Na severu Rusije, u Orelskoj oblasti, završena je izgradnja novih lansirnih platformi za dronove „Geranj“, a prema navodima ukrajinskih obaveštajnih službi, reč je o infrastrukturi koja najavljuje novu fazu vazdušnih napada. Satelitski snimci, na koje se Kijev poziva, prikazuju četiri završene lansirne rampe u blizini sela Cimbulovo, koje se smatra glavnom bazom za lansiranje ovih bespilotnih sistema.
Dve platforme namenjene su za dronove „Geranj-3“, dok su preostale dve projektovane za noviju i bržu varijantu „Geranj-5“. Ukrajinski izvori naglašavaju da su rampe za mlazne verzije dugačke približno 80 metara, što ih čini tri puta većim od lansirnih pozicija koje se koriste za konvencionalne, sporije modele.
Ovaj infrastrukturni iskorak dolazi u trenutku kada je Rusija značajno povećala broj dronova lansiranih tokom pojedinačnih talasa napada. Prema ukrajinskim navodima, broj letelica u jednom udaru sada se približava hiljadu. Takav obim zahteva ne samo veću proizvodnju, već i prilagođavanje infrastrukture za masovno i koordinisano lansiranje.
Istovremeno, ruski inženjeri sprovode modernizaciju same platforme „Geranj“, što dodatno nameće potrebu za novim rampama i skladišnim kapacitetima. Infrastruktura u Cimbulovu, kako se tvrdi, uključuje ne samo lansirne tačke, već i proširena skladišta, betonska skloništa i baze za obuku, što ukazuje na dugoročnu nameru korišćenja ove lokacije.
Prelazak sa klasičnih sporih dronova na mlazne varijante menja dinamiku napada. Standardni modeli leteli su brzinom od oko 180 kilometara na sat, što je omogućavalo mobilnim ukrajinskim PVO timovima, često opremljenim teškim mitraljezima, da ih vizuelno presretnu. Novi „Geranj-5“, međutim, dostiže brzine između 500 i 600 kilometara na sat.
Sa poletnom težinom od oko 850 kilograma i dometom do 950 kilometara, ovaj sistem se opisuje kao hibrid između jurišnog drona i jeftine krstareće rakete. Aerodinamički dizajn napušta klasično delta krilo i prelazi na oblik nalik raketi sa kratkim krilima, optimizovan za let na malim visinama, između 200 metara i tri kilometra. Takav profil omogućava maskiranje iza prirodnih prepreka i smanjenje radarskog odraza.
Poseban akcenat stavljen je na otpornost na elektronsko ratovanje. Navodi se da „Geranj-5“ koristi satelitski navigacioni sistem Kometa-M12 sa adaptivnom antenom od 12 elemenata, sposobnom da ublaži efekte neprijateljskog ometanja.
Zapadne analize dodatno tvrde da su u ostacima oborenih letelica pronađene elektronske komponente nemačkog porekla, uključujući tranzistore kompanije Infineon i pumpe Bosch, što, prema tim navodima, ukazuje na zaobilaženje sankcija kroz složene mreže posrednika u trećim zemljama. Te komponente omogućavaju održavanje preciznosti i pouzdanosti potrebne za napade na energetske i vojne ciljeve na velikim udaljenostima.
Strategijska logika, kako je predstavljaju zapadne procene, jeste zasićenje ukrajinske protivvazdušne odbrane. Brzina od 600 kilometara na sat praktično onemogućava presretanje mitraljezima malog kalibra, primoravajući ukrajinske jedinice da koriste radarski vođene rakete, koje su znatno skuplje i dostupne u ograničenim količinama. Kombinacijom sporijih modela „Geranj-2“ i bržih „Geranj-5“, napadač stvara situaciju u kojoj branilac mora da bira koje ciljeve da presretne, rizikujući proboj drugih.
Infrastruktura u Orelskoj oblasti strateški je pozicionirana za gađanje severne Ukrajine i Kijevske oblasti. Ukrajinski izvori upozoravaju da bi nova baza mogla predstavljati oslonac za kampanju visokog intenziteta, posebno u periodu pre nego što dodatni zapadni sistemi protivvazdušne odbrane postanu operativni.
U međuvremenu, ukrajinski zvaničnici sve češće upozoravaju na ozbiljan nedostatak sredstava protivvazdušne odbrane. Naglašava se da bi mogao doći trenutak kada zalihe presretačkih raketa jednostavno neće biti dovoljne da odbiju masovne talase napada.
„Geranj“ je već sada jedan od glavnih sistema naoružanja koje koristi ruska vojska, kako za napade iza linija fronta, tako i za gađanje sistema protivvazdušne odbrane. Modernizacija platforme i izgradnja novih rampi u Cimbulovu signalizuju da se vazdušna kampanja razvija u pravcu većeg intenziteta, veće brzine i sofisticiranije infrastrukture.
Sever Ukrajine, prema dostupnim informacijama, nalazi se pod sve većim pritiskom, dok satelitski snimci iz Orelske oblasti pokazuju da se logistika i lansirni kapaciteti prilagođavaju tom tempu.
