Švajcarska kompanija zabeležila uništenje ruskog „špijunskog“ satelita Olimp: početak nove senke u orbiti

Švajcarska kompanija za praćenje svemirskih objekata S2A Systems nedavno je zabeležila izuzetno retku pojavu – raspad ruskog satelita u realnom vremenu i formiranje velikog oblaka orbitalnog otpada. Reč je o satelitu poznatom kao Olimp, odnosno objekat 40258 prema katalogu NORAD-a, koji je u svemir lansiran još u septembru 2014. godine.

Satelit je zvanično pripadao seriji Luč, ali je od samog početka privlačio posebnu pažnju zapadnih svemirskih agencija i nezavisnih analitičara zbog svog neuobičajenog ponašanja. Za razliku od klasičnih geostacionarnih satelita, koji ostaju fiksirani iznad jedne geografske tačke, Olimp je tokom godina više puta menjao položaj duž geostacionarnog pojasa, manevrišući u neposrednoj blizini stranih komunikacionih satelita.

Zapadni analitičari su takvo ponašanje tumačili kao jasan znak elektronskog izviđanja i presretanja signala. Već 2015. godine Olimp se navodno „ugurao“ između dva komercijalna satelita kompanije Intelsat, što je izazvalo zvanični protest Sjedinjenih Država. Tri godine kasnije, 2018, francusko Ministarstvo odbrane optužilo je Rusiju za svemirsku špijunažu, nakon što se Olimp približio francusko-italijanskom vojnom satelitu Athena-Fidus, koji se koristi za bezbedne državne i vojne komunikacije.

Uništenje u „grobljanskoj orbiti“

Prema podacima S2A Systems, objekat 40258 je uništen u takozvanoj grobljanskoj orbiti, nekoliko stotina kilometara iznad geostacionarnog pojasa, gde se sateliti smeštaju nakon završetka operativnog veka. Analiza kretanja fragmenata ukazuje da je najverovatniji uzrok raspada bio sudar sa svemirskim otpadom, a ne namerno uništenje ili test protivsatelitskog oružja.

Ipak, sam čin fragmentacije još jednog velikog satelita u visokoj orbiti ponovo je otvorio pitanje bezbednosti geostacionarnog pojasa, koji je već prenatrpan kritičnom infrastrukturom za globalne komunikacije, navigaciju i vojno komandovanje.

A short time lapse of the fragmentation event on LUCH (OLYMP) #40258 that took place today, 2026-01-30 from 06:09:03.486 UTC. pic.twitter.com/0bwbNvlnCL

— s2a systems (@s2a_systems) January 30, 2026

Naslednik već u orbiti: Luč-5X ili „Olimp-K2“

Uništenje originalnog Olimpa ne znači kraj ove klase satelita. Naprotiv, zapadni izvori ukazuju da je njegov direktni naslednik već aktivan u orbiti. Reč je o satelitu Olimp-K2, poznatom i kao Luč-5X ili objekat 55841, koji je lansiran u oktobru 2023. godine.

Prema podacima privatnih sistema za praćenje svemira, uključujući komercijalne analitičke platforme, Luč-5X pokazuje obrazac ponašanja gotovo identičan svom prethodniku. Satelit je tokom 2024. i 2025. godine izvodio aktivne orbitalne manevre i „parkirao se“ u blizini više komunikacionih satelita, među kojima se pominju Astra 4A, Thor-7 i Intelsat-1002.

Takvo ponašanje se u stručnim krugovima tumači kao potencijalna misija nadzora, tehničkog izviđanja i prikupljanja elektromagnetnih podataka. Iako ne postoje javni dokazi o konkretnom presretanju signala, sama blizina drugih satelita u geostacionarnoj orbiti smatra se bezbednosno osetljivom i politički provokativnom.

Unapređene sposobnosti i tiha strategija

Analitičari procenjuju da Luč-5X nosi tehnološki unapređene senzore u odnosu na originalni Olimp, uključujući sofisticiranije sisteme za elektronsko izviđanje i preciznije pogonske module za dugotrajno manevrisanje. Posebno se ističe mogućnost dugog zadržavanja u blizini ciljanih objekata bez značajnih korekcija orbite, što smanjuje verovatnoću ranog otkrivanja namere misije.

Za razliku od otvorenih demonstracija protivsatelitskog oružja, ovakav pristup predstavlja tihu, dugoročnu strategiju nadzora i prikupljanja podataka u svemiru, bez formalnog kršenja međunarodnih sporazuma.

Stari satelit uništen, misija se nastavlja

Raspad Olimpa zatvara jedno poglavlje, ali istovremeno potvrđuje kontinuitet ruske prisutnosti u domenu aktivnih i manevrišućih satelita u geostacionarnoj orbiti. Pojava njegovog naslednika pokazuje da se radi o planskom programu, a ne o izolovanom eksperimentu.

U svetu u kome svemir postaje nova linija strateškog nadmetanja, ovakvi sateliti predstavljaju nevidljive, ali izuzetno važne aktere, čije se pravo delovanje često vidi tek godinama kasnije, kroz posledice, a ne kroz zvanična saopštenja.