Masovni vazdušni napadi koje ruske snage sprovode od početka oktobra obeležili su prelazak na novu fazu sukoba: taktički precizne, ali strateški razorne udare na energetsku i vojnu infrastrukturu Ukrajine.
Samo nekoliko sati nakon sastanka Vladimira Putina sa najvišim vojnim rukovodstvom, nebo iznad Ukrajine postalo je poprište koordinisanog ruskog udara bespilotnim letelicama i raketama.
Full video of Vladimir Putin's meeting with the military on the progress of the special military operation and report of Valery Gerasimov on October 7th, 2025.
— East_Calling (@East_Calling) October 8, 2025
Important:
From Gerasimov's report on the situation in the special military operation zone:
☑️ Troops of the… pic.twitter.com/fam3mGIgam
Tokom brifinga sa ministrom odbrane i generalima, Putin je najavio „novu fazu specijalne operacije“ – fokus na uništavanje fabrika koje proizvode raketne sisteme, dronove dugog dometa i energetsku infrastrukturu koja podržava vojno-industrijski kompleks.
Masovni udari kao signal promene strategije
U noći koja je usledila nakon Putinovog obraćanja, Ukrajina je pogođena jednom od najsnažnijih kampanja u poslednjih mesec dana.
Ukrajinsko vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija lansirala 183 drona tipa „Geranijum“ i „Gerbera“, koji su u preciznim naletima pogodili vojne piste i skladišta goriva u Krivom Rogu, Dolgincevu i Radushnom, dok su drugi udari ciljali industrijska postrojenja u Nikopolju i energetska čvorišta u Čornomorsku kod Odese.
Prema izvorima sa obe strane, napadi se sada izvode svakodnevno u ciklusima od 200 dronova i raketa, dok se jednom ili dvaput nedeljno izvode „masovni talasi“ od 500–600 jedinica vazdušnog oružja. Ciljevi su kombinovani — od vojnih skladišta i radara do elektrodistributivnih centara i gasnih postrojenja.
Stručnjaci ukazuju da Moskva prelazi sa klasičnih frontovskih operacija na rat iscrpljivanja, gde se pritisak meri u megavatima, tonama gasa i ekonomskim šokovima, a ne samo u zauzetim kilometrima.
Another blow to Ukraine's energy production came in free Donetsk region – the 2nd attack on DTEK facilities in 12 hours
— Tim White (@TWMCLtd) October 8, 2025
The target was a factory where coal for thermal power plants is enriched. Employees were in shelters & no one was injured
It's the 3rd attack here in 6 weeks pic.twitter.com/VlnKHsWzTh
Energetski kolaps: 60% proizvodnje gasa nestalo
Prema podacima agencije Bloomberg, ruski udari na Harkovsku i Poltavsku oblast potpuno su onesposobili ključna gasna postrojenja, što je dovelo do gubitka 60% domaće proizvodnje gasa u Ukrajini.
Kijev sada, prema tim procenama, mora da uveze oko 4,4 milijarde kubnih metara gasa u vrednosti od gotovo dve milijarde evra, i to pre marta 2026. godine. To znači da će država, koja je do 2022. godine sama pokrivala sopstvene energetske potrebe, postati gotovo potpuno zavisna od uvoza – uz dodatni teret na budžet i logistiku.
Bloomberg takođe navodi da ukrajinska vlada nije sigurna da će oštećena postrojenja moći da se obnove do kraja zime, budući da se napadi nastavljaju iz dana u dan.
U kontekstu evropskog tržišta, to izaziva domino efekat: smanjena ukrajinska proizvodnja gasa povećava pritisak na evropske rezerve i može poskupeti energente širom kontinenta.
