Bomba Takera Karlsona: Tramp sprema vojnu operaciju protiv Venecuele, Kongres već obavešten

Tvrdnja novinara Takera Karlsona da bi predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp mogao već 18. decembra da objavi početak vojne operacije protiv Venecuele ne može se posmatrati kao izolovana izjava. Ona se uklapa u niz političkih, ekonomskih i vojnih signala koji poslednjih nedelja dolaze iz Vašingtona i koji ukazuju da se dugogodišnji pritisak na Karakas pomera iz zone sankcija i političke izolacije u otvorenu fazu prinude, sa realnim elementima vojne pripreme.

Karlson je, gostujući u emisiji „Judging Freedom“, naveo da su članovi američkog Kongresa unapred obavešteni o mogućem ratnom scenariju. Ako je ta informacija tačna, ona sugeriše da se ne radi o improvizaciji ili medijskom blefu, već o opciji koja je već razrađena unutar administracije i čeka politički trenutak za aktiviranje. Ovakvu procenu dodatno potvrđuju izveštaji američkih i regionalnih medija o neuobičajeno intenzivnoj aktivnosti američkih snaga u karipskom basenu.

U Karipskom moru poslednjih dana primećena je pojačana aktivnost aviona sa palube američkih nosača aviona. Posebno se izdvaja prisustvo aviona za elektronsko ratovanje EA-18G Growler, koji deluju u pratnji lovaca F/A-18E/F Super Hornet. Ovakva kombinacija nije slučajna. Growleri su specijalizovani za ometanje radara za rano upozoravanje i sistema za navođenje protivvazdušne odbrane, a prema dostupnim informacijama, njihova aktivnost usmerena je na neutralizaciju venecuelanskih sistema Buk-M2E i S-300VM.

U istim operacijama učestvuje i avion za rano upozoravanje i kontrolu E-2D Advanced Hawkeye, koji obezbeđuje koordinaciju vazdušnih operacija, praćenje ciljeva i upravljanje borbenim grupama u realnom vremenu. Ovakva konfiguracija vazdušnih snaga tipična je za pripremu masovnih udara, u kojima se kao prvi korak nastoji onesposobljavanje protivvazdušne odbrane protivnika kako bi se otvorio prostor za dalja dejstva.

Vojni izvori koji prate situaciju ukazuju da ovakvo raspoređivanje snaga, u kombinaciji sa prisustvom nosača aviona USS Gerald R. Ford u širem regionu, značajno povećava verovatnoću raketnog udara na ciljeve u Venecueli u narednim satima ili danima. Ovi vojni signali dolaze paralelno sa političkim potezima Bele kuće koji dodatno zaoštravaju situaciju.

Donald Tramp je u više javnih istupa i objava na mreži Truth Social otvoreno optužio vlasti u Karakasu da su „ukrale američku naftu, zemlju i imovinu“, najavljujući potpunu blokadu svih tankera koji prevoze venecuelansku naftu ka inostranstvu ili iz nje. Venecuelanska vlada je pritom označena kao „strani teroristički režim“, uz optužbe za narkoterorizam, trgovinu ljudima i organizovani kriminal.

Trampova retorika ide korak dalje od sankcija. On insistira na tome da Venecuela mora „odmah vratiti“ ono što Vašington smatra svojom imovinom, uz otvorenu poruku da će, u suprotnom, to biti „vraćeno silom“. U tom kontekstu, predsednik SAD je izjavio da je Venecuela okružena „najvećom armijom ikada okupljenom u istoriji Južne Amerike“ i da će se pritisak samo povećavati.

U pozadini ovih izjava nalazi se dugogodišnji spor oko nacionalizacije naftne industrije iz 2007. godine, kada je vlada Uga Čaveza preuzela kontrolu nad imovinom američkih kompanija poput ConocoPhillipsa i ExxonMobila. Iako su međunarodni arbitražni sudovi kasnije dodelili višemilijardne odštete, one nikada nisu u potpunosti isplaćene. Trampova administracija ovo pitanje više ne tretira kao pravni ili arbitražni spor, već kao strateško pitanje nacionalnih interesa i bezbednosti.

Američke snage su, prema dostupnim informacijama, od početka septembra izvele desetine udara na brodove u blizini venecuelanske obale, pri čemu je poginulo više od 90 ljudi. Takođe je zaplenjen i tanker koji je prevozio venecuelansku naftu, što Karakas otvoreno opisuje kao čin piraterije i kršenje međunarodnog prava. Venecuelanske vlasti ove akcije tumače kao direktnu pripremu za invaziju i poslednjih nedelja pojačavaju mere odbrane, uključujući razmeštanje mamaca i dodatnih sredstava za obmanu i zaštitu ključne infrastrukture.

U tom kontekstu, potencijalna vojna operacija protiv Venecuele ne bi bila samo regionalni sukob, već bi imala ozbiljne posledice po globalna energetska tržišta, koja su već pod pritiskom zbog ratova, sankcija i poremećaja u lancima snabdevanja. Rast cena nafte u poslednjim danima odražava strah investitora od smanjenja ponude i šire destabilizacije.

Kada se izjave Takera Karlsona sagledaju zajedno sa Trampovim zahtevima za „povraćaj nafte“, potpunom blokadom tankera i vidljivim vojnim pripremama u Karibima, slika postaje jasnija. Venecuela se sve otvorenije pojavljuje kao sledeća tačka američkog pritiska, u kojoj se geopolitički, energetski i vojni interesi prepliću bez mnogo prostora za kompromis.

Za sada nema zvanične potvrde iz Bele kuće o početku vojne operacije. Ipak, kombinacija političke retorike, ekonomskog pritiska i konkretnih vojnih aktivnosti ukazuje da se Vašington udaljava od diplomatskog okvira i približava logici sile. Da li će 18. decembar zaista označiti prelomni trenutak ili samo novu fazu zastrašivanja i pritiska, zavisiće od odluke koja se, po svemu sudeći, već dugo razmatra iza zatvorenih vrata.