Mlazni Geranj-4 dobija raketu vazduh-vazduh: Rusija uvodi presretačku varijantu bespilotnih letelica

Rusija je, posle ranijih modela bespilotnih letelica iz porodice Geran, uvela novu, kvalitativno drugačiju fazu razvoja, potvrđivanjem postojanja presretačke verzije mlaznog drona Geran-4, opremljenog raketom vazduh-vazduh kratkog dometa R-60M. Ova informacija predstavlja važan pomak u razumevanju uloge bespilotnih sistema u savremenom vazdušnom ratu, jer Geranj-4 očigledno više nije namenjen isključivo jednosmernim ili takozvanim samoubilačkim napadima, već dobija sposobnost aktivnog presretanja vazdušnih ciljeva.

Prisustvo samog drona Geranj-4 prvi put je javno pomenula Glavna obaveštajna uprava Ukrajine, koja je u svojim izveštajima ukazala na pojavu nove generacije ruskih bespilotnih letelica na mlazni pogon. Geranj-4 se opisuje kao duboko modernizovana verzija prethodnog modela Geranj-3, za koji se u zapadnim i ukrajinskim izvorima često tvrdi da predstavlja kopiju iranskog mlaznog drona Šahed-238. Iako zadržava osnovnu konfiguraciju delta krila, novi model donosi unapređenja u aerodinamičkom oblikovanju i smanjenju uočljivosti, što ukazuje na pokušaj povećanja preživljavanja u zasićenom protivvazdušnom okruženju.

Prema dostupnim podacima, Geranj-4 je opremljen snažnijim mlaznim motorom, za koji se navodi da je izveden po uzoru na kineski Teleflaj TF-TJ1600A. Zahvaljujući tom pogonu, dron bi mogao da dostigne brzinu između 350 i 500 kilometara na sat, uz efikasan borbeni domet od oko 850 kilometara. Takve performanse ga jasno izdvajaju od klasičnih sporih kamikaza-dronova i približavaju kategoriji lakih krstarećih projektila sa mogućnošću višekratne upotrebe ili specijalizovanih zadataka.

Ključni trenutak koji je potvrdio presretačku ulogu Gerana-4 dogodio se 14. januara, kada su se na internetu pojavile fotografije olupine drona sa jasno vidljivom raketom vazduh-vazduh R-60M. Raketa je bila montirana na standardnom lanseru APU-60-I, pričvršćenom ispod trupa drona. Ovakav raspored se smatra logičnim, jer usisnik mlaznog motora Gerana-4, prema dostupnim snimcima i procenama, nalazi se na gornjoj strani trupa, pa bi montaža na stomaku smanjila rizik od ometanja dotoka vazduha.

Ovo nije prvi put da se raketa R-60M pojavljuje na bespilotnim platformama iz porodice Geranj. Već prethodnog meseca zabeležena je presretačka verzija propelerom pogonjenog Gerana-2, koji se u zapadno-ukrajinskim izvorima često opisuje kao varijanta iranskog Šaheda-136. U tom slučaju, raketa je bila montirana na obrnuti lanser APU-60-I, postavljen na gornjoj strani drona, što je odgovaralo drugačijoj aerodinamičkoj konfiguraciji i položaju pogona.

R-60M je raketa razvijena još početkom osamdesetih godina, ali je i dalje upotrebljiva u određenim ulogama. Opremljena je infracrvenim tragačem hlađenim azotom, koji ima veću osetljivost i bolju otpornost na protivmere poput infracrvenih baklji u poređenju sa ranijim varijantama. Maksimalni domet dejstva rakete iznosi oko osam kilometara, što je sasvim dovoljno za presretanje sporijih ili srednje brzih vazdušnih ciljeva na malim i srednjim visinama.

Sa masom od oko 45 kilograma, R-60M se dobro uklapa u nosivost Gerana-4, koja se procenjuje na približno 50 kilograma. Bojeva glava mase 1,6 kilograma koristi kombinaciju optičkih i radarskih upaljača blizine, što povećava verovatnoću uspešnog dejstva čak i bez direktnog pogotka.

Kao i kod presretačke verzije Gerana-2, pretpostavlja se da je Geranj-4 opremljen inercijalnim navigacionim sistemom potpomognutim GLONASS-om, uz dodatak senzora za pretragu i praćenje ciljeva putem termovizijskog snimanja. Dvosmerna veza za prenos podataka verovatno omogućava korekciju putanje i eventualno navođenje na cilj uz pomoć spoljnog operatera ili drugog senzorskog izvora.

Presretačka verzija Gerana-2, čija maksimalna brzina iznosi oko 180 kilometara na sat, razvijena je prvenstveno za obaranje sporijih ukrajinskih letelica koje se koriste kao lovci na dronove, uključujući helikoptere i improvizovane avione sa fiksnim krilima. Međutim, znatno veća brzina Gerana-4 otvara mogućnost presretanja i bržih vazdušnih ciljeva, makar u ograničenim uslovima i na kraćim rastojanjima.

Uz Geran-4, ukrajinski izvori navodili su i postojanje još većeg mlaznog drona Geran-5, čiji dizajn više podseća na klasične krstareće rakete. Ovaj model navodno postiže brzinu između 450 i 600 kilometara na sat, ima domet blizu 1.000 kilometara i može da nosi korisni teret mase do 90 kilograma. Prema istim izvorima, razvijena je i presretačka varijanta Gerana-5, takođe naoružana raketom R-60M.

Posebno zanimljiv detalj predstavlja tvrdnja iz jednog dokumenta koji je objavila ukrajinska strana, prema kojoj su presretačke verzije Gerana-4 i Gerana-5 projektovane sa mogućnošću lansiranja sa borbenih aviona, konkretno sa aviona Su-25 namenjenih bliskoj vazdušnoj podršci. Ova informacija za sada nije nezavisno potvrđena, ali ukazuje na potencijalni koncept upotrebe dronova kao vazdušno lansiranih presretača ili produženih senzora i oružja pilotiranih letelica.

Tokom protekle godine, Rusija je značajno proširila program Geranj, kako u pogledu broja varijanti, tako i u pogledu proizvodnih kapaciteta. Pojedini izveštaji sugerišu da bi ruska industrija u dogledno vreme mogla da dostigne proizvodnju i do 6.000 dronova mesečno, što bi omogućilo masovnu upotrebu ovih sistema u različitim ulogama, od udara na ciljeve u dubini protivničke teritorije do aktivnog presretanja vazdušnih pretnji.

Uvođenje presretačkih dronova poput Gerana-4 i Gerana-5 ukazuje na širu promenu u doktrini upotrebe bespilotnih sistema. Umesto isključivo potrošne municije, dronovi se sve više posmatraju kao fleksibilne platforme sposobne da preuzmu deo zadataka klasične avijacije, naročito u zonama gde je rizik po pilotirane letelice visok. Ukoliko se ove sposobnosti pokažu pouzdanim u realnim borbenim uslovima, Geranj-4 bi mogao da označi prelazak sa masovne upotrebe jeftinih kamikaza na složenije, višefunkcionalne bespilotne borbene sisteme.