Kina je ušla u novu fazu kvantne revolucije u vojnoj tehnologiji. Peking je objavio da je započeta masovna proizvodnja četvorokanalnih, ultra-niskošumnih detektora pojedinačnih fotona, uređaja koji bi mogli da posluže kao srce budućih kvantnih radara — sistema sposobnih da detektuju i prate američke stealth avione poput F-22 Raptor i F-35 Lightning II.
Prema kineskom listu South China Morning Post, ovaj detektor, razvijen u Istraživačkom centru za kvantnu informacionu tehnologiju u provinciji Anhui, predstavlja „prvi na svetu“ fotonski detektor te vrste. Njegova sposobnost da detektuje i najmanje čestice svetlosti, pojedinačne fotone, mogla bi da dovede do fundamentalnih promena u načinima na koji se otkrivaju objekti niske radarske vidljivosti.
Kako funkcioniše hvatač fotona?
Kineski naučnici objašnjavaju da je uređaj sposoban da prepozna i analizira foton koji se odbio od cilja — bilo da je to avion, dron ili raketa. Razlikovati jedan foton u „šumu“ elektromagnetnih talasa figurativno se upoređuje sa na primer pokušajem da se čuje pad zrna peska tokom oluje sa grmljavinom. Upravo ta ekstremna osetljivost čini novi detektor ključnim korakom ka kvantnim radarima, komunikacijama i senzorima budućnosti.
Za razliku od konvencionalnih radara, koji detektuju povratne talase reflektovane od objekta, kvantni radari koriste parove „isprepletenih“ fotona. Kada jedan foton pogodi cilj, njegov „blizanac“ zadržava korelaciju koja se može uporediti sa vraćenim signalom. Ako stelt avion pokuša da omete radar lažnim signalom, kvantni sistem bi to detektovao jer lažni odrazi ne bi imali odgovarajuće kvantne osobine originalnog fotona.
Drugim rečima, kvantni radar bi mogao da „vidi“ ono što tradicionalni radari ne mogu — čak i kada avion koristi sofisticirane obloge, materijale i oblikovanje za apsorpciju ili skretanje elektromagnetnih talasa.
Tehnološki skok i strateške posledice
Kineski detektor, koji poseduje četiri nezavisna kanala, značajno povećava brzinu obrade i preciznost detekcije. To znači da sistem može simultano da prima podatke iz više izvora svetlosti, što otvara mogućnost za real-time praćenje više ciljeva. Pored toga, kvantni radari zahtevaju mnogo manje energije i emituju znatno slabije signale, čineći ih gotovo nevidljivim za protivničke sisteme elektronskog izviđanja.
Prema kineskom Ministarstvu nauke i tehnologije, detektor je devet puta manji od postojećih jednokanalnih modela, a istovremeno daleko efikasniji. Njegova serijska proizvodnja označava prelazak iz faze eksperimentalnih laboratorijskih sistema ka stvarnoj, industrijskoj primeni — što sugeriše da Peking više ne govori o „budućnosti“, već o praktičnoj implementaciji kvantne tehnologije u vojsku.
Ovaj razvoj izaziva zabrinutost u Vašingtonu. Američki i savezni analitičari strahuju da bi masovno uvođenje kvantnih senzora moglo da ugrozi višedecenijsku prednost stealth platformi, koje su ključni stub američke vazdušne dominacije od kraja Hladnog rata.
Kvantna ofanziva i američki odgovor
Dok Kina jača svoj „kvantni štit“, Sjedinjene Države ubrzavaju razvoj lovaca šeste generacije. Pentagon je nedavno odobrio završnu fazu izbora za mornarički program F/A-XX, naslednika F/A-18 Super Hornet, dok US Air Force razvija svoj projekat F-47 u okviru programa Next Generation Air Dominance (NGAD). Prema planovima, F-47 bi trebalo da poleti do 2028. godine, sa integrisanim sistemima veštačke inteligencije, stelt poboljšanjima i mogućnošću vođenja „rojeva dronova“ u koordinisanim misijama.
Ovi projekti pokazuju da Vašington ozbiljno shvata mogućnost „radarske revolucije“ koju Kina najavljuje. Dok američki inženjeri rade na „nevidljivim“ avionima, kineski istraživači razvijaju sisteme koji mogu da „vide nevidljivo“. Ravnoteža moći u vazduhu sve više zavisi od toga ko će prvi uspeti da spoji kvantnu nauku sa vojnom industrijom.
Kao i za sve do sada, procene zapadnih analitičara izražavaju sumnju u stvarne domete i operativnost kineskih kvantnih radara, međutim sama činjenica da je – ne razvoj – nego masovna proizvodnja ključnih komponenti već počela — predstavlja signal da je trka za „kvantno nebo“ već u toku.
Čak i da su tvrdnje Pekinga makar delimično tačne, stiče se utisak da se era američke stelt tehnologije bliži kraju. Sledeća generacija vazduhoplovnih okršaja neće se voditi samo brzinom, raketama i pilotima — već i fotonima.
