Razlaz dva rivala Hladnog rata: Zašto je MiG-29 nestao sa scene, dok F-16 i dalje osvaja tržište?

Lovci F-16 Fighting Falcon i MiG-29 dva su borbena aviona nastala, kao i mnogi drugi projekti tog doba, iz strateškog rivalstva između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata. Skoro 35 godina nakon raspada SSSR-a, njihove sudbine krenule su potpuno različitim putevima.

Ruski lovac MiG-29 bio je više nego sposoban da parira američkom F-16 i sličnim zapadnim avionima, ali Moskva nije uspela da ga dugoročno održi relevantnim.

Danas F-16 nije samo jedan od najrasprostranjenijih i najpoznatijih borbenih aviona na svetu, već se i dalje aktivno proizvodi i prodaje. Sjedinjene Države nastavile su njegov razvoj kroz nove verzije, uključujući i najmoderniji Block 70 Viper, opremljen savremenim avionikom i naprednim sistemima.

Uprkos velikom uspehu aviona pete generacije F-35 Lightning II, naročito u EU, i dalje postoje države koje se odlučuju za F-16. U našem regionu to su, na primer, Bugarska i Slovačka, zemlje koje imaju važeće ugovore za nabavku F-16 Block 70 Viper.

Sa druge strane, MiG-29 danas živi svoje poslednje operativne godine. Globalni flotni resurs približio se kraju životnog veka, a Rusija je odustala od daljeg razvoja i sveobuhvatne modernizacije jednog od najuspešnijih sovjetskih borbenih aviona. Moskva se sada oslanja na platforme Su-30, Su-35 i, u novije vreme, na lovac pete generacije Su-57.

Zašto je MiG-29 imao drugačiju sudbinu od F-16

Američki časopis National Interest smatra da odgovor leži u samom dizajnu i tipu misije za koju je MiG-29 razvijen. Ovaj avion projektovan je kao brz lovac-presretač, namenjen kratkim i intenzivnim vazdušnim okršajima, kakvi su bili karakteristični za doktrinu Hladnog rata. Reč je o platformi koje su se protivnici s pravom pribojavali u bliskoj vazdušnoj borbi, ali koja nije imala višenamenske kapacitete američkog F-16.

Nakon raspada SSSR-a, Rusija se opredelila za razvoj drugih projekata, dok su Sjedinjene Države nastavile da unapređuju F-16, koji je vremenom postao najrasprostranjeniji višenamenski lovac na svetu. Efikasnost MiG-29 u realnim borbenim sukobima, poput onih u Jugoslaviji, Etiopiji i Ukrajini, pokazala je pomešene rezultate, navodi američki časopis.

Američki analitičari ističu da je pravo nasleđe MiG-29 bilo izvozno tržište. Ovaj avion je masovno isporučivan zemljama Istočne Evrope, Bliskog istoka, Afrike i Južne Azije, kao relativno pristupačna, ali visokoperformansna borbena platforma. Ipak, sa strateškog stanovišta, MiG-29 predstavlja ilustrativan primer razlika između sovjetske vojne doktrine i zapadnog koncepta vazdušne moći.

MiG-29 je pokazao ograničenja aviona optimizovanih za vrlo specifične zadatke, od čega su se zapadni proizvođači do kraja Hladnog rata postepeno udaljili, preusmeravajući se ka višenamenskim platformama.

F-16, priča o uspehu

F-16 Fighting Falcon je prvobitno projektovan kao relativno jednostavan lovac, ali je vremenom evoluirao u izuzetno uspešan višenamenski borbeni avion, sposoban za dejstvo u svim vremenskim uslovima.

Od odobrenja proizvodnje 1976. godine, izrađeno je više od 4.600 primeraka. Iako američko ratno vazduhoplovstvo više ne nabavlja nove F-16, avion se i dalje proizvodi u unapređenim verzijama namenjenim izvozu.

Danas je F-16 strateški i politički izbor za zemlje koje traže borbene avione starijih generacija, ali sa savremenim sposobnostima i umerenijim troškovima životnog ciklusa. Kao rezultat toga, više od 3.000 aviona F-16 i dalje je u aktivnoj službi u oko 25 država širom sveta.

Ukupno, flota F-16 ostvarila je približno 19,5 miliona sati naleta i više od 13 miliona borbenih misija. Usled kombinacije više faktora, američki F-16 je sada najrasprostranjeniji borbeni avion na svetu.

Da li je to sve baš tako?

Analiza američkog časopisa National Interest tačno konstatuje da su sudbine lovaca MiG-29 i F-16 tokom poslednje tri decenije krenule različitim putevima, ali izostavlja ključni kontekst kada se govori o njihovoj borbenoj „efikasnosti“ i istorijskom nasleđu.

MiG-29 gotovo nikada nije imao priliku da učestvuje u istinski ravnopravnom sukobu. Primer Etiopija-Eritreja jeste donekle validan, ali NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine ne može se smatrati relevantnim borbenim testom, jer se radilo o potpunoj asimetriji, uz NATO nadmoć u vazduhu, integrisanu PVO, satelitsko izviđanje, AWACS avione, elektronsko ratovanje i višestruko brojniju avijaciju. Slični obrasci viđeni su i u drugim sukobima u kojima su MiG-29 koristile države sa ograničenom infrastrukturom, slabijom podrškom i političkim restrikcijama.

F-16 je, s druge strane, znatno češće korišćen u realnim sukobima, ali ni on gotovo nikada nije delovao u potpuno simetričnim uslovima. Najbliži primer delimično ravnopravnog vazdušnog sukoba ostaje indijsko-pakistanski incident iz 2019. godine, gde su se F-16 suočili sa protivnikom koji je raspolagao savremenim radarima, PVO sistemima i obučenim pilotima, bez direktne NATO komandne strukture. Ishod tog sukoba ostao je sporan i politički osetljiv, bez jasnog dokaza o apsolutnoj nadmoći bilo koje strane. Ipak, Indija još uvek tvrdi da je njihov MiG-21 oborio F-16.

U većini drugih konflikata, F-16 je delovao kao deo šire mrežno-centrične arhitekture, sa podrškom AWACS-a, podatkovnih veza, napredne logistike i potpune situacione svesti. U tim uslovima avion je pokazao visoku efikasnost, ali to ne predstavlja dokaz njegove samostalne nadmoći nad drugim platformama, već pre svega snage sistema u kojem je integrisan.

Zato se razlika u sudbini MiG-29 i F-16 ne može objasniti isključivo tehničkim karakteristikama samih aviona. Ona pre svega odražava razliku između sovjetske doktrine specijalizovanih platformi i zapadnog pristupa kontinuiranoj modernizaciji, višenamenskoj upotrebi i dugoročnoj logističkoj podršci.

Drugim rečima, tačno je da MiG-29 nije „propao“ zato što je bio loš avion, niti je F-16 opstao isključivo zato što je bio bolji u vazdušnom duelu. Presudna je bila sposobnost da se platforma prilagođava promenama u načinu ratovanja, prelasku na mrežno ratovanje i političko-vojnoj realnosti sveta posle Hladnog rata.