Pakistansko ratno vazduhoplovstvo izvelo je udare na dve talibanske baze — kamp Durrani 1 i kamp Manojba 2 — duž Durandove linije, kao odgovor na seriju napada u kojima su talibanske snage upale na pogranične položaje i, prema više izveštaja, privremeno zauzele deo punktova u provincijama Kunar, Nangarhar i Helmand.
Islamabad tvrdi da su mete bile uporišta za koordinaciju prekograničnih napada. Talibanska administracija u Kabulu još nije objavila bilans gubitaka. Istovremeno, iznajmljeni snimci na društvenim mrežama prikazuju pakistanske jedinice u napuštenim talibanskim objektima u sektoru Bahramča, uz oružne platforme i sanduke municije ostavljene u žurbi tokom povlačenja.
Prethodnih dana, lokalni i regionalni mediji javili su o „široko rasprostranjenim“ razmenama vatre duž velikog dela granice, nakon što su talibanske snage pokrenule „koordinisane napade odmazde“ posle pakistinskih udara 9–10. oktobra. Pojedini izveštaji navode i dvocifren broj poginulih pakistanskih vojnika; ovi podaci variraju i za sada se ne mogu nezavisno potvrditi.
U Kabulu je najavljena konferencija za medije o „tekućim operacijama duž Durandove linije“, uz nagoveštaj dodatnog objašnjenja poslednjih poteza i mogućih kontramera. Saudijska Arabija i Katar pozvali su na deeskalaciju i uzdržanost, upozoravajući da dalji incidenti nose rizik šire regionalne nestabilnosti.
Šta se zna o okidaču najnovijeg talasa nasilja
Talibanske snage tvrde da su njihove akcije odgovor na provokacije iz Pakistana, uključujući prethodne vazdušne udare i, prema njihovim navodima, napade na komandni kadar u Kunaru.
Pakistan, sa svoje strane, poslednjih meseci pojačava operacije protiv TTP (Tehrik-e Taliban Pakistan) i insistira da Kabul mora sprečiti delovanje TTP-a sa avganistanske teritorije. Više izvora beleži da se razmene vatre proširuju na segmente granice u Khostu, Paktiji, Paktiki, Kunar/Nangarharu i Helmandu, uz sporadične izveštaje o artiljerijskoj i minobacačkoj vatri.
Nagle promene u bezbednosnoj i političkoj pozadini
Ova eskalacija dolazi odmah nakon intenziviranja američko-pakistinskih kontakata i objava o novim ugovorima za rakete vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM do 2030. (Raytheon), što u Islamabadu tumače kao deo dugoročne modernizacije PAF-a. Podsetimo, talibani su odbili zahteve SAD da im daju vojnu bazu Bagram.
Paralelno, Kabul produbljuje odnose sa Indijom, što Islamabad redovno navodi kao faktor bezbednosne zabrinutosti (optužbe na račun RAW/TTP veza, koje Nju Delhi odbacuje). Ove paralele se već pojavljuju u analitičkim ocenama kao okvir u kojem su „trzaji na granici“ sve češći i sve intenzivniji.
Stanovnici pograničnih distrikata prijavljuju snažne detonacije, povremene prekide struje i bežanje porodica iz najizloženijih sela. Organizacije civilnog društva apeluju da obe strane obezbede humanitarne koridore u slučaju dužih borbi, posebno u zoni Bahramča i duž dolina u Kunaru i Nangarharu.
Šta pratiti narednom periodu?
Zvanična saopštenja talibanske administracije u Kabulu o bilansu i daljim potezima. Saopštenja Pakistana o ciljevima i obimu vazdušnih udara ali i eventualno objavljivanje snimaka izvidničkih platformi. Kao i posredničke poruke iz Dohe i Rijada — da li će doći do kanala za smirenje situacije.
Informacije o sukobima se brzo menjaju, a brojke o gubicima i teritorijalnim pomeranjima razlikuju se po izvorima (avganistanski, pakistanski i zapadni koji naginju ka Islamabadu).
Pakistan je priznao Kosovo. Indija nije. Treba ga uništiti.
Sad ce glupi Tramp da posreduje u postizanju mira I Nobel ce mu dodijeliti nagradu za mir,drugu ove godine)))