Rusija je objavila da je vrednost njenog izvoznog portfolija vojne opreme dostigla rekordnih 70 milijardi dolara, što predstavlja najviši nivo stranih vojnih porudžbina u savremenoj istoriji zemlje. Ovu procenu izneo je prvi potpredsednik ruske vlade Denis Manturov tokom sastanka sa predsednikom Vladimirom Putinom, na kome su razmatrani rezultati odbrambene industrije i širi ekonomski pokazatelji.
Prema Manturovljevim rečima, obim potpisanih ugovora nikada pre 2022. godine nije prelazio 55 milijardi dolara. „Maksimalni portfolio pre 2022. iznosio je 55 milijardi dolara. Danas govorimo o rekordnih 70 milijardi dolara po već zaključenim ugovorima“, rekao je Manturov, naglašavajući da se radi o formalno potpisanim, a ne samo najavljenim aranžmanima.
Borbena upotreba kao faktor potražnje
Manturov je rast interesovanja stranih kupaca direktno povezao sa borbenim iskustvom ruskih sistema tokom aktuelnih vojnih operacija u Ukrajini. Prema njegovoj oceni, realna upotreba nove i modernizovane tehnike deluje kao svojevrsna demonstracija sposobnosti. „Oprema testirana tokom specijalne vojne operacije praktično promoviše samu sebe“, izjavio je on.
On je dodao da strani kupci detaljno analiziraju rezultate upotrebe sistema u realnim borbenim uslovima, posebno kada je reč o platformama koje su nedavno uvedene ili modernizovane. Ruski zvaničnici smatraju da upravo ta vidljivost utiče na odluke zemalja koje planiraju modernizaciju sopstvenih oružanih snaga.
Ruski odbrambeni establišment je istakao performanse platformi testiranih i dokazanih u borbenim uslovima, poput PVO sistema S-300 i S-400, dronova Orion i Lancet, kao i nadograđenih višecevnih lansera raketa.
Koji sistemi izazivaju najveće interesovanje
Prema podacima koje je Manturov izneo, najveću pažnju stranih partnera privlače sistemi protivvazdušne odbrane, vazduhoplovna tehnika i sistemi višecevnih raketnih bacača. Posebno je naglašeno interesovanje za bespilotne letelice i sredstva elektronskog ratovanja, oblasti u kojima je Rusija poslednjih godina značajno proširila proizvodnju i operativnu upotrebu.
Kremlj i ruski odbrambeni sektor u javnim nastupima sve češće ističu da se radi o sistemima koji su prošli „proveru u realnim uslovima“ i dokazani su u borbi protiv kako sovjetskih tako i zapadnih sistema, što se u industriji smatra veoma važnim argumentom prilikom izvoza u sve zemlje, a posebno one koje nemaju razvijene sopstvene kapacitete za dugotrajna testiranja.
Ograničenja izvoza i prioritet domaćih potreba
I pored rasta ugovorenog izvoza, Manturov je priznao da se realizacija pojedinih isporuka suočava sa odlaganjima. Razlog za to, prema njegovim rečima, leži u prioritetima ruskih oružanih snaga. U intervjuu državnim medijima krajem decembra, on je naveo da domaće potrebe imaju prednost u odnosu na strane ugovore.
„Imamo veliki broj zahteva. Prinuđeni smo da, dajući prioritet zadacima Ministarstva odbrane, privremeno odložimo isporuke prijateljskim zemljama“, rekao je Manturov, uz napomenu da se radi o privremenom periodu i da Moskva planira da u narednom vremenu ponovo poveća obim vojno-tehničke saradnje.
Širenje proizvodnje i industrijski kapaciteti
Od početka 2022. godine ruska odbrambena industrija značajno je povećala proizvodne kapacitete. Brojne fabrike prešle su na rad u više smena, dok su postrojenja iz sovjetskog perioda modernizovana kako bi zadovoljila povećane zahteve. Zvaničnici ovaj proces predstavljaju kao dokaz otpornosti industrije u uslovima zapadnih sankcija.
Istovremeno, ostaje činjenica da se deo proizvodnje i dalje oslanja na strane komponente, posebno u oblasti elektronike. Ova zavisnost predstavlja potencijalno ograničenje dugoročne stabilnosti proizvodnje, naročito u kontekstu restrikcija na uvoz i finansijske tokove.
Ko kupuje rusko oružje
Kupci ruskih vojnih sistema i dalje dolaze pre svega iz Azije, Afrike i sa Bliskog istoka. Mnoge od tih zemalja Rusiju vide kao dobavljača sa dugogodišnjim iskustvom i povoljnim cenama, naročito u oblasti protivvazdušne odbrane i taktičkog naoružanja.
