Ukrajinska vojna obaveštajna služba (GUR) podigla je novu uzbunu, upozoravajući da Rusija ubrzano povećava proizvodnju balističkih raketa Iskander i istovremeno pojačava intenzitet udara na ukrajinsku teritoriju, dok Kijev ostaje bez dovoljno modernih sistema protivvazdušne odbrane da zaštiti celu zemlju. U središtu alarma nalazi se njihova procena da Moskva trenutno proizvodi oko 60 raketa Iskander mesečno, što ukazuje da ruska vojna industrija ne samo da održava tempo rata, već i obnavlja i širi kapacitete za udare duboko u ukrajinsku pozadinu.
Ovu ocenu izneo je zamenik šefa Glavne uprave vojne obaveštajne službe Ukrajine, Vadim Skibicki, u intervjuu za britanski Fajnenšel Tajms 16. aprila. Prema njegovim rečima, Moskva je proširila svoje mogućnosti lansiranja, dok Ukrajina nema dovoljno savremenih sistema protivvazdušne odbrane, uključujući američke Patriote, da pokrije celu teritoriju države. U toj neravnoteži između ruskih ofanzivnih kapaciteta i ukrajinskih odbrambenih resursa leži i glavni problem sa kojim se Kijev sada suočava.
Skibicki je upozorio da je zbog toga kritična infrastruktura, posebno energetski objekti, pretrpela veliku štetu tokom zimske kampanje ruskih napada. Ukrajina je, prema toj proceni, dovedena na ivicu katastrofe, sa infrastrukturom koja je ostala izuzetno ranjiva upravo u trenutku kada Moskva unapređuje i tempo i taktiku svojih udara. To nije više samo pitanje pojedinačnih napada, već sistematskog pritiska na objekte bez kojih država teško može da održava normalno funkcionisanje.
Prema rečima zamenika šefa GUR-a, intenziviranje ruskih raketnih i bespilotnih napada deo je šireg napora da se uništi kritična infrastruktura i da se oblikuje situacija na bojnom polju uoči nove prolećno-letnje ofanzive. Napadi iz vazduha ne posmatraju se u Kijevu kao izdvojena kampanja, već kao priprema terena za narednu fazu kopnenih operacija. Udari na energetiku, logistiku i urbane centre imaju funkciju iscrpljivanja pozadine i slabljenja sposobnosti Kijeva da stabilno izdrži novi nalet.
Skibicki je u istom intervjuu naveo i da Rusija priprema novu kopnenu ofanzivu u jugoistočnim regionima Ukrajine, uz plan da koristi strateške rezerve kako bi dopunila svoje snage sa 20.000 novih vojnika. Taj podatak dodatno pojačava utisak da Moskva ne ulazi u fazu zamora, već u novu rundu vojnog pritiska, u kojoj će kombinovati obnovljene raketne zalihe, masovne dronske napade i pojačanje kopnenih snaga. Skibicki je iz toga izvukao i politički zaključak, da takvi potezi pokazuju kako Moskva nije ozbiljna u vezi sa pregovorima, već namerava da nastavi rat.
Njegovo upozorenje dolazi neposredno posle masovnog ruskog udara izvedenog 15. i 16. aprila, kada su ruske snage prema ukrajinskim navodima lansirale ukupno 659 dronova i 44 rakete protiv ciljeva širom Ukrajine. Broj bespilotnih letelica posebno upada u oči, tim pre što se navodi da „Geranji“ obično čine oko 60 do 70 odsto ukupnog broja u takvim napadima. To pokazuje da Rusija nastavlja da kombinuje jeftinije talase dronova sa skupljim i razornijim raketnim sredstvima, stvarajući višeslojni pritisak na ukrajinsku PVO.
Od 44 rakete korišćene u ovom napadu, 19 su bile balističke rakete tipa Iskander-M ili S-400, dok je 25 bilo krstarećih raketa, među kojima 20 H-101 i pet Iskander-K, prema tvrdnjama iz ukrajinskih medija. Napad je trajao jedan dan i odvijao se u dva talasa. Upravo ta struktura udara dodatno pokazuje da Rusija prilagođava način upotrebe svog arsenala. Prvi talas sastojao se od 20 krstarećih raketa, od kojih je 19 bilo vazdušno lansiranih H-101. Prosto fascinantno, ali ukrajinska strana tvrdi da su sve te rakete i dronovi presretnuti i da je zabeležen samo jedan jedini pogodak.
Posle toga usledio je drugi talas, balistički. U tom delu napada 19 raketa Iskander-M i/ili S-400 pogodilo je četiri regiona, Kijevsku, Dnjeparsku, Harkovsku i Odesku oblast. Inače, ukrajinska strana godinama tvrdi da ih Rusi gađaju PVO sistemima, pa čak u istom dahu tokom upozorenja o povećanom obimu proizvodnje Iskandera.
U samom Kijevu zabeleženo je pet pogodaka, uz poginule i povređene, tvrde ukrajinsko-zapadne publikacije. Posebno je značajno što ukrajinski izvori tvrde da je Rusija prvi put upotrebila rekordan broj balističkih raketa i pritom promenila taktiku korišćenja krstarećih raketa. To govori da se ruske snage ne oslanjaju samo na količinu, već i na stalno prilagođavanje obrazaca napada kako bi otežale rad ukrajinskoj PVO.
Upravo u toj tački dolazi do izražaja veliki značaj PVO sistema Patriot. Balistička raketa Iskander-M, koja je postala jedno od glavnih oružja za napade duboko u ukrajinsku teritoriju, presreće se posebno američkim sistemima Patriot. Problem za Kijev je u tome što baš ti sistemi i rakete za njih postaju sve teže dostupni. Rojters je 16. aprila obavestio svoje čitaoce da su SAD upozorile svoje EU partnere na moguća kašnjenja u sprovođenju ranije zaključenih ugovora o isporuci oružja, upravo zbog iscrpljivanja odbrambenih zaliha.
Ta kašnjenja će, po svemu sudeći, pogoditi i rakete Patriot koje EU kupuje za Kijev. Čak i kada evropske zemlje pokušavaju da obezbede dodatnu zaštitu za Ukrajinu kroz kupovinu američkih sistema ili municije, sada se pojavljuje usko grlo na samom izvoru, u američkim zalihama i proizvodnim mogućnostima. To za Ukrajinu predstavlja posebno ozbiljan problem, jer se upravo ruski balistički udari smatraju među najtežim za presretanje, a Patriot je jedan od retkih sistema koji za to ima stvarnu operativnu vrednost.
Jedan od razloga za ovaj pritisak na američke zalihe leži i u događajima van ukrajinskog ratišta. PVO sistemi Patriot poslednjih meseci među najčešće korišćenima su na Bliskom istoku. Da bi se izborile sa iranskim balističkim napadima, američke snage su u region prebacivale i sisteme uzete iz Južne Koreje. To pokazuje da se američki arsenal sada troši i razvlači kroz više kriznih tačaka istovremeno. U takvoj situaciji Vašington prvo nastoji da hitno obnovi sopstvene zalihe oružja i municije, pa tek onda da nastavi izvoz prema drugim državama.
Dakle, rezime glasi ovako: Rusija nezaustavljivo raste dok gađa i PVO presretačima, Ukrajina herojski obara gotovo sve, ali joj ipak hitno treba još oružja i novca, Amerika mora da isporuči mnogo više dok ih napada Iran, a Evropa mora ne samo da izdrži, već uloži dodatne napore za Kijev. I za kraj, pregovori su samo ruska varka.
