Indijski program razvoja prvog domaćeg stelt lovca pete generacije, Advanced Medium Combat Aircraft, poznat kao AMCA, suočava se sa novim kašnjenjima koja otvaraju pitanje da li će Indija u međuvremenu znatno povećati oslanjanje na ruski Su-57 kao privremeno ili čak dugoročnije rešenje.
Prvobitni plan predviđao je da prototip AMCA Mk1 obavi prvi let 2028. ili 2029. godine, uz ulazak u operativnu službu 2033. ili 2034. godine. Međutim, prema novim projekcijama Indijske organizacije za istraživanje i razvoj odbrane, operativno uvođenje se sada pomera na 2034. ili 2035. godinu. Do danas javnosti nisu predstavljeni ni prototipovi niti ključne komponente letelice, što dodatno podstiče sumnje u dinamiku razvoja.
Varijanta AMCA Mk2, koja bi trebalo da koristi domaći motor snage 120 kN, ranije je planirana za ulazak u službu do 2038. godine, ali i taj rok je sada pod znakom pitanja.
Ministar odbrane Radžnat Sing u maju 2025. godine odobrio je nastavak radova na programu, a Ministarstvo odbrane je taj potez opisalo kao „značajan podsticaj ka jačanju domaćih odbrambenih kapaciteta i izgradnji snažnog nacionalnog vazduhoplovnog industrijskog ekosistema“. Program AMCA je u razvoju već gotovo deceniju, dok je državna kompanija Hindustan Aeronautics Limited započela fazu detaljnog projektovanja još u februaru 2019. godine.
Problem je što istorija indijskih vazduhoplovnih programa ne uliva optimizam. Laki lovac Tejas, znatno manje ambiciozan projekat četvrte generacije, suočio se sa višedecenijskim kašnjenjima. Iako je prvi let obavljen još 2001. godine, prvi operativni primerci uvedeni su tek 2019. godine, posle gotovo dve decenije razvoja. Veliko oslanjanje na izraelsku avioniku i američke motore dovelo je do cene od približno 72 miliona dolara po avionu 2025. godine, što je visoko u poređenju sa sposobnijim tipovima poput Su-30MKI, koji čini okosnicu indijske flote, ili ruskog Su-57, za koji se navodi da rusko Ministarstvo odbrane plaća oko 35 miliona dolara po avionu u periodima kada je rublja oslabljena u odnosu na dolar.
Još 2022. godine, bivši finansijski savetnik indijskog Ministarstva finansija Amit Kaušiš upozorio je da bi razvoj AMCA mogao da traje znatno duže nego što se zvanično projektuje, pozivajući se upravo na presedan Tejasa. Ograničen obim domaćeg istraživanja i razvoja, kao i manja sofisticiranost industrijske baze u poređenju sa vodećim svetskim proizvođačima, često se navode kao ključni razlozi za pesimistične procene.
U takvom kontekstu, ruski Su-57 se sve češće pominje kao privremeno rešenje za popunjavanje jaza u sposobnostima. Bivši maršal vazduhoplovstva Anil Čopra u februaru 2025. godine istakao je da, iako je planirano da AMCA dostigne fazu prototipa u narednih 11 godina, realno je očekivati dodatna kašnjenja. On je upozorio da bi Kina do 2035. godine mogla imati oko 1.500 lovaca J-20, dok Indija optimistično planira da tek tada uvede AMCA.
Čopra je ukazao na postojanje „škole mišljenja“ prema kojoj bi Indija mogla biti primorana da nabavi privremeni uvozni avion pete generacije. Američki F-35, prema tim analizama, nije smatran održivom opcijom zbog političkih uslova i visokog nivoa kontrole koji Vašington zadržava nad softverom, nadogradnjama i integracijom naoružanja. Ograničenja autonomije predstavljaju ključnu prepreku za zemlju koja insistira na suverenoj kontroli nad svojim sistemima.
Tri meseca nakon Čoprine procene, dodatnu težinu raspravi dala je percepcija slabijih performansi indijskih Rafala u poređenju sa pakistanskim J-10C tokom regionalnih tenzija, što je povećalo osećaj hitnosti u pogledu jačanja flote pete generacije.
Krajem januara potvrđeno je da je indijsko Ministarstvo odbrane ušlo u naprednu tehničku fazu pregovora o licenciranoj proizvodnji Su-57, u okviru sporazuma koji bi obuhvatio najmanje 140 aviona. Postoji mogućnost da se broj postepeno povećava ukoliko AMCA nastavi da kasni ili se suoči sa tehničkim problemima, slično kao što se dogodilo sa Tejasom.
Takav scenario ne bi bio bez presedana. Indija je od 2002. godine nabavila više od 270 lovaca Su-30MKI, čime je postala najveći pojedinačni korisnik tog tipa. Licencna proizvodnja je tokom vremena povećavala udeo domaćih komponenti, donoseći i industrijske koristi.
Ukoliko AMCA ne uđe u službu pre 2040-ih, što se sada sve češće smatra realnim, moguće je da bi indijska flota Su-57 mogla narasti na oko 250 aviona. Ruska strana je ponudila potpun pristup izvornom kodu letelice u okviru licencnog aranžmana, što bi indijskim Su-57 omogućilo visok stepen prilagođavanja i integracije domaće avionike i naoružanja. Direktor ruske Federalne službe za vojno-tehničku saradnju Dmitrij Šugajev u decembru je nagovestio da bi projekat mogao prerasti u gotovo zajednički program.
Ukoliko bi lokalizovana proizvodnja Su-57 bila sprovedena u velikom obimu, sa pretežno indijskom avionikom i naoružanjem, moguće je da bi se taj program dugoročno posmatrao ne samo kao privremeno rešenje, već i kao alternativa AMCA, ukoliko domaći stelt projekat nastavi da se suočava sa ozbiljnim izazovima.