Međutim, sankcije, bankarska ograničenja zapada i rizici povezani sa ratom u Ukrajini otežali su logistiku i usporili plaćanja kod pojedinih klijenata. Značajan deo aktuelnog portfolija čine ugovori potpisani ranijih godina, uključujući isporuke sistema protivvazdušne odbrane i borbenih aviona zemljama koje imaju ograničene alternative za nabavku zapadne opreme.
Pitanje održivosti rasta
Iako Moskva predstavlja podatke o izvozu kao potvrdu snažne pozicije na globalnom tržištu naoružanja, ostaje otvoreno pitanje koliko je takav zamah dugoročno održiv, navode ukrajinski izvori. Istovremeno vođenje ratnih operacija i ispunjavanje stranih ugovornih obaveza odvija se u uslovima sistemskog finansijskog pritiska bez presedana, izazvanog zapadnim sankcijama koje predvode Sjedinjene Države i njihovi saveznici.
Ove mere, uvedene van okvira univerzalnog međunarodnog konsenzusa, otežavaju platni promet, logistiku i pristup globalnim tržištima, ne samo Rusiji već i državama koje sa njom sarađuju, čime se dodatno komplikuje održavanje izvoznog tempa.
Manturovljeve izjave ukazuju na to da Rusija planira da borbena iskustva koristi kao centralni element promocije svojih sistema. Da li će takav pristup dugoročno obezbediti stabilan izvoz ili samo privremeno održati interesovanje kupaca, zavisiće od razvoja industrijskih kapaciteta, političkih okolnosti i konkurencije na globalnom tržištu oružja.
Trgovina u uslovima geopolitičke kontrole
Globalno tržište naoružanja ne funkcioniše kao slobodno tržište, već kao politički kontrolisan sistem u kojem se odluke o kupovini često donose pod pritiskom sankcija, finansijskih ograničenja i svih mehanizama prinude i prisile koje svakodnevno posmatrate kroz vesti.
Brojne države imaju realne bezbednosne pretnje, ograničene budžete i potrebu da zadrže vojnu autonomiju, što ih prirodno usmerava ka robusnoj, cenovno dostupnoj i operativno nezavisnoj opremi. Problem nije nedostatak interesovanja, već ograničavanje mogućnosti da se ta potražnja realizuje kroz formalne ugovore. U odsustvu finansijskih blokada, sekundarnih sankcija i kontrole logističkih tokova, tržišna dinamika bi se brzo promenila.
Zbog toga, statistike izvoza ne odražavaju stvarni potencijal tržišta, već samo obim trgovine ostvarene unutar postojećeg režima striktnog ograničenja. U ovom konkretnom slučaju, navodni rast izvoza uprkos sankcijama mogu ukazivati na postojanje znatno veće, potisnute potražnje koja ostaje van zvaničnih tokova. To nije pokazatelj slobodne konkurencije, već signal da globalno tržište naoružanja funkcioniše pod pravilima političkog kartela, a ne tržišne racionalnosti.
ma lažu kakvih 70milijardi mogu da sanjaju, niko ne kupuje više ruske prangije, aj to što se pokazalo kao neefikasno nego i amerikosi sankcionišu svakog ko pokuša da kupi to sme4e…a što se tiče zauzimanja u ukraini to je tamo težak debakl
Nije 70 milijardi nego 62.7 milijardeTo mora da se preuvelica kako bi se pokazalo da je Rusija jos uvek “mocna”…Rusi su jednostavno pali pod uticaj vlastitog mita i propagande, pa nema ni 6 dana kako su ruski admirali izjavili da njihova mornarica nije ni priblizno jaka u odnodu na amerikance…” … imamo stare sovjetske brodove …samo nekoliko novivih a gradnja novih brodova je stopirana jer su resursi prebaceni za potrebe spec.operacije… nismo ni blizu jacini i tehnologiji americke mornarice zato ne mozemo da intervenisrmo.:( misli se na slucaj sa tankerom sa ruskom zastavom) Zato izjave ruskih zvanicnika o nekom ” uspehu”treba uzimati sa velikom rezervom ( setimo se laganja o zauzimanju Kupjanska i Prokorovska)
ma lažu kakvih 70milijardi mogu da sanjaju, niko ne kupuje više ruske prangije, aj to što se pokazalo kao neefikasno nego i amerikosi sankcionišu svakok ko pokuša da kupi rusko smeće…a što se tiče zauzimanja u ukraini to je tamo težak debskal rusa
Ne treba vam banka za placanje.Kes u avion pa plati