Američko ratno vazduhoplovstvo planira da pošalje nadograđenu verziju drona ULTRA na Bliski istok, u zonu odgovornosti Centralne komande SAD (CENTCOM). Nova varijanta nosi naziv ULTRA Turbo i namenjena je operativnom testiranju u jednom od regiona gde Amerika ima stalnu potrebu za nadzorom, izviđanjem i praćenjem kretanja na kopnu i moru.
Prema budžetskim dokumentima koje navodi portal TWZ, testiranje počinje u fiskalnoj 2026. godini i nastavlja se tokom 2027, uz dodatna poboljšanja sistema. Sama lokacija nije iznenađenje. Bliski istok ostaje prostor gde Vašington prati Iran, pomorske pravce, baze, milicije, rakete, dronove i kretanje brodova.
ULTRA, o kome smo izvestili kada se prvi put pojavio, razvili su DZYNE Technologies i Istraživačka laboratorija američkog ratnog vazduhoplovstva, AFRL. Za razliku od klasičnih vojnih dronova, platforma je nastala iz dizajna komercijalnog sportskog jedriličara. Zato ima duga krila i konstrukciju prilagođenu dugom letu, a ne brzini ili manevrisanju.
Osnovna verzija ULTRA može, prema dostupnim podacima, da ostane u vazduhu više od 70 sati, leti do 25.000 stopa i nosi oko 450 funti korisnog tereta, odnosno nešto više od 200 kilograma.
ULTRA Turbo dobija jači motor i bolje performanse na visini. Pokreće ga Rotax 916 turbo klipni motor. Nova verzija može da leti duže od 60 sati, dostigne 30.000 stopa i razvije brzinu do 120 čvorova. DZYNE tvrdi da je letelica već izvela reprezentativni let od 60 sati na 25.000 stopa, pri pravoj brzini od 100 čvorova.
Šta treba da radi?
ULTRA Turbo nije zamišljen kao zamena za sve američke dronove. Njegova glavna vrednost je dugo zadržavanje iznad oblasti interesa. Može da nosi senzore za obaveštajne, nadzorne i izviđačke misije, opremu za elektronsko ratovanje, komunikacioni relej, a kompanija navodi i mogućnost lansiranja korisnih tereta.
To ga smešta između dve krajnosti. Sa jedne strane su manji taktički dronovi, jeftiniji, ali ranjiviji i kraćeg trajanja leta. Sa druge strane su velike i skupe ISR platforme najviše klase, koje se ne šalju za svaki zadatak. ULTRA Turbo pokušava da popuni prostor između njih: da ostane dugo u vazduhu, košta manje i preuzme deo poslova stalnog nadzora.
Američki MQ-9 Reaper i dalje je važan u regionu, ali poslednji sukobi su pokazali da veliki dronovi više nisu nedodirljivi. Gubici Reapera, posebno u zonama gde protivnik ima ozbiljnije rakete i PVO sredstva, naterali su Pentagon da traži jeftinije i brojnije platforme za zadatke koji ne zahtevaju najskuplje sisteme.
ULTRA je već ranije testirana na Bliskom istoku. Prethodne operativne evaluacije sprovedene su 2024. godine, uz naznake da je letelica koristila bazu Al Dafra u UAE i izvodila misije koje su se protezale ka Avganistanu. Tada je dopunjavala MQ-9 Reaper, posebno u situacijama kada su dugi preleti smanjivali vreme koje Reaper može da provede iznad cilja.
Jeftiniji nadzor, duže prisustvo
Ratno vazduhoplovstvo za fiskalnu 2027. traži 16,57 miliona dolara za nastavak rada na programu ULTRA. To nije veliki iznos u američkim vojnim okvirima, ali pokazuje interesovanje za platforme koje mogu da rade dugo, jednostavnije i jeftinije od vrhunskih sistema.
ULTRA Turbo zato nije spektakularan dron, niti tehnološka revolucija. Njegova prednost je praktična: više od 60 sati u vazduhu, veća visina leta, dovoljno korisnog tereta i mogućnost da pokriva zadatke za koje nije racionalno trošiti skuplje platforme.
Za Bliski istok, gde američke snage stalno traže sliku sa terena i mora, takav dron ima jasnu svrhu: da ostane iznad zone interesa danima, a ne satima.
