Indijsko ratno vazduhoplovstvo pretrpelo je novu tešku nesreću nakon što se vojno-transportni avion An-32 srušio 13. juna prilikom sletanja u vazduhoplovnu bazu Džorhat, u severoistočnoj državi Asam. Letelica sovjetske proizvodnje nije uspela da sleti na pistu i pala je van aerodroma, u blizini hangara i polja uz bazu.
Na mestu pada odmah su angažovane službe za traganje i spasavanje, vatrogasci i vojni timovi. Snimci koji su se pojavili na internetu prikazuju teško oštećene ostatke aviona. Trup je bukvalno rastrgnut, a prema izgledu olupine i dimu sa mesta nesreće, ne isključuje se mogućnost eksplozije ili požara u trenutku udara.
Indijsko ratno vazduhoplovstvo potvrdilo je da je u nesreći poginulo pet pripadnika vojske, dok je jedan član posade preživeo. Kopilot je izvučen iz olupine i prebačen u medicinsku ustanovu, gde se nalazi na lečenju. Uzrok pada za sada nije objavljen.
Komanda indijskog ratnog vazduhoplovstva saopštila je da će biti formirana posebna komisija, odnosno istražno telo, koje treba da utvrdi sve okolnosti i uzroke nesreće.
Pet poginulih pripadnika indijskog vazduhoplovstva
Indijsko vazduhoplovstvo objavilo je i imena poginulih. Živote su izgubili vođa eskadrile Prašant Sing, poručnik Šubam Kumar, narednik Džitendra Šarma, Agniver Vaju Kemaram Kumavat i Agniver Vaju Danijal Alam.
U saopštenju je navedeno da su oni „podneli najveću žrtvu u vršenju dužnosti“.
Prema dostupnim podacima, avion je bio na planiranom letu, a nesreća se dogodila u završnoj fazi, pri pokušaju sletanja u bazu Džorhat. Upravo taj detalj dodatno usmerava pažnju na tehničko stanje letelice, uslove prilaza, moguće probleme sa sistemima aviona i okolnosti neposredno pre udara.
An-32 ima dugu istoriju u indijskom ratnom vazduhoplovstvu i jedan je od ključnih transportnih aviona za snabdevanje udaljenih područja, naročito u severoistočnim i planinskim regionima. Međutim, poslednjih godina ova flota sve češće se pominje u kontekstu starosti, zamene i ranijih nesreća.
Džorhat već pamti tragediju iz 2019. godine
Ovo nije prvi put da se An-32 indijskog vazduhoplovstva povezuje sa bazom Džorhat i teškom nesrećom. U junu 2019. godine, An-32 sa 13 članova posade i putnika nestao je nakon poletanja iz Džorhata na putu ka Mečuki, u Arunačal Pradešu. Olupina je pronađena nekoliko dana kasnije na teško pristupačnom terenu, a preživelih nije bilo.
Još ranije, u julu 2016. godine, An-32 je nestao iznad Bengalskog zaliva tokom leta od Čenaja do Port Blera sa 29 ljudi u avionu. Ta nesreća dodatno je pojačala zabrinutost oko stanja i budućnosti indijske flote An-32.
Zbog toga najnoviji pad u Asamu ne dolazi kao izolovan incident, već kao nova epizoda u dugoj raspravi o tome koliko dugo Indija može da se oslanja na avion iz sovjetskog perioda, makar on bio napravljen upravo za njene specifične potrebe.
Kako je Indija došla do An-32
An-32 je višenamenski vojno-transportni avion koji su indijske oružane snage kupile još u sovjetsko doba. Posebnost ovog modela je u tome što je bio jedini avion u istoriji sovjetskog vazduhoplovstva razvijen posebno za izvoz. Sovjetsko vazduhoplovstvo ga nije koristilo kao svoj standardni tip.
Avion je razvijen u konstruktorskom birou Antonov sedamdesetih godina za potrebe Nju Delhija. Indiji je tada bio potreban transportni avion koji može da snabdeva baze i položaje na velikim nadmorskim visinama, u vreme napetosti sa Pakistanom i pogoršanja odnosa sa Kinom.
U početku se razmatrala kupovina američkog Lockheed C-130 Herculesa, ali su ispitivanja pokazala da taj avion ne odgovara u potpunosti zahtevima aerodroma na velikim visinama. Antonov je zato razvio modifikovani An-32, prilagođen indijskim uslovima: vrućini, planinskim aerodromima, teškim pistama i potrebama vojne logistike u Himalajima i severoistoku zemlje.
Serijska proizvodnja počela je 1982. godine u fabrici „Aviant“ u Kijevu. Prvi avion poleteo je u junu 1983. godine. Do 2021. godine, oko 200 aviona An-32 bilo je u upotrebi širom sveta.
Zamena se već traži
Najnovija nesreća dolazi u trenutku kada Indija već traži dugoročnu zamenu za stare transportne avione An-32 i Avro HS-748. U decembru 2025. godine američki Lockheed Martin potpisao je ugovor sa indijskom kompanijom Tata Advanced Systems za tehničku podršku transportnim avionima C-130 indijskog ratnog vazduhoplovstva i izgradnju centra za održavanje u Bangaloru, u državi Karnataka.
Lockheed Martin planira i učešće na međunarodnom tenderu za zamenu starih An-32 i Avro HS-748. To pokazuje da se pitanje indijske transportne avijacije više ne svodi samo na održavanje starog sovjetskog nasleđa, već na prelazak ka novoj generaciji logističkih platformi.
Pad kod Džorhata ponovo otvara pitanje koliko dugo Indija može da produžava vek transportera koji je decenijama nosio teret vojnih zadataka u najtežim geografskim uslovima. An-32 je bio napravljen upravo za indijske potrebe, ali svaka nova tragedija ubrzava trenutak kada će Nju Delhi morati da ga zameni modernijim rešenjem.
Kratka istorija aviona An-32
An-32 nastao je iz porodice Antonovljevih transportnih aviona i predstavlja duboko prilagođenu verziju za indijsko ratno vazduhoplovstvo. Ključna razlika u odnosu na ranije konstrukcije bila je sposobnost rada u uslovima velikih nadmorskih visina i visokih temperatura, što je Indiji bilo presudno za snabdevanje udaljenih baza i položaja.
Razvijen je sedamdesetih godina, serijska proizvodnja počela je 1982, a prvi avion poleteo je 1983. godine. Tokom narednih decenija postao je jedan od najprepoznatljivijih transportnih aviona indijskog vazduhoplovstva. Koristio se za prevoz ljudi, opreme, municije, humanitarnih pošiljki i snabdevanje teško dostupnih oblasti.
Njegova snaga bila je robusnost i sposobnost rada tamo gde standardni transportni avioni imaju problem. Njegova slabost danas je starost flote, zamor konstrukcije, održavanje i činjenica da je avion nastao u potpuno drugačijem tehničkom i geopolitičkom vremenu. Najnoviji pad u Asamu zato nije samo nesreća jednog aviona, već još jedan znak da se era An-32 u Indiji približava završnoj fazi.
