Atomske bombe koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki odnevši desetine hiljada života deluju kao petarde u odnosu na moć sadašnjeg nuklearnog arsenala, uključujući čak i taktičko oružje. U su SAD brojne organizacije kritikovale tadašnju vladu ne zato što je bacila bombe, već zato što ih je upotrebila protiv civila, neselektivno. Među protivnicima nuklearnog oružja je i jedan od najvećih umova civilizacije, Albert Ajnštajn. Ako je išta dobro u postojanju nuklearnog arsenala, to je da niko ne sme da ga upotrebi. Nadamo se.
Umetnici svakako nisu ćutali. Najglasniji i najubedljiviji bili su sineasti. Filmova u kojima se može videti eksplozija atomske ili nuklearne bombe ima na desetine. Uz mnoštvo dokumentarnih, preko 50 celovečernjih umetničkih filmova bavi se ovom tematikom. Raspon poruka i žanra je takođe veliki, pa možemo videti i akcione trilere na ivici bizarnosti i kiča.
Uz izvestan broj naučno-fantastičnih filmova, istorija filma beleži i vrhunska dela koja se bave vizuelnim promišljanjem na temu aramagedona i stanja posle apokalipse. U ovom žanru prednjače učenici Tarkovskog koji na temeljima filma ”Stalker” grade svoje poruke i upozorenja.
Opredelili smo se da ukratko predstavimo najpoznatije filmove u kojima se može videti inscenirana eksplozija nuklearne bojeve glave (jedne ili više). Kriterijum je bio njihova popularnost i poruke koje su ostavili. Redosled nije nužno određen kvalitetom i dometom, već načinom kako su filmski umetnici predstavili svoje viđenje nuklearnog oružja.
1. Dan posle (The Day After, 1983)
Verovatno najupečatljiviji film u ovoj klasi. Dobri poznavaoci kinematografije pamte da su se sredinom osamdesetih televizijske kompanije veoma uspešno uključile u filmsku produkciju, praveći na taj način konkurenciju Holivudu, kao najjačem filmskom centru. ABC Circle Films (American Broadcasting Company) proizvela je tečan, realističan film koji se bavi neposrednom ratnom psihozom, samim trenutkom napada i svim onim što je posle toga usledilo.
Reditelj Nikola Mejer (Nicholas Meyer) veoma vešto vodi gledaoce kroz dileme i strahove Hladnog rata. Pri tom ne štedi ni vrhunske profesionalce u lansirnim silosima kojima je zadrhtala ruka kada je trebalo na vežbi (za koju su mislili da je prava borbena uzbuna) pritisnu dugme, odnosno okrenu ključ, pokazujući da su i oni samo ljudi.
Glavno mesto radnje su dva manja grada kraj kojih su svoj trenutak čekale interkontinentalne rakete smeštene u neupadljivim kompleksima, nedaleko od naselja. Ronald Regan je, kao afirmisani glumac i političar, izjavio da je to naujverljiviji film o apokalipsi kakav je ikada video. Dani posle nuklearnog napada pokazali su sve ljudske osobine – od najboljih do najgorih, pa je film postao obrazac za takav žanr.
2. Armagedon (Armageddon, 1998)
Brus Vilis je ovim filmom dodatno pojačao svoj imidž tvrdog momka, ali istovremeno izazvao i niz šaljivih komentara na temuko nas može spasiti u slučaju da nam zapreti asteroid. Vodeći producent bila je kompanija Touchstone Pictures, a važnu reč vodio je i koproducent Džeri Brukenhajmer (Jerry Bruckheimer Films), uz još jednog producenta – Valhalla Motion Pictures.
Samo ime Džerija Brukenhajmera svetski je poznato po veoma skladno i maštovito pisanim scenarijima na ivici predvidivosti. Autor više uspešnih serija odlučio se za akcioni SF triler napravivši film kome se može verovati, jer se u svetu takvi realistički postupci odavno razrađuju.
Glavno pitanje – kako spasiti Zemljinu kuglu od asteroida koji je veličine Menhetna i koji će izazvati totalnu štetu na površini Zemlje, razrešava se u tipično američkom stilu: vlada angažuje ekipu stručnjaka koji će vođeni iskusnom ekipom sleteti na asteroid, izbušiti rupu i postaviti atomsku bombu (!). Samo to.
Nema veze što su oni sumnjivi kao ljudi (gomila isfrustriranih smetenjakovića opterećena ličnim problemima), važno je da znaju posao. Pri tom Harry Stamper (Brus Vilis u ulozi izvanrednog poznavaoca tehnike bušotina) žrtvuje svoj život. Film je imao fantastičan uspeh na kasama, uz nekoliko nominacija i – katastrofalnu kritiku.
