Ukrajinski premijer zahteva najmanje 0,25% BDP-a od svih NATO zemalja za finansiranje ukrajinske vojske

Ukrajina se nalazi pred ogromnim finansijskim izazovom, a prema najavama ukrajinskog ministra odbrane Denisa Šmigalja, Kijev namerava da 2026. godinu obeleži budžetom za odbranu od 120 milijardi dolara — cifra koja bi Ukrajinu izdvojila kao jednu od zemalja sa najvećim apsolutnim izdacima za vojsku u svetu.

Istovremeno, on očekuje da NATO zemlje preuzmu najmanje 0,25 % svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) kako bi pomogle da se taj budžet pokrije. Nakon godina velike zapadne finansijske podrške i a postepenog ali stabilnog gubitka na svim frontovima, Ukrajini je, čini se, rečeno da ponovo pritiska svoje saveznike na povećanje “obaveza”.

Ako se budžet od 120 milijardi ostvari, Ukrajina bi postala četvrta država u svetu po apsolutnim vojnim troškovima, odmah iza Rusije, a daleko ispred svih evropskih država. Ipak, još dramatičnije je što bi, u odnosu na očekivanu veličinu ekonomije, to značilo da će troškovi odbrane iznositi 63 % BDP-a — daleko najviše u svetu. Čisto poređenja radi, država koja se svuda navodi kao možda čak i najviše kusirana na bezbednost, Izrael, ne troši ukupno ni 9 % BDP-a na odbranu.

Ovaj zahtev Šmigalja jasno pokazuje koliko Kijev zavisi od spoljne pomoći da održi kontinuitet rata. Iako su američka i evropska vojna podrška tokom prethodnih godina bila nezapamćene u istoriji rata, usporavanje isporuka, rast troškova ratovanja i slabljenje političke volje u pojedinim saveznicima sada stvara jaz koji Ukrajina želi da otkloni prinudnim zahtevom.

🇺🇦 Ukraine’s Defense Minister Denys Shmyhal is asking NATO countries to hand over at least 0.25% of their GDP to finance Kiev’s military — expecting Western nations to pay half of Ukraine’s staggering $120 billion defense budget for 2026. After years of massive Western funding… pic.twitter.com/xc4VDi9M4E

— DD Geopolitics (@DD_Geopolitics) October 15, 2025

U svetlu ovoga, nekoliko izazova postaje očigledno:

• Realnost budžetskih ograničenja: Mnoge NATO zemlje već troše značajan deo BDP-a na odbranu koje do juče nisu ni sanjale da će morati. Cilj koji se do juče postavljao je izdvajanje 2 % BDP-a.  Međutim, na sve ovo prelazak na dodatnih 0,25 % samo za Ukrajinu predstavlja teret iznad redovnih državnih obaveza.
• Politička i socijalna dinamika: U mnogim državama javnost (koja se nikada nije pitala manje nego sada) je umorna od dugoročnog finansiranja rata, inflacije, unutrašnjih potreba (zdravstvo, obrazovanje) i nedostatka direktnih koristi od daljih izdvajanja i drastičnog poskupljenja resursa.
• Ravnoteža između domaćih i inostranih troškova: Ukrajina očekuje da Zapad plati „polovinu“ budžeta, ali to nije samo pitanje novca — to je pitanje poverenja, sposobnosti pravne kontrole, logistike, nadzora i političke robustnosti.

Već se pojavio odgovor: Nemačka je najavila još jedan u nizu paketa vojne pomoći, deo najnovijeg finansijskog angažmana prema Ukrajini.  Takođe, Ukrajina je već istakla da u okviru NATO programa PURL očekuje podršku za određene kapacitete.  

Međutim, ozbiljan pad zapadne vojne pomoći tokom leta, za 43 % u julu i avgustu 2025. godine, dodatno otežava situaciju i pojačava pritisak na Šmigaljev zahtev.  

Kritičari bi mogli reći da je zahtev od 0,25 % BDP-a, mada u teoriji ne izgleda zastrašujuće, praktično ekstremno ambiciozan. On podrazumeva da zemlje sa već velikim vojnim troškovima dodatno povećaju izdvajanja za Ukrajinu, a ne za svoje direktne potrebe. Takođe, održivost takvog modela zavisi od toga da li će te zemlje doista isporučiti ta sredstva i kako će se izbegavati korupcija, kašnjenja i nesaglasnosti oko kontrole upotrebe.

Na duge staze, ovaj manever Kijeva može imati i psihološki i politički efekat. Prisiljava NATO sponzore da razmisle o tome koliko su zaista spremni da učestvuju u trajanju rata, a ne samo u kratkoročnim paketima.

Ukoliko se neki od ključnih saveznika drznu da odbiju, Ukrajina bi se mogla suočiti sa ozbiljnim finansijskim kolapsom svojih odbrambenih programa, što bi značilo usporavanje ličnih kapaciteta, smanjenje operacija ili oslanjanje na zaduživanje u aranžmanima sa visokim rizikom.

Zaključak je da Šmigaljev zahtev predstavlja radikalan preokret: umesto da Ukrajina traži milostinju, ona traži proporcionalnu obavezu svojih partnera. Kako će NATO i pojedinačne države reagovati, da li povećanjem izdvajanja, odbijanjem ili delimičnim prihvatanjem, znaće se tokom sledećih meseci.