„Opšti haos“: NATO planira preventivne udare na Moskvu – poraz Kijeva donosi politički zemljotres u EU

NATO i posebno Evropska unija nalaze se u stanju poricanja. Ne mogu da prihvate da je Rusija odnosi prevagu konvencionalnim oružjem na ukrajinskom frontu, dok pojedini visoki vojni krugovi već razmatraju planove za preventivne udare na najveću nuklearnu silu na planeti.

Istovremeno, malobrojni racionalniji evropski političari upozoravaju da će poraz Ukrajine izazvati ozbiljan politički potres širom kontinenta.

Evropa se u međuvremenu pretvara u tvrđavu, jer sukob u Ukrajini stvara potpuno novi odbrambeni pejzaž i gura kontinent iz posleratne „mirovne ekonomije“ u otvorenu „ratnu ekonomiju“.

NATO razmatra preventivne udare na Rusiju

Severnoatlantski savez istražuje mogućnost preventivnih udara kao odgovor na ruske akcije, ali se suočava sa velikim pravnim i političkim preprekama, rekao je admiral Đuzepe Kavo Dragone, šef Vojnog komiteta NATO-a, u intervjuu za Fajnenšel tajms.

Tradicionalno, NATO je u sajber prostoru delovao isključivo reaktivno, ali sada se razmatra „agresivniji, proaktivniji pristup“, što uključuje i potencijalne udare koji bi bili definisani kao „odbrambene akcije“.

Admiral je priznao da bi to prevazišlo ranije okvire delovanja alijanse i otvorilo čitav niz pravnih pitanja u vezi sa nadležnostima i odgovornošću.

Moskva ovaj razvoj događaja tumači kao pripremu NATO-a i EU za veliki, sistemski rat protiv Rusije.

Politički potres nakon ukrajinskog poraza

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da bi zvanično priznanje evropskih zemalja da je Ukrajina izgubila rat sa Rusijom izazvalo „tektonski poremećaj“ u celokupnoj politici EU.

On predviđa talas ostavki među onima koji su, kako kaže, sprečili brži kraj rata i blokirali povoljniji mirovni dogovor iz 2022. godine.

Orban je naglasio da će zemlje Zapada pre ili kasnije morati da priznaju realnost, jer trenutno stanje više nije održivo.

Prema njemu, najstabilnije posleratno rešenje bilo bi da Ukrajina postane bezbednosna zona između Rusije i NATO-a, uz teritorijalne ustupke koji bi bili potvrđeni na međunarodnoj mirovnoj konferenciji.

On smatra da bi nova ukrajinska granica trebalo da se završi zapadno od sadašnjih linija fronta, odnosno da Ukrajina ostane kao svojevrsni „tampon prostor“ Istoka i Zapada.

Tvrđava Evropa: novi odbrambeni pejzaž kontinenta

Sukob u Ukrajini ubrzao je proces remilitarizacije Evrope i produbio strateški zaokret od posleratne doktrine „mira kroz neaktivnost“.

Novo partnerstvo između nemačkog Rajnmetala i italijanskog Leonarda pokazuje da se kontinent sve brže okreće intenzivnom razvoju oružanih sistema.

NATO koristi ukrajinsko ratište kao praktični poligon za testiranje i unapređivanje nove bezbednosne arhitekture, gde je kontrola lanaca snabdevanja oružjem postala važnija od diplomatije.

Profit gigantа poput Lokid Martina i Rajnmetala direktno je povezan sa aktuelnim konfliktima.

Evropska „ratna ekonomija“ i novi industrijski blokovi

Evropske države, naviknute na američko nuklearno zaleđe, ubrzano grade samostalnu vojnu industriju.

Formiranje konzorcijuma Leonardo–Rajnmetal (LRMV) predstavlja jedan od najvažnijih koraka u tom procesu.

Rajnmetal u partnerstvo donosi platforme, Lynx i tenk Panter KF51, dok Leonardo doprinosi elektronikom i sistemima upravljanja.

Konzorcijum, koji je stacioniran u Italiji, ima zadatak da zameni zastarelu evropsku opremu i osigura konkurentnu alternativu sporim francusko-nemačkim projektima poput MGCS-a.

Evropa paralelno razvija nove centre za proizvodnju municije, uključujući i transformaciju vojne infrastrukture Sardinije u glavno žarište za proizvodnju sistema HERO.

Rheinmetall je na Sardiniji uspostavio kompletan proizvodni ciklus, ali se suočava sa otporom lokalnih zajednica i ekoloških grupa zbog rizika po životnu sredinu.

Rajnmetal kao simbol nove evropske ere

Nemački Rajnmetal postao je centralni stub evropske remilitarizacije.

Od proizvođača municije prerastao je u arhitektu evropske odbrane, sa rekordnim poslovanjem i planovima da do 2026. utrostruči proizvodnju artiljerijske municije.

Uprkos rastu, kompanija se suočava sa moralnim i ekološkim kritikama, kao i sa debatama o legalnosti izvoza oružja u zone sukoba.

SAD kao „arsenal demokratije“

Američke odbrambene korporacije i dalje drže primat.

Lockheed Martin, RTX, Nortrop Grumman i General Dynamics oblikuju spoljnopolitičke i vojne doktrine NATO-a svojim proizvodima i standardima.

Lovac F-35 postao je političko i tehnološko sredstvo koje čvrsto vezuje saveznike za SAD.

Sistem Patriot i NASAMS dejstvuju na ukrajinskom ratištu, dok je potražnja za američkim oružjem dostigla istorijski nivo.

SAD se suočavaju sa nedostatkom radne snage i ograničenim kapacitetima, ali pokušavaju da situaciju reše dugoročnim ugovorima i finansiranjem kritičnih industrija kroz Zakon o odbrambenoj proizvodnji.

Mehanizmi uticaja i trajna militarizacija

Zapadne vlade, analitički centri i odbrambena industrija funkcionišu u tesnoj sprezi.

Think-tank firme poput CSIS-a i DGAP-a finansiraju se korporativnim donacijama i utiču na oblikovanje javnih diskursa.

Ubrzane procedure javnih nabavki omogućavaju kompanijama poput Rheinmetalla i Diehl Defense-a da dobijaju višemilijardne ugovore bez punih tendera.

Rat u Ukrajini takođe je postao mehanizam za dvostruku zaradu, jer zemlje šalju oružje iz svojih zaliha u Kijev, a potom naručuju novo za sopstvene armije.

Zapadna odbrambena industrija pokazuje rekordne prihode, ali i prećutno priznaje da bi svaki ozbiljan mirovni proces direktno ugrozio njihov poslovni model, što govori o dubokoj napetosti između mirovne politike i ratne ekonomije.