Kaciga pilota: od kožnih kapa do F-35 šlema koji zamenjuje nišan

Ovaj dragoceni deo opreme takođe je doživeo značajnu evoluciju. Od kačketa i prvih kožnih kapa do integracije sistema za nišanjenje i upravljanje avionom, kaciga je prešla brz i buran put, posebno poslednjih decenija. Sve je urađeno da se pilotima čija je obuka sve skuplja, olakša upravljanje avionima koji su takođe sve skuplji. Šta se nalazilo i našlo na glavama dve najveće sile, SAD i Rusije?

Pilotska kaciga je gotovo u rangu fetiša kada je reč o ljubiteljima vojne opreme. Bez obzira na visoku cenu, hobisti ih kupuju – i drže na polici jer ih ne mogu koristiti. Dovoljno im je da ih gledaju. Za one koji tragaju za različitim vrstama kaciga, evo odmah i pomoći: pilotska kaciga ima različite nazive koji zavise i od leksičke istorije i tradicije. Kod Rusa ima više naziva – авиационный шлем (авиашлем), лётный шлем, шлем лётчика, шлем пилота.

U zvaničnoj dokumentaciji još u Sovjetskom Savezu usvojen je termin zaštitni šlem, pa se tako pojavljuje kao stalna abrevijatura ЗШ (защитный шлем) na koju se dodaju oznake modifikacija. Na engleskom govornom području to jeFlight helmet, a često se mogu sresti i nezvanični nazivi  “skull dome” (kupola za lobanju), “bone dome” (koštana kupola) ili“foam dome” (kupola od pene). Nemci, koji su među prvima počeli da se bave tom vrstom opreme, zovu ga jednostavno Pilotenhelm.

Pilotska kaciga je podvrsta šlemofona. On je naziv dobio po složenici (poljski/nem. šlem, hełm + gr. φωνή – zvuk) i predstavlja zaštitno sredstvo za glavu pomoću kog se može komunicirati. Šlemofone koriste tenkisti, podmorničari, ronioci, posebne jedinice policije, spasilačke ekipe, itd. Pilotski šlemofon je plastična ili metalna čaura koja je opremljena sredstvima veze, raznim vrstama svetlosnih filtera-naočara, bravicama za pričvršćivanje maske, ali i drugim tehničkim pomagalima u zavisnosti od modela (nišanima, sistemima za upravljanje, čitačima podataka, itd). Osnovna namena, zaštita glave od udara ili uticaja vazdušne struje prilikom katapultiranja, na taj način je značajno proširena, pa je kaciga postala aktivni deo borbene opreme.

Kaciga se stalno unapređuje. Prvi piloti leteli su sa vojničkim kapama, pa i s kačketima. Vrlo brzo su dobili kožne kape s ojačanjima za zaštitu od udaraca. Naglim razvojem aviona razvijale su se i kožne kape (setite se Grumfa iz stripa ”Alan Ford”) pa su opremane primitivnim komunikacijskim sredstvima, naušnicama, maskama za kiseonik i zaštitnim naočarima (brilama).

Ubrzo ni to nije bilo dovoljno pa su preko kožnih kapa piloti počeli da stavljaju i stanardne šlemove raznih vrsta. Oni su uglavnom bili nepodesni jer nisu bili tome namenjeni. Stoga su već posle Prvog svetskog rata konstruktori počeli s eksperimentisanjem nudeći kacige koje su podsećale čak i na gnjuračka odela. Konačno, pojava mlazne avijacije koja je donela mnogo radikalnih promena, uključujući i katapult sedišta o kojima smo pisali, naterali su istraživače da dođu do optimalnih rešenja. Taj put nije bio nimalo lak. 