3. ”Dan nezavisnosti” (Independence Day, 1996)
Promovisan i kao ID4, žanrovski je film naučne fantastike. Reditelj Ronald Emerih (Roland Emmerich) na taj način je odao počast i prvim crno-belim filmovima u kojima se čovečanstvo zajedno borilo protiv invazije vanzemaljaca, uglavnom Marsovaca. Napad se odvija baš na Dan nezavisnosti, a cilj je potrpuno istrebljenje ljudske vrste.
U ovom filmu već uveliko dominira tzv. politička korektnost, pa Zemlju spasavaju crnac i belac, jevrej i katolik, itd. Film je izuzetno dobro produkcijski urađen, s mnoštvom veoma uverljivih efekata, ali s tipiziranom karakterizacijom likova. I u ljudskoj vrsti našlo se genijalaca koji mogu da hakuju tako nadmoćne umove kakvi su vanzemaljski.
Poruka filma je logična i ne bavi se međuljudskim sukobima ili pretnjom nuklearnim ratom, već poziva čovečanstvo da se ujedini protiv napadača iz vasione, naravno pod američkim vođstvom. Nuklearne bombe u ovom slučaju ogromnim kosmičkim maticama – brodovima nisu mogle ništa, ali jedan virus jeste. Posle ”Parka iz doba jure” to je dugo bio finansijski najuspešnijih film.
4. Mirotvorac (The Peacemaker, 1997)
Nije ni ova oblast prošla bez nas. Reč je o klasičnom akciono-političkom trileru koji je srećno uspeo da spoji aktuelne događaje vezane za Bosnu, raspad Sovjetskog Saveza, pa da opet spas stigne od Amerikanaca. Reditelj Mimi Leder odlučila se na dobitnu kombinaciju – prvu klasu glumaca.
Uz Džordža Klunija, obavezno mora da bude i lepa žena, u ovom slučaju Nikol Kidmen, Austarlijanka. Ruskog generala igra Aleksandr Balujev (Алекса́ндр Никола́евич Балу́ев), omiljen u Holivudu. On je igrao pilota-kosmonauta u filmu ”Duboki udar”, koji se takođe bavi apokaliptičnom tematikom udara asteroida u Zemlju.
Radnja počinje sredinom devedesetih kada u crkvi na Palama gine jedan od članova vlade Republike Srpske. Istovremeno, jedan događaj na Južnom Uralu (reon grada Kartal u Čeljabinskoj oblasti), na prvi pogled nepovezan s ovim, ubrzava zaplet: teretni voz koji prevozi nuklearne bojeve glave radi utilizacije po ugovoru START II (Strategic Arms Reduction Treaty) sudara se s putničkim vozom.
Eksplozija ubija nekoliko hiljada ljudi. U Beloj kući najpre se sumnja na čečenske teroriste, da bi se ispostavilo nešto još gore: u istrazi koju vode specijalista nuklearne fizike dr Džulija Keli (Nikol Kidmen) i potpukovnik Obaveštajnog odseka KoV SAD Tomas Devo (Kluni), dolaze do saznanja da je sve to delo ruskog general-majora koji ima nameru da bojeve glave proda na crnom tržištu.
U klasičnom džemsbondovskom stilu i sam scenarista zadihano prati radnju. Od eksplozije, upada helikoptera u tuđ vazdušni prostor, preko razmene vatre s ruskom PVO, stižemo i do Njujorka. Tamo na scenu stupaju loši momci, odnosno loš momak. Srbin Dušan Gavrić (igra ga Rumun Marcel Iures), koji bi da se osveti za smrt žene i kćerke koje su ubili bosanski snajperisti, nameran je da to izvede samoubilačkim napadom. U tome ga, naravno, sprečavaju glavni junaci filma. Film je u estetičkom smislu petparački, bez obzira na dobru produkciju. Tada je bilo moderno optuživati Srbe za sve i svašta, pa i za atomski napad na Njujork. Bomba je tu bila samo rekvizita.
5. Openhajmer (Oppenheimer, 2023)
Jednom se i to moralo desiti. Film je posvećen ocu atomske bombe. U kinematografiji se zna da je žanr biografskog filma veoma zahtevan. Uglavnom reč je o solidnim, pa i vrhunskim filmskim ostvarenjima jer se uzimaju u obzir ne samo biografske činjenice, već i popularnost takvih ljudi u opštoj kulturi. Setimo se samo kakvu slavu je postigao ”Amadeus”. Tako se dogodilo i s Openhajmerom. Kristofer Nolan (Sir Christopher Edward Nolan) kao reditelj, našao je pravu meru.
On prati životni put velikog naučnika (igra ga Kilijan Marfi – Cillian Murphy) koji prolazi kroz ajnštajnovske dileme kada je reč o nuklearnom oružju. Film je ovenčan brojnim nagradama (pet zlatnih globusa), sedam nagrada BAFTA, tri nagrade udruženja glumaca (za glumce – najveće priznanje od kolega). Od 13 nominacija za oskar dobio je čak sedam – najbolji film, najbolja režija, najbolji glumac, najbolja mušku epizoda, montaža, fotografija u originalna muzika. Eto neke koristi i od nuklearne bombe.
