U SAD-u se pojavljuju ambiciozni planovi koji B-21 „Raider“ ne vide više samo kao stelt bombardera, već kao moćni vazduhoplovni nosač raketa — gotovo kao „leteći arsenal“.
Kako kineska vojna nadmoć sve više pritiska Ameriku, američka komanda razmatra transformaciju strateškog bombardera u autonomni nosač tensina raketa vazduh-vazduh, koji bi podržavao lovce F-22, F-35 i buduće bespilotne borbene sisteme u udaljenim pozicijama u Indo-Pacifiku.
Prema članku u Air & Space Forces Magazine, strategija je sledeća: B-21 bi krasio nebo kao stelt platforma bogata naoružanjem, primajući ciljeve od lovaca, bespilotnih letelica i senzorskih mreža, i ispaljujući desetine raketa vazduh-vazduh iz svoje unutrašnje komore. U suštini, bombarderska platforma bi preuzela ulogu “leteće baze projektila” koja podržava borbenu mrežu.
Ova ideja nije nova — tokom razvoja B-21 još u ranim fazama razmatrano je da on delimično podrži vazdušne borbe, ali tada to nije dodeljeno kao prioritetna sposobnost. Sada je, usled sve izraženijih izazova, vraćena kao ozbiljna opcija u ratnim simulacijama i strateškom planiranju.
Manjak raketa i potrebe Pacifika
Jedan od glavnih motiva za razmatranje ovakve modifikacije je alarmantan deficit američkih vazduh-vazduh raketa. Standardne AIM-120 AMRAAM rakete bliže se kraju svog životnog veka, a naslednik AIM-260 JATM proizvodi se u ograničenim količinama i po visokoj ceni.
“Astrolozi” vojnih planova upozoravaju: u slučaju eskalacije sukoba u Pacifiku, aktuelni arsenal američkih lovaca mogao bi biti iscrpljen za sedam do devet dana. U tom svetlu, perspektiva B-21 koji može da funkcioniše kao „magacin projektila“ daleko iza fronta dobija značajnu težinu.
Tehnički izazovi i produkcija
Koncept je u ranoj fazi, i puno pitanja ostaje otvoreno. Stručnjaci ukazuju da bi B-21 modifikovan za ulogu nosača raketa tražio ne samo dodatne sisteme za navođenje, već i reprogramiranje softvera, modernizaciju komunikacionih veza i redefinisanje unutrašnjih nosača oružja.
Drugi ograničavajući faktor je proizvodnja samih B-21 jedinica. Projektovane brzine proizvodnje nisu velike — trenutačno se radi o nekoliko letelica godišnje — pa njihova raspoloživost za eksperimentalne uloge mora biti pažljivo balansirana s osnovnom funkcijom bombardera.
Trenutno je u toku testiranje komponenti rakete AGM-181 LRSO, koja bi trebala postati standardna krstareća nuklearna raketa za B-21 i B-52, pokazujući da je program u fazi aktivne integracije novih oružja.
Perspektive i rizici
Transformisati B-21 u bespilotni nosač raketa predstavlja zadatak s sofisticiranim proračunima: u teoriji, omogućava geometrijsko povećanje borbene moći bez povećanja dodatne ljudske posade. U praksi, to znači da bi jedna letelica mogla nositi veću količinu oružja nego jedan lovac udaljen na ivici dometa.
Ipak, riskira se da se izvorna misija bombardera razvodni. Prekomerno opterećenje sistema, logistika održavanja, i zaštita same letelice protiv protivvazdušne odbrane neprijatelja, postaju kritični izazovi. Takođe, nadogradnja mora čuvati stealth karakteristike i interoperabilnost sa komandom borbenih mreža.
Američka komanda pažljivo razmatra ovaj put, svesna da će scenario odlučiti da li će B-21 ostati „klasični“ strategic bomber ili evoluirati u najopasniji oružani sistem visoke vojne inovacije. Ako uspe, to bi mogla biti budućnost ratovanja u vazduhu — bombarder koji ispaljuje zapovede i rakete simultano, umesto da bude meta.
