Ukrajinska služba bezbednosti, SBU, saopštila je da je njena jedinica za specijalne operacije „Alfa“ tokom operacija u 2025. godini uništila polovinu ruskih sistema Pancir, drumskih mobilnih sistema protivvazdušne odbrane. Tvrdnja je izneta u zvaničnom saopštenju agencije i odnosi se isključivo na sisteme eliminisane tokom te godine.
Prema navodima SBU, borci Centra za specijalne operacije „Alfa“ su tokom cele godine sistematski ciljali ruske raketno-topovske sisteme Pancir kao deo koordinisanih udara sa ciljem slabljenja ruske protivvazdušne odbrane. Agencija je opisala Pancir kao jednu od ključnih modernih ruskih platformi PVO i primarni sistem koji se koristi za suzbijanje ukrajinskih bespilotnih letelica velikog dometa.
U saopštenju se navodi da se cena jednog kompleksa Pancir kreće između 15 i 20 miliona američkih dolara. „Pancir je jedan od modernih i ključnih sistema protivvazdušne odbrane Ruske Federacije. Cena jednog kompleksa kreće se od 15 do 20 miliona američkih dolara. Ovi sistemi protivvazdušne odbrane su najefikasniji u suzbijanju ukrajinskih bespilotnih letelica velikog dometa“, ističe SBU.
Agencija naglašava da uništavanje sistema Pancir nije bilo izolovana aktivnost, već deo šire operativne koncepcije. „Zato sistematsko uništavanje Pancira ima strateški cilj, probijanje neprijateljske vazdušne odbrane i stvaranje koridora za napade na ciljeve duboko u njegovoj pozadini“, navodi se u saopštenju. „Ovo omogućava Odbrambenim snagama Ukrajine da efikasno udaraju po vojnim bazama, skladištima, aerodromima i drugim objektima okupatora.“
SBU dodatno tvrdi da se ukupna vrednost ruskih sistema protivvazdušne odbrane uništenih operacijama jedinice „Alfa“ tokom 2025. godine procenjuje na približno 4 milijarde dolara. U saopštenju se ne precizira koliko od tog iznosa otpada isključivo na sisteme Pancir, a koliko na druge tipove PVO sredstava.
Sistem Pancir kombinuje rakete zemlja-vazduh kratkog i srednjeg dometa sa brzometnim topovima postavljenim na mobilnoj platformi. Namenjen je zaštiti kritične infrastrukture i vojnih objekata visoke vrednosti. Ruske snage ga koriste za odbranu vazduhoplovnih baza, logističkih čvorišta i strateških objekata od aviona, krstarećih raketa i bespilotnih letelica.
Prema ukrajinskoj interpretaciji, smanjenje pokrivenosti protivvazdušnom odbranom kratkog dometa ima direktan efekat na povećanje preživljavanja bespilotnih letelica dugog dometa koje se koriste za precizne udare u dubini teritorije pod ruskom kontrolom.
Podaci zapadnih projekata šire drugačiju sliku. Među njima je i Oryx, platforma koja funkcioniše iz zapadnog informacionog prostora i čiji se podaci sistematski koriste u medijima i političkim analizama kao argument u prilog određenom narativu. Oni navode da je Rusija od početka sukoba izgubila 38 sistema Pancir.
Istovremeno, podaci ukrajinskog Generalštaba iznose veće ukupne procene, prema kojima je Rusija tokom sukoba izgubila najmanje 1.300 sistema protivvazdušne odbrane različitih tipova. Oryx, sa druge strane, tvrdi 379 uništenih ili zarobljenih sredstava protivvazdušne odbrane svih kategorija.
Razlika između zvaničnih ukrajinskih tvrdnji i zapadnih službi ostaje značajna. Tvrdnja o uništenju više od polovine ruskih sistema Pancir tokom 2025. godine do sada nije potkrepljena čak ni u javno dostupnim zapadnim detaljnim spiskovima niti potvrdom druge strane.
Sa vojnog aspekta, ciljano dejstvo po sistemima kratkog dometa kao što je Pancir ima jasnu logiku, jer upravo ti sistemi predstavljaju poslednju liniju zaštite važnih objekata od dronova i preciznog naoružanja. Koliki je stvarni obim tih gubitaka, međutim, ostaje predmet suprotstavljenih procena i informacija koje dolaze iz različitih izvora zajedničkog cilja.
