Evropski vazduhoplovni gigant Airbus SE najavio je da će do 2029. godine isporučiti konceptualnu verziju svog budućeg „letećeg nosača dronova“, zasnovanog na teretnom avionu A400M. Reč je o projektu koji se razvija u saradnji sa jednim neimenovanim evropskim kupcem i koji podrazumeva modularni sistem za nošenje i lansiranje rojeva bespilotnih letelica direktno iz vazduha.
Prema rečima Gerda Vebera, šefa programa A400M, srednja verzija ovog koncepta biće sposobna da ponese oko 50 dronova u unutrašnjem prostoru aviona. Izjava je data 4. februara na Singapurskom aeromitingu, gde je prvi put javno iznet okvirni plan razvoja ove platforme. Identitet ko-programera nije otkriven, ali se veruje da je reč o jednoj od država koje već koriste prethodne verzije A400M.
Osnovna ideja projekta jeste transformacija A400M iz klasičnog taktičkog transportnog aviona u višenamensku vazdušnu platformu sposobnu za izvođenje složenih borbenih operacija. Ključna novina je upotreba rojeva dronova koji se lansiraju iz „matičnog broda“, deluju koordinisano i omogućavaju udare na velikim dubinama neprijateljske teritorije. Prema Veberovim rečima, ovakav način upotrebe nudi „mogućnost dubokog udara kakva do sada nije viđena“.
A400M je prvobitno projektovan kao vojni transportni avion, ali je tokom poslednjih godina postepeno modernizovan kako bi odgovorio zahtevima ratovanja nove generacije. Pored koncepta nosača dronova, avion je već prilagođen za zadatke kao što su daljinsko gašenje požara, logistička podrška u složenim uslovima i koordinacija bespilotnih sistema. U jednom od ranijih saopštenja, Airbus je naveo da A400M mora biti sposoban da efikasno funkcioniše u najzahtevnijim scenarijima, kako sadašnjim, tako i budućim.
Među dosadašnjim korisnicima četvoromotornog turboelisnog A400M nalaze se Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Španija, Turska i Velika Britanija, što ovom projektu daje dodatnu težinu u kontekstu EU vojne saradnje.
Airbus do sada nije zvanično imenovao evropskog kupca sa kojim razvija koncept A400M kao „nosača“ za dronove. Tokom predstavljanja projekta, predstavnici kompanije svesno su izbegli da navedu državu partnera, što se u industrijskim krugovima tumači kao deo ranog razvojnog i doktrinarnog procesa. Iako se u stručnim analizama najčešće pominju Francuska i Nemačka, kao najveći i najaktivniji korisnici A400M, ove procene ostaju na nivou pretpostavki i za sada ne postoje javno potvrđene informacije o identitetu partnera u ovom projektu.
Pored borbene uloge, Airbus paralelno razvija i komplet za gašenje požara, koji bi omogućio da A400M služi kao avion za brzo reagovanje u vanrednim situacijama. Sistem za spuštanje i odvajanje, sličan onom predviđenom za lansiranje dronova, omogućava ispuštanje do 20.000 litara vode ili sredstva za usporavanje gorenja u jednom naletu. Prvi testovi ovog sistema već su sprovedeni u Španiji.
Razvoj velikih „letećih nosača“ za dronove deo je šireg globalnog trenda. Sjedinjene Države i Kina već godinama eksperimentišu sa sličnim konceptima. Američki program „Rapid Dragon“ omogućio je lansiranje oružja i bespilotnih sistema iz transportnih aviona poput C-130, dok je Kina u decembru izvela prvi let letelice Điutian, trenutno najvećeg „letećeg nosača dronova“ na svetu.
Kineski Điutian prvi put je javno prikazan na aeromitingu u Džuhaju 2024. godine, a nedavno je obavio prvi let. Letelica ima maksimalnu poletnu masu od 16 tona, nosivost od 6.000 kilograma i unutrašnji prostor prilagođen za nošenje više od 100 manjih dronova. Ti dronovi su projektovani da deluju u koordinisanim rojevima, sa ciljem zasićenja i probijanja protivničke odbrane.
Sve veće oslanjanje na dronove odražava duboke promene na savremenom bojnom polju. U nizu nedavnih sukoba, bespilotne letelice postale su ključni faktor. Ukrajinski vojni zvaničnici su još 2024. godine tvrdili da dronovi nanose više gubitaka na obe strane nego bilo koje drugo sredstvo. U međuvremenu, jedan izveštaj EU analitičara ukazao je da Rusija mesečno oprema svoje snage sa oko 100.000 dronova različitih tipova.
U tom kontekstu, Airbus-ov koncept A400M kao „letećeg nosača dronova“ ne deluje kao futuristička egzotika, već kao logičan odgovor na realnost savremenog ratovanja, u kojem masovna, fleksibilna i dubinski raspoređena upotreba bespilotnih sistema postaje presudna.
