„Novo oružje uskoro stiže“: Putin najavio nove sisteme ali i odgovor na moguće Tomahavke u Ukrajini

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da će Rusija „uskoro imati priliku“ da objavi novo oružje koje je ranije pominjano u njegovim govorima. Kako je naveo, sistemi su „u razvoju i testiranju, i to ide dobro“. Nije precizirao o kojim se tačno sredstvima radi, ali je ukazao da Rusija održava „visok nivo inovacija i modernosti“ u mornaričkom i vazduhoplovnom naoružanju.

Putin je posebno naglasio da je rusko nuklearno odvraćanje „inovativnije nego kod bilo koje druge nuklearne države“ i da se „veoma aktivno razvija“. Prethodno najavljeni projekti, istakao je, i dalje napreduju i „usavršavaju se“.

Odgovor na moguće Tomahavke za Ukrajinu: jačanje PVO

Upitan o scenariju u kojem bi Sjedinjene Države poslale krstareće rakete Tomahavk Ukrajini, Putin je rekao da bi ruski odgovor bio pojačavanje sistema protivvazdušne odbrane Ruske Federacije. Time je signalizirao defanzivan, ali ambiciozan pravac – širenje i modernizaciju PVO kišobrana, kako nad ključnim gradovima i industrijskim čvorištima, tako i nad potencijalnim pravcima prilaska raketama dugog dometa.

U kontekstu novog naoružanja, Putin je pomenuo da će „biti prilike da se objavi“ novi sistem koji je već u fazi testiranja. Nije pojasnio o kojoj se kategoriji radi. U ranijim izveštajima (van današnjeg nastupa) pominjane su spekulacije o raspoređivanju najnovijih balističkih raketa srednjeg dometa „Orešnik“ u Belorusiji; tu informaciju je ranije javno doticao i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, ali ruska strana danas nije ulazila u detalje.

Nobelova nagrada za mir i Tramp: „Mnogo čini za postizanje mira“

Komentarišući odluku Nobelovog komiteta da ne dodeli nagradu za mir Donaldu Trampu, Putin je rekao da Tramp „zaista mnogo čini da postigne mir“. Govoreći o ukrajinskoj krizi, naglasio je da bivši američki predsednik „iskreno teži“ okončanju sukoba, a kao ilustraciju naveo je i aktuelne napore oko Bliskog istoka.

Ukoliko bi se sve namere i izjave pretočile u konkretan sporazum, to bi, prema Putinu, bio „istorijski događaj“. Dodao je, međutim, i da je „autoritet“ same Nobelove nagrade za mir „odavno izgubljen“, imajući u vidu neke ranije odluke komiteta.

Podsetimo, prema članku objavljenom u Politiku, Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će Kijev nominovati Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir — ako Sjedinjene Države pošalju rakete dugog dometa Tomahavk Ukrajini i pomognu u postizanju prekida vatre sa Rusijom.

EU se žali na Tadžikistan: krše obaveze prema MKS

Evropska unija je saopštila da Tadžikistan nije ispunio međunarodno-pravne obaveze kao potpisnica Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda (MKS), jer tokom Putinove posete Dušanbeu nije postupio po nalogu za hapšenje koji je MKS izdao u martu 2023. (u vezi sa optužbama za nezakonite deportacije ukrajinske dece sa okupiranih teritorija).

Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) navela je da je poseta ruskog predsednika državi članici MKS „u suprotnosti“ sa obavezama koje proizlaze iz Statuta, te ponovila podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine „u međunarodno priznatim granicama“.

EU je istovremeno pozvala sve države da u potpunosti sarađuju sa Sudom i podržala tekuću istragu tužioca MKS-a u vezi sa zločinima u Ukrajini. Podsetimo, Tadžikistan je pristupio Rimskom statutu 2002. godine. Putinova poseta regionu uključivala je i format Rusija–Centralna Azija, kao i učešće na samitu Zajednice nezavisnih država (ZND).

Podsetimo, u pitanju je isti Međunarodni krivični sud (MKS) čija su pre-krivična veća izdala naloge za hapšenje izraelskih zvaničnika (uključujući Benjamina Netanjahua i Joava Galanta), ali je primena tih naloga na državama članicama apsolutno neujednačena: neke vlade ih otvoreno ignorišu, dok druge preduzimaju simboličke, a samo retke – restriktivne mere.

Istaknute članice MKS poput Nemačke, Francuske ili Holandije — koje su teoretski obavezne da poštuju naloge — sada „razmatraju pravne aspekte“ i praktično odlažu svaku primenu.

Drugim rečima, pravda po selektivnom ključu:

• ako si saveznik, MKS „nema jurisdikciju“;
• ako si protivnik, postaje „stub međunarodnog prava“.

Zato mnoge slobodne države van “Zapada” (Brazil, Južna Afrika, Indija, pa čak i neke evropske) sve češće nazivaju MKS političkim instrumentom, a ne nepristrasnim sudom — što ovakvi slučajevi upravo potvrđuju.

Šta sledi?

• Na ruskoj strani, fokus je na testiranju i verifikaciji sistema koje je Putin najavio, uz isticanje prvenstva nuklearnog odvraćanja i protvazdušne odbrane.
• Na međunarodnom planu, polemika oko Tomahavka ostaje ključna tačka moguće eskalacije: Moskva preti jačanjem PVO, a svaka odluka Vašingtona tu bi imala neposredne posledice na dinamiku sukoba.
• Na relaciji EU–Tadžikistan–MKS, neće se desiti ništa.

U zbiru poruka iz Dušanbea: Rusija najavljuje tehnološki i PVO odgovor na moguće nove isporuke oružja Ukrajini, naglašava nuklearni paritet/odvraćanje kao prioritet, i istovremeno ulazi u novu rundu međunarodnih polemika – od statusa Nobelove nagrade do obaveza prema MKS u trećim državama.