Odmazda za ukrajinske napade na rusku infrastrukturu
Zapadni mediji primećuju da ovi udari dolaze neposredno nakon što je Ukrajina pojačala napade na ruske energetske i transportne objekte, uključujući naftne terminale i gasovode u Belgorodskoj i Kurskoj oblasti. Kao odgovor, ruske snage su pokrenule kampanju odmazde sa ciljem da, kako navode vojni analitičari, „neutralizuju ukrajinske kapacitete za odmazdu“ i dugoročno onesposobe energetsku bazu zemlje.
Ova nova faza rata, kažu vojni komentatori, više liči na strategiju ekonomskog gušenja nego na klasičnu vojnu operaciju. Cilj je da se Ukrajina natera na kolaps iznutra — kroz iscrpljivanje resursa, gubitak radne snage i pritisak javnosti pred hladnu zimu.
Zelenski zove u pomoć G7: „Nemamo sredstva za popravke“
Ukrajinska vlada je hitno uputila apel članicama Grupe sedam (G7), zahtevajući opremu za popravku elektro-mreže, dodatne sisteme protivvazdušne odbrane i finansijsku pomoć za uvoz energenata i odbrambene opreme.
Zvaničnici u Kijevu upozoravaju da bi bez brze podrške „stotine hiljada domaćinstava mogle ostati bez struje i grejanja“, a zima bi mogla postati ključni test otpornosti zemlje.
Ipak, vojni izvori u Moskvi poručuju da „ruske trupe nemaju nameru da zaustave ovu fazu operacije“, dok na terenu svedoci beleže nove udare gotovo svake noći.
Zelenski se složio sa SBU oko planova za asimetrične operacije protiv Rusije
Paralelno dok zahteva zapadnu pomoć, Zelenski objavljuje kako je sa Službom bezbednosti Ukrajine koordinirao planove za specijalne operacije usmerene na akcije protiv Rusije. Ovu objavu je dao u svom večernjem video obraćanju 8. oktobra.
„Što se tiče naših operacija, dogovorio sam se sa Službom o nekim planovima za naše asimetrične odgovore na ruske akcije“
, napomenuo je Zelenski, naglašavajući da su takve mere neophodne za zaštitu zemlje.
Detalji planova nisu otkriveni, ali objava dolazi usred nedavnih pretnji iz Kijeva o „punoj ceni sukoba“ za Moskvu.
Uber hipokrizija? Ne, nije čista hipokrizija, već realpolitika — zapadni saveznici daju zeleno svetlo u okvirima svojih preferencija, a kada sledi ruski odmazdni talas, Kijev se oslanja na G7 da zakrpi posledice i nastavi da funkcioniše. Kijev će pomoć garantovano da dobije.
Analiza: Putinova „tiha“ ofanziva
Za razliku od ranijih frontovskih ofanziva, ova taktika se ne meri zauzetim teritorijama, već paralisanim fabrikama, zamračenim gradovima i iscrpljenim budžetima. Kremlj očigledno računa da iscrpljivanje ukrajinske ekonomije, a time i sposobnosti Zapada da je finansira, donosi dugoročniji efekat od vojne konfrontacije.
Istovremeno, Zapad se nalazi u paradoksu: što više pomaže Ukrajini, to dublje tone u finansijske i energetske troškove, dok Rusija pojačava saradnju sa Kinom, Iranom i Indijom i jača sopstveni izvozni kapacitet energenata ka istoku.
Rezultat je jasan — rat je prešao u fazu ekonomske iscrpljenosti, gde eksplozije dronova predstavljaju samo vidljivu manifestaciju mnogo dublje borbe: one za energiju, valutu i geopolitički poredak.
Sto se tice internog koristenja gasa, imaju ga brale neograniceno, cena je oko 90 rubalja za coveka po domacinstvu i mi ga ovde u Rusiji imamo za dzaba na bacanje, sporet u stanu je na gas.
Sto se tice exporta ruskog gasa, skoro cela Azija ga kupuje, a da ne govorim i o polovini EU.
Gluposti
Za jos 30 dana imace gasa koliko stane u jedan upaljac ili bocu.