Južna Koreja pravi ozbiljan iskorak u modernizaciji vojne logistike i alternativnih izvora energije. U fokusu je bespilotna kopnena platforma na vodonični pogon pod nazivom Black Veil (Crni veo) ili HR-Sherpa UGV, koju razvija kompanija Hyundai Rotem. Reč je o autonomnom vozilu namenjenom dugotrajnim operacijama u visokorizičnim zonama, bez posade i bez potrebe za klasičnim gorivom.
Seul već godinama ulaže u vodoničnu tehnologiju u civilnom sektoru, ali sada taj koncept prelazi u vojnu primenu. Ideja je jasna, povećati autonomiju, skratiti vreme dopune i smanjiti logističku zavisnost od klasičnih energetskih lanaca.
„Black Veil“ je platforma sa pogonom na sva četiri točka i otvorenim teretnim prostorom. Dizajnirana je pre svega za transport zaliha, municije, hrane, medicinske opreme i rezervnih delova do jedinica raspoređenih na terenu. Istovremeno, platforma može biti prilagođena i za nošenje borbene opreme, što joj daje i taktičku, a ne samo logističku ulogu.
Ključna razlika u odnosu na većinu postojećih bespilotnih kopnenih sistema jeste pogon. Umesto baterija, koristi se vodonična elektrana. Prednost takvog sistema ogleda se u dužem vremenu rada tokom jedne operacije i znatno bržem dopunjavanju goriva. Dok baterijska vozila zahtevaju duže punjenje i imaju ograničen broj ciklusa pre degradacije, vodonični sistem funkcioniše po principu točenja goriva, što je u vojnom kontekstu operativno praktičnije.
Tačni podaci o dometu nisu objavljeni, ali poređenja sa postojećim vodoničnim vozilima sugerišu okvirne parametre. Motor snage oko 120 konjskih snaga bio bi dovoljan za ovu kategoriju vozila, dok prosečna potrošnja kod sličnih sistema iznosi približno jedan kilogram vodonika na 110 do 120 kilometara. To znači da bi uz adekvatne rezervoare autonomija mogla biti značajno veća od klasičnih električnih platformi.
Jedno od otvorenih pitanja jeste način dopune goriva u realnim borbenim uslovima. Nije precizirano da li će postojati mobilne stanice za snabdevanje vodonikom u zoni operacija ili će se dopuna obavljati isključivo u matičnim bazama. Za sada deluje da je fokus na punjenju u vojnoj bazi sa koje platforma polazi, što pojednostavljuje logistiku, ali postavlja ograničenja u slučaju produženih operacija daleko od infrastrukture.
Sa bezbednosnog aspekta, vodonični pogon nosi sopstvene izazove. Vodonik je lako zapaljiv gas, zahteva specifične rezervoare pod visokim pritiskom i pažljivo rukovanje. Međutim, Južna Koreja već ima razvijenu civilnu infrastrukturu i iskustvo u ovoj oblasti, što smanjuje tehnološki rizik.
U širem kontekstu, „Black Veil“ nije izolovan projekat. Brojne države istražuju alternativne izvore energije za vojne sisteme, pre svega kako bi povećale autonomiju, smanjile toplotni i akustični potpis i obezbedile dugotrajan rad bez čestog logističkog dopunjavanja. Bespilotne platforme su posebno pogodne za takve eksperimente jer eliminišu rizik po ljudsku posadu.
Ako projekat uđe u operativnu upotrebu, Južna Koreja bi mogla postati jedna od prvih zemalja koja uvodi vodonične bespilotne kopnene sisteme u vojni segment. Time bi dodatno ojačala sopstvenu odbrambenu industriju i pokazala da alternativni izvori energije nisu samo civilna tranziciona priča, već i deo buduće vojne doktrine.
Za sada, „Black Veil“ ostaje razvojna platforma sa velikim ambicijama. Ali sama činjenica da se vodonik ozbiljno razmatra kao gorivo za borbene logističke sisteme pokazuje da se paradigma vojne mobilnosti postepeno menja. Autonomija, brzina dopune i energetska fleksibilnost postaju podjednako važni kao i oklop ili vatrena moć.