Pilotska kaciga mora zadovoljiti neočekivano mnogo zahteva. Fizička zaštita glave ni izbliza nije tako jednostavna kako to izgleda u automobilizmu ili zimskim sportovima. Svi parametri su drugačiji jer prilikom nepravilnog korišćenja ili konstrukcione greške pilot može slomiti vrat i ostati mrtav ljuljajući se na padobranu. Zato se svaki model ispituje s istom ozbiljnošću kao što se ispituju i novi modeli aviona. Počelo se sa zatrčavanjem ”probnog pilota” koji bi glavom na kojoj je kaciga udarao u zid, do ispitivanja u vazdušnom tunelu, na simulatorima, itd. 

Delovi kacige

1. Čaura, odnosno osnovna konstrukcija

Ona se navlači na glavu. Na njoj se nalaze razni otvori za priključke i mesta za dodatke. Može biti od kompozitnih materijala,  ili od specijalnih legura metala. Na njenoj spoljašnosti upisuje se ime ili nadimak pilota, jedinice, stavljaju razni simboli, slogani, itd.

2. Kiseonička maska 

Ona je deo zaštitne pilotske opreme koji obezbeđuje stalni dotok mešavine kiseonika prilikom leta na velikim visinama, u uslovima sniženog atmosferskog ili parcijalnog (kabinskog) pritiska.

3. Potiljačna presa 

Ovaj deo kacige pripada amortizacionim slojevima i ulošcima koji se nalaze na unutrašnjoj strani. Međutim, ona predstavlja aktivnu komponentu kacige. Presa koja se naziva još i kompenzaciona komora, potiljačni balon, mehur (Occipital Bladder, Затылочный пузырь) jeste rastegljiva komora od gume koja najviše podseća na manžetnu aparata za merenje pritiska. Ona je povezana s kiseoničkom maskom i kompresorom koji u nju upumpava vazduh u zavisnosti od g-opterećenja prilikom leta. Na taj način kiseonička maska lakše prijanja uz lice i omogućava pilotu normalno disanje.

Kako joj i ime kaže, ona kompenzuje sve promene pritiska trenutno reagujući i štiteći pilota. Potiljačna presa najpre se montirala na spoljnom delu kacige, a sada se uglavnom nalazi unutar nje. Prvi poznati model primenjen je u SSSR početkom šezdesetih godina XX veka kada je počeo da se koristi u poznatoj masci KM-32. 

Najpoznatiji modeli kaciga

Kod Sovjeta, i kasnije Rusa, osnovna pilotska kaciga predstavlja seriju modela čija je generička oznaka, kako smo već naveli, ZŠ. Jedna od najmasovnijih i najpopularnijih je ZŠ-7 (ЗШ-7). Ona se pojavljuje u nizu modifikacija, pa ćemo navesti one najznačajnije. Napomena: oznake su pisane ćirilicom kako bi hobisti lakše došli do podataka o njima.

● ЗШ-7: osnovni model koji je poslužio za ispitivanja. Nije imala onih pet karakterističnih otvora ni piropatrone koji bi trenutno zatvorili svetlosni filter.

● ЗШ-7А: bazni model sa pet otvora čije su ivice obložene metalnim prstenovima čime se ublažava dejstvo aerodinamičkih sila prilikom katapultiranja. Poseduje automatski piromehanizam za spuštanja svetlosnog filtera.

● ЗШ-7АП: ova kaciga ima mogućnost montiranja NVU-7 ( НВУ-7, Нашлемное Визирное Устройство, оodnosno dodatak u obliku specijalnog vizira).

● ЗШ-7АПН: razlikuje se od verzije АП jer ima mikrofonsku kombinaciju s niskom impedansom (verzija АП ima visoku impedansu).

● ЗШ-7АС: ima ugrađene slušalice za specijalnu vezu.

● ЗШ-7АПС: to je isti model, ali s mogućnošću montiranja spomenutog  НВУ-7.

● ЗШ-7АБ: ova varijanta razlikuje se od serije  АС (AS) jer ima zaštitni deo od gelera i svetlosne filtere. U konstrukciji čaure pored fiberglasa korišćen je i kevlar. 

