Novi talas sukoba između Pakistana i Avganistana ponovo je zapalio jedan od najnestabilnijih regiona Azije. Nakon što je pakistansko ratno vazduhoplovstvo izvelo seriju vazdušnih udara na teritoriji Avganistana, uključujući i provinciju Kandahar, dve susedne zemlje dogovorile su privremeni 48-časovni prekid vatre.
Prema saopštenju pakistanskog Ministarstva spoljnih poslova, cilj ovog kratkog primirja je „iskren dijalog“ koji bi mogao dovesti do „pozitivnog rešenja složenog, ali rešivog pitanja“.
Međutim, iza diplomatskih formulacija krije se izuzetno napeta situacija. Prema podacima koje su objavili avganistanski izvori, najmanje 12 civila je poginulo, a više od 100 je povređeno tokom sukoba koji su izbili u sredu ujutro u oblasti Spin Boldak, ključnom graničnom prelazu između dve zemlje.
Islamabad, s druge strane, tvrdi da su četiri pakistanska državljanina ranjena tokom napada „talibanskih snaga“ u oblasti Čaman, što ukazuje na međusobne optužbe i nedostatak poverenja između dve strane.
Vazdušni udari i civilne žrtve
Prema navodima lokalnih medija, uključujući publikaciju Aamaj News, pakistanske snage izvršile su četiri dron napada na prestonicu Kabul, u rejonu Taimani, gde su izazvale velika razaranja i paniku među stanovništvom. Očevici su prijavili seriju snažnih eksplozija koje su odjeknule gradom, praćene gustim oblacima dima. Avganistanski novinar Obajdulah Bahir izjavio je da su se „čula zviždanja raketa pre nego što su odjeknule tri eksplozije“.
Prema pakistanskim vojnim izvorima, napadi su bili usmereni na „vojne ciljeve talibana“, uključujući kasarne i skladišta u Kabulu i Kandaharu. Pakistansko vazduhoplovstvo objavilo je fotografije i video snimke svojih udara, tvrdeći da su uništeni „više vojnih objekata i da su nanete teške žrtve“. Kabul je, međutim, ocenio ove napade kao „grubo kršenje teritorijalnog integriteta Avganistana“, nagoveštavajući moguću vojnu odmazdu.
Talasi nasilja duž granice
Paralelno sa vazdušnim napadima, nastavljeni su i kopneni sukobi duž avganistansko-pakistanske granice. U oblasti Orakzai, šest pakistanskih paravojnih vojnika je poginulo, a još šest je ranjeno u borbama sa naoružanim grupama. Devet militanata je takođe ubijeno tokom operacije koju su pakistanske snage pokrenule kao odmazdu za nedavni napad u kojem je stradalo 11 pakistanskih vojnika.
Iako Pakistan zvanično negira da je napao Spin Boldak, Kabul tvrdi da je reč o direktnoj agresiji i da je među žrtvama veliki broj civila. Portparol talibanske administracije saopštio je da će Avganistan odgovoriti na svaku povredu svog suvereniteta.
Eskalacija i opasnost od šireg sukoba
Ovaj najnoviji talas sukoba predstavlja najozbiljniju eskalaciju od 2021. godine, kada su talibani proterali SAD i ponovo preuzeli vlast u Kabulu. Od tada, odnosi između Islamabada i talibanske administracije neprestano se pogoršavaju. Samo nekoliko nedelja pre eskalacije, 20. septembra, Donald Tramp je na Truth Social poručio:
„AKO AVGANISTAN NE VRATI VAZDUHOPLOVNU BAZU BAGRAM ONIMA KOJI SU JE IZGRADILI, SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA, DESIĆE SE LOŠE STVARI!!!“
U jeku aktuelne krize, 12. oktobra, Tramp je izjavio novinarima u avionu Air Force One (na putu za Izrael):
„OVO ĆE BITI MOJ OSMI RAT KOJI SAM REŠIO… ČUJEM DA SE SADA VODI RAT IZMEĐU PAKISTANA I AVGANISTANA. REKAO SAM DA ĆU MORATI DA SAČEKAM DOK SE NE VRATIM… ZATO ŠTO SAM DOBAR U REŠAVANJU RATOVA, DOBAR U SKLAPANJU MIRA… SPASIO SAM MILIONE ŽIVOTA.“
Poruka je jasna: Tramp vidi krizu kao priliku da pojača pritisak na talibane, bez direktne američke intervencije, i najavljuje veće učešće SAD u posredovanju. Za Islamabad, to može značiti diplomatski oslonac i dodatnu polugu prema Kabulu, a za avganistanske vlasti, u pitanju test spremnosti da obuzdaju TTP ili rizikuju šire posledice.
Eksperti upozoravaju da je sukob izuzetno rizičan, imajući u vidu da je Pakistan nuklearna sila. Svako dalje pogoršanje odnosa moglo bi dovesti do regionalne krize, u kojoj bi bili ugroženi i susedni Iran, Kina i Indija. Prema mišljenju analitičara, ovo nije samo spor oko granice, već i borba za uticaj i kontrolu nad trgovačkim i bezbednosnim tokovima u regionu.
Primirje pod velikim znakom pitanja
Iako je privremeni 48-časovni prekid vatre dobrodošao korak, malo ko veruje da će dugoročno doneti stabilnost. Pakistan i Avganistan najavili su da će „nastaviti razgovore“, ali dosadašnja iskustva ukazuju da se ovakvi sporazumi često raspadaju pod teretom međusobnog nepoverenja i unutrašnjeg pritiska.
Prema poslednjim izveštajima, pakistanske snage nastavljaju da drže povećanu pripravnost duž granice, dok su talibanske jedinice raspoređene u blizini Kandahara i Spin Boldaka. Lokalni izvori navode da je situacija „krajnje napeta“, a stanovništvo se priprema za mogući nastavak borbi nakon isteka primirja.
Ovaj sukob ponovo otkriva duboke pukotine u regionalnoj bezbednosnoj arhitekturi i postavlja pitanje: da li su islamski svet i njegovi saveznici spremni da spreče da ovaj dugogodišnji spor preraste u potpuni rat koji bi mogao zapaliti čitav južni i centralnoazijski region?
Ce prenesu Talibani rat na teritoriji Pakistana ,imaju tamo infrastrukturu,jos od Sovjetskog rata u Avganistanu.