Osim huškača i patoloških slučajeva, nema čoveka koji ne bi pozdravio tako nešto, kad se već ratna kriza ne može izbeći, ili se ne vidi rešenje. Objaviti rat, a da se ne izgubi nijedan život, to je Sveti gral svakog ratnika. Nažalost, istorija beleži samo jedan takav slučaj. Po svoj prilici, ljudska vrsta ima neotklonjivu težnju da probleme rešava ubijanjem.
Rat koji je vođen bez ikakvih žrtava kao da je svojom dužinom nadoknadio sve one druge, kratkotrajne i krvave sukobe. Trista trideset pet godina (ako je nekom markantnije u brojkama, to je 335) trajao je rat između Holandije i arhipelaga Sili (Isles of Scilly) na krajnjem jugozapadu Engleske.
Holanđani ga zovu Driehonderdvijfendertigjarige Oorlog, a stanovnici Kornvola (Cornwall) engleske grofovije,Bell a dri hans pymthek warn ugens. Pošto nisu mogli da postignu miran dogovor, sukob se protegao. Posle prva tri meseca konflikta (30. III – 1. VI 1651), strane su praktično zamrzle sukob i on je potrajao do 17. aprila 1986. godine (!).
Kako je došlo do ovog neobičnog sukoba?
Koreni sukoba sežu do Drugog engleskog građanskog rata ( English Civil War, 1639 – 1660) koji je vođen između parlamentarista i monarhista. Parlamentariste je predvodio Oliver Kromvel (Oliver Cromwell). On je jedan od retkih koji je bio predmet kadaver sinoda, odnosno suda koji je sudio mrtvima, pa je mrtav osuđen na vešanje i obešen. Ipak, kao posledica tih ratova, stvoreni su osnovi za modernu demokratiju na Ostrvu, napuštajući koncept božanskog prava kraljeva.
Tako je nastala liberalna demokratija. Do toga je trebalo doći borbom. Poslednje utočište rojalista bila je oblast Kornvol i nju su parlamentaristi osvojili. Rojalistima nije ostalo ništa drugo nego da se sklone na minijaturni arhipelag Sili koji je bio u posedu rojaliste Džona Grenvila (John Frederick Greenwell). U arhipelagu Keltskog mora je 145 ostrva koja zauzimaju svega 16,03 km².
Otkud tu Holanđani?
Flota Ujedinjenih provincija Holandije (Republiek der Zeven Verenigde Nederlanden; lat.Belgium Foederatum) bila je garant holandske nezavisnosti i osvajanja. Holanđani su ranije podržavali engleske vladare, tokom Holandske revolucije. Englezi su bili saglasni s Minsterskim sporazumom (30. I 1648) kojim je Holandija postala nezavisna od Španije, pa su zahvalni Holanđani bili rešeni da održe dobre odnose s Engleskom.
Vrlo pragmatični, ocenili su da će to najbolje postići ako stanu na stranu za koju su verovali da pobeđuje u građanskim ratovima koji su plamteli na Ostrvu. Pri tom su zanemarili činjenicu da je i ta, gubitnička strana, izdanak najveće i najjače pomorske sile na svetu, pa su pretrpeli velike gubitke od rojalista čija je ratna luka bila na ostrvu Sili.
Nešto kasnije, 30. marta 1651. godine admiral Martin Tromp (Maarten Harpertszoon Tromp) stigao je na ostrvo zahtevajući nadoknadu za uništenje holandskih brodova i tereta na njima. Rojalisti su ga odbili nakog čega je on njima objavio rat. Pošto je najveći deo Engleske bio već pod kontrolom parlamentarista, rat je objavljen samo arhipelagu.
Uskoro je otpor rojalista prestao. Juna 1651. godine parlamentarne snage su, pod komandom admirala Roberta Blejka (Robert Blake) prinudili flotu na predaju. Holanđani, koji se nisu nalazili pod pretnjom rojalističkih brodova, nisu ispalili nijedan metak. Usled pravne nejasnoće u slučaju objave rata samo jednom delu neke teritorije neprijatelja, mir nije zvanično objavljen. Kao da je neko to gurnuo u neku fasciklu istorije zaboravljajući epizodu koja je promenila društveno-političku sliku Engleske i Evrope, ali nije ugrozila Holanđane.
Tek 1985. godine (!) Rej Dankan, istoričar i predsednik Saveta arhipelaga Sili, poslao je dopis holandskoj ambasadi s predlogom da se već jednom reše tog mita kako se ostrvlje još uvek nalazi u ratnom stanju s Holandijom. Na njegovo iznenađenje, Holanđani su pružili dokaz da to nije mit i da se arhipelag još nalazi u ratnom stanju s njihovom državom. Tada je Dankan pozvao u posetu ambasadora. Mir je konačno, posle 335 godina i 18 dana, potpisan 17. aprila 1986. godine. Eto, može i tako da se ratuje.
Pametni Holandjani “Dobra pouka za parlamentarce u skupstini Srbije”
Штета..
Hvala.