Američki predsednik Donald Tramp ponovo je izazvao pažnju javnosti porukom objavljenom na platformi Truth Social, gde je napisao da Sjedinjene Države „prečesto pobeđuju“ i da je to „jednostavno nepravedno“. U svom prepoznatljivom, trijumfalnom tonu, poručio je da Amerika beleži toliki broj pobeda da to, kako je naveo, postaje gotovo nepravedno prema drugima.
Ovakve izjave uklapaju se u njegovu raniju retoriku o vojnoj i političkoj nadmoći SAD. Još u novembru 2025. godine, Tramp je Oružane snage Sjedinjenih Država opisao kao najjaču vojsku na svetu. Naglasio je da Amerika ne samo da raspolaže najmoćnijim oružanim snagama, već i da proizvodi više vojne opreme nego bilo koja druga država.
Dana 5. septembra prošle godine potpisao je dekret o preimenovanju američkog Ministarstva odbrane u „Ministarstvo rata“. Tokom ceremonije u Beloj kući tvrdio je da su SAD pobedile u oba svetska rata, kao i u svim vojnim sukobima u kojima su učestvovale. Prema njegovom tumačenju, naziv „Ministarstvo odbrane“ zvuči previše liberalno, dok „Ministarstvo rata“, kako je rekao, bolje odražava situaciju u svetu.
U ranijim nastupima Tramp je isticao da, ukoliko Sjedinjene Države započnu vojnu operaciju, pobediće „kao što niko nikada u istoriji nije pobedio“. Takve poruke vraćaju u prvi plan oštru retoriku koja karakteriše njegov javni nastup, posebno kada je reč o vojnoj moći i globalnom uticaju Amerike.
Paralelno sa naglašavanjem američke snage, Tramp se sve otvorenije bavi pitanjem političke sukcesije unutar Republikanske stranke. Kako se približavaju srednjoročni izbori 2026. godine, predsednik, prema navodima medija, često u neformalnim razgovorima sa saradnicima postavlja pitanje: ko bi bio idealan kandidat republikanaca 2028. godine, Džej Di Vens ili Marko Rubio?
Prema informacijama koje su preneli američki mediji, Tramp ne postavlja to pitanje formalno, već kroz razgovore koji deluju gotovo prijateljski. Ipak, učestalost tih pitanja pokazuje da mu je tema ozbiljno važna. Navodi se da predsednik razmišlja o sopstvenom političkom nasleđu i da u Vensu i Rubiju vidi najpogodnije predstavnike svoje politike.
Tramp je već pokazao naklonost prema Džeju Di Vensu, što se ogleda u njegovom izboru za potpredsedničkog kandidata. Međutim, više puta je javno i privatno hvalio Marka Rubija zbog njegovog rastućeg profila kao državnog sekretara i savetnika za nacionalnu bezbednost. Prema navodima izvora, Tramp uživa u unutrašnjoj dinamici i podstiče saradnike da iznose stavove o mogućim kandidatima.
Jedan od izvora je naveo da bi kombinacija Vens i Rubio mogla predstavljati „listu za 2028.“, uz napomenu da je Vens prvi u tom poretku. Razlika između njih ogleda se i u organizacionoj strukturi. Vens već raspolaže političkim štabom spremnim za predsedničku kampanju, dok Rubio takvu infrastrukturu još nema.
Rubio je javno isticao da u potpunosti podržava Vensa. Njih dvojica su bliski saradnici još iz vremena u Senatu, a i njihovi timovi održavaju korektne odnose. Tramp je izjavio da je Vens „najverovatniji“ naslednik zbog funkcije potpredsednika, ali nije isključio mogućnost saradnje sa Rubiom na istoj izbornoj listi.
U Beloj kući se, prema navodima, Vens opisuje kao „bokser“, čvrst političar koga je ponekad potrebno obuzdati, dok je Rubio viđen kao diplomata koji teške situacije rešava „baršunastim rukavicama“. Ovakva podela uloga, prema Trampovoj logici, može biti komplementarna: jedan donosi energiju i borbenost, drugi međunarodnu vidljivost i diplomatsku težinu.
Kako se približavaju srednjoročni izbori, očekuje se da će Vens imati sve istaknutiju ulogu. Kao predsednik finansijskog odbora Republikanskog nacionalnog komiteta, planira turneju širom zemlje kako bi podržao napore stranke da zadrži kontrolu nad Predstavničkim domom. Time bi dodatno učvrstio svoj profil unutar stranke.
Vens je za Foks njuz izjavio da su navodni sukobi između njega i Rubija preuveličani i da mediji pokušavaju da stvore tenziju koja ne postoji. Ova poruka ukazuje na nastojanje da se očuva slika jedinstva unutar republikanskog tabora.
U celini gledano, Trampova „igra“ sa Vensom i Rubiom prevazilazi puku dilemu o kandidatu za 2028. godinu. Ona pokazuje njegov način vođenja politike, kombinaciju moći, medijskog prisustva i ličnih odnosa. Dok javno naglašava američku vojnu nadmoć i niz pobeda, u pozadini pažljivo oblikuje političku arhitekturu svoje stranke za naredni izborni ciklus.