● ЗШ-7В: kaciga za pilote helikoptera. To je u osnovi  ЗШ-7АБ, ali sa  НВУ i bez aerodinamičkih otvora. 

Šta znače slova u oznakama varijanti?

A: znači da kaciga ima automatski piromehanizam za aktiviranje svetlosnih filtera.

П: označava da se na kacigi nalazi nišan ( Прицел), deo НВУ.

Н: Низкоомный – kaciga koja ima komunikacijski komplet niske impedanse.

С: ova varijanta ima komplet za specijanu vezu (спец.связь).

Б: oklopljen, ojačan ( бронированный).

В: kaciga za pilote helikoptera (Вертолетный).

Pilotske kacige SAD

Najveće i najmoćnije ratno vazduhoplovstvo na svetu, USAF, ima više vrsta pilotskih kaciga i stalno ih unapređuje. Među njima posebno se masovnošću i kvalitetom izdvajaju:

● F-35 (Genesis III): najnapredniji model, zamenjuje HUD (head-up display), projektuje podatke sa senzora i meta direktno na vizir; poseduje sistem za noćno osmatranje. Košta gotovo pola miliona dolara i zahteva poseban 3D fleksibilni program.

● HGU-55/P: rzvijen je osamdesetih godina i koristio je razne, tada najsavremenije materijale radi pouzdanosti i lakoće; poslužio je kao obrazac za razvoj mnogih novih modela.

● Perspektivni modeli: USAF aktivno testira kacigu NGFWH (Next-Generation Firewall) kompanije Lift Aviation Helmets, Pflugerville, Texas. Ta nova generacija kaciga značajno je lakša, s novim ergonomskim svojstvima i tehnologijama baziranim na AI. 

● M-3 je standarna čelična kaciga koja se koristi za neletačko osoblje.

● Gentex HGU-56/P je olakšana verzija kacige koju koriste piloti helikoptera koji su mnogo češće izloženi dejstvu sa zemlje nego piloti mlaznih aviona. 

Hermetizovana kaciga

Mnogi od nas pamte poznatu sovjetku hermetizovanu kacigu GŠ-6, s kojima su se piloti rado slikali, podsećajući na kosmonaute. Nije ni čudo jer je hermetizovana kaciga (Hermetic helmet, Гермошле́м, Hermetischer Helm) deo skafandera pilota i pilota-kosmonauta. Njegova osnovna uloga je da kompenzuje promene na veoma velikim, subkosmičkim i kosmičkim visinama, štiteći pilota u potpunosti od naglih ili neočekivanih promena.

To mogu biti havarijska dehermetizacija kabine ili katapultiranje na velikim visinama. Hermetizovana kaciga opremljena je vizirom s svetlosnim filterom koji štiti oči pilota od toplotnih i ultravioletnih zračenja Sunca. Unutar kacige smešteni su razni sistemi komunikacije. Skafanderi se koriste prilikom specifičnih zadataka izviđačkih letova na visinama gde pilota ne bi mogla da spase standardna kaciga.  

Prve takve kacige kao deo odeće za kompenzaciju pritiska na velikim visinama razrađivali su naučnici već sredinom tridesetih godina XX veka. Za razliku od maske za disanje, u prostoru ispod kacige i u plućima može se zadržati normalan pritisak. Na taj način pilot može delovati na željenoj visini. Pilotske hermetizovane kacige, za razliku od kaciga pilota-kosmonauta, značajno su lakše i funkcionalnije, omogućavajući brže pokrete pilota.   

U RV JNA najpopularnija je bila (i ostala) kaciga PK-75, poznata ”galebovka” koju je proizvodilo PAP Ljubljana (Podjetje za avtomatizacijo prometa). Ona je rađena po švajcarskoj licenci Swiss Gueneau 316. Za avione porodice MiG korišćene su i koriste se sovjetske maske različitih modifikacija.