Američki ekonomista i profesor Univerziteta Kolumbija, Džefri Saks, izneo je pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija jednu od najtežih optužbi protiv savremene američke spoljne politike, navodeći da su Sjedinjene Države tokom 2025. godine bombardovale sedam suverenih država, bez prava na samoodbranu i bez ikakvog odobrenenja UN.
Govoreći na hitnoj sednici Saveta bezbednosti 5. januara 2026. u Njujorku, Saks je upozorio da se svet nalazi na prelomnoj tački, na kojoj se odlučuje da li će Povelja Ujedinjenih nacija ostati važeći instrument međunarodnog prava ili će biti faktički ukinuta praksom sile.
Pitanje pred Savetom bezbednosti
Prema Saksu, centralno pitanje današnje međunarodne krize nije karakter ili politički sistem vlade Venecuele, već daleko fundamentalnije pitanje, da li bilo koja država članica UN ima pravo da silom, prinudom ili ekonomskim gušenjem određuje političku budućnost druge države.
On je podsetio da član 2(4) Povelje UN izričito zabranjuje pretnju ili upotrebu sile protiv teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti bilo koje države, naglašavajući da Savet bezbednosti sada mora odlučiti da li će tu zabranu braniti ili dozvoliti njeno ukidanje u praksi.
Prema njegovim rečima, odustajanje od tog principa imalo bi nesagledive posledice po globalni poredak.
Istorijski obrazac američke politike
Saks je ukazao da aktuelna situacija nije izuzetak već deo dugog istorijskog kontinuiteta. Od 1947. godine, spoljna politika Sjedinjenih Država, kako je naveo, sistematski koristi vojnu silu, tajne operacije i političke manipulacije radi promene režima u drugim državama.
Pozvao se na istraživanje političke naučnice Lindzi O’Rurk, koja je dokumentovala čak 70 američkih operacija promene režima u periodu od 1947. do 1989. godine. Ove prakse, naglasio je, nisu prestale sa krajem Hladnog rata.
Među najznačajnijim primerima posle 1989. godine naveo je Irak, Libiju, Siriju, Honduras, Ukrajinu i Venecuelu, sve bez odobrenja Saveta bezbednosti.
Metode koje se ponavljaju
Saks je detaljno opisao obrasce delovanja koje SAD koriste decenijama: otvoreno ratovanje, tajne obaveštajne operacije, podsticanje nemira, podršku naoružanim grupama, manipulaciju medijima, podmićivanje zvaničnika, ciljane likvidacije, operacije pod lažnom zastavom i ekonomsko ratovanje koje direktno pogađa civilno stanovništvo.
Sve ove metode, prema njegovim rečima, predstavljaju kršenje Povelje UN i gotovo uvek rezultiraju dugotrajnim nasiljem, destabilizacijom i masovnom patnjom civila.
Venecuela kao studija slučaja
Govoreći konkretno o Venecueli, Saks je izneo hronologiju američkog delovanja. Podsetio je da su Sjedinjene Države 2002. godine bile upoznate sa pokušajem puča i da su ga faktički odobrile.
Tokom 2010-ih, SAD su finansirale organizacije koje su učestvovale u antivladinim protestima, posebno 2014. godine, nakon čega su usledile sankcije. Godine 2015. Venecuela je proglašena „neobičnom i izuzetnom pretnjom“ američkoj nacionalnoj bezbednosti.
Između 2017. i 2020. uvedene su sveobuhvatne sankcije naftnom sektoru, što je dovelo do pada proizvodnje za 75 procenata i kolapsa realnog BDP-a po glavi stanovnika od 62 procenta.
Saks je naglasio da je Generalna skupština UN više puta ogromnom većinom glasala protiv takvih jednostranih prinudnih mera, podsećajući da samo Savet bezbednosti ima ovlašćenje za njihovo uvođenje.
Sedam bombardovanih država u jednoj godini
Najdramatičniji deo izlaganja odnosio se na proteklu godinu. Prema Saksu, Sjedinjene Države su bombardovale Iran, Irak, Nigeriju, Somaliju, Siriju, Jemen i Venecuelu.
Nijedna od tih akcija, kako je rekao, nije bila odobrena od strane Saveta bezbednosti niti se može smatrati zakonitom samoodbranom u smislu Povelje UN.
Dodatno, u proteklom mesecu američki predsednik je javno pretio najmanje šest država članica UN, uključujući Kolumbiju, Dansku, Iran, Meksiko, Nigeriju i Venecuelu.
Šta je danas u pitanju
Saks je naglasio da članovi Saveta bezbednosti nisu pozvani da sude Nikolasu Maduru, niti da procenjuju da li američke vojne akcije donose slobodu ili potčinjenost.
Oni su, kako je rekao, pozvani da brane međunarodno pravo.
Pozvao se na realističku školu međunarodnih odnosa i upozorio da ona opisuje stanje sveta, ali ne nudi rešenje. Podsetio je na neuspeh Lige naroda tridesetih godina i katastrofalne posledice tog sloma.
U nuklearnom dobu, upozorio je, takav neuspeh ne bi imao treću šansu.
Zahtevi Savetu bezbednosti
Saks je pozvao Savet bezbednosti da hitno zahteva prekid svih američkih pretnji i vojnih mera protiv Venecuele, ukidanje pomorskog karantina, povlačenje američkih snaga i imenovanje specijalnog izaslanika UN.
Istovremeno je naglasio da se sve države moraju uzdržati od jednostranih prinudnih i vojnih akcija van okvira Saveta bezbednosti.
Na kraju izlaganja, Džefri Saks je poručio da mir i opstanak čovečanstva zavise od toga da li će Povelja Ujedinjenih nacija ostati živi instrument međunarodnog prava ili će biti svedena na prazno slovo.
Prema njegovim rečima, to je izbor koji je danas pred Savetom bezbednosti.
