Tri MiG-31 iznad Estonije: šta se desilo, kako je NATO reagovao i koliko ruskom lovcu treba da preleti Estoniju

Estonija je 19. septembra 2025. saopštila da su tri ruska MiG-31 naorušila njihov vazdušni prostor u zoni ostrva Vaindlo i zadržala se oko 12 minuta. Prema Talinu, avioni su leteli bez podnetih planova leta, sa isključenim transponderima i bez radio-veze sa kontrolom letenja. Vlada je odmah incident opisala kao „bez presedana drzak“, uručila protest ruskom diplomatskom predstavniku i istakla da je ovo četvrto kršenje vazdušnog prostora u 2025. godini.

NATO je odmah odgovorio dizanjem italijanskih F-35 u okviru misije “Baltic Air Policing” sa zadatkom presretanja i pratnje ruskih aviona. Alijansa je ponašanje Rusije nazvala „nepromišljenim“ i naglasila spremnost za brzu reakciju na istočnom krilu.

Šta znamo o samom “događaju”

Prema tvrdnjama estonskih vlasti i zapadnih medija, trajanje “upada” je oko 12 minuta, lokacija je severni akvatorijum Finskog zaliva u blizini Vaindloa (oko 90 km od prestolnice Talina), a ključni elementi koji svaki takav let bude uzbunu je što su bili bez plana leta, bez transpondera i bez radio-komunikacije sa civilnom kontrolom. Ova kombinacija tipično aktivira QRA (Quick Reaction Alert) i podizanje lovaca neke zemlje ukoliko ih ima.

Moskva, u trenutku pisanja, nije objavila zaseban, detaljan opis niti bilo kakvo objašnjenje za ovaj konkretni slučaj; u ranijim, srodnim saopštenjima rusko MSP izjavilo je da su zapadne optužbe deo „kampanje demonizacije“. U pitajnu je opšti narativ i ne predstavlja specifičan odgovor na ovde opisan incident.  

Talas “incidenata” i kreiranje napetosti u EU

Zaista, ovaj događaj dolazi EU kao “kec na deset” odmah posle velikog navodnog upada ruskih dronova u poljski vazdušni prostor 9–10. septembra, zbog kojeg je Poljska aktivirala član 4 Severnoatlantskog ugovora (političke konsultacije saveznika).

Varšava tvrdi da je registrovala oko 19 preleta, deo dronova je oboren, a naknadno je potvrđeno i da je raketa ispaljena iz lovca F-16 pogodila stambeni objekat tokom pokušaja presretanja jednog drona. Uslovljeno time, NATO je pokrenuo operativne mere (Eastern Sentry) i dodatna razmeštanja na istočnom krilu. 

U takvoj atmosferi, tri MiG-31 u niskom/visokom profilu iznad Vaindloa odlična su muicija za Brisel pa će i ova priča trajati danima. Takođe predstavlja se kao test vremena reakcije i kohezije pakta, a u Talinu i drugim NATO zemljama već se pominju “intenzivnije rotacije lovaca, pojačanje PVO i doterivanje pravila angažovanja (ROE)”. Estonski zvaničnici i predstavnici EU dižu galamu o „namernom pritisku na bezbednosnu arhitekturu Baltika“, Moskva o „kampanje demonizacije“.  

MiG-31: zašto je baš ovaj tip aviona interesantan u priči

MiG-31 (NATO kodnog imena: Foxhound) je težak presretač projektovan za velike visine i ekstremne brzine (zajedno sa MiG-25, najbrži lovac na svetu). Na velikoj visini realno dostiže preko 2,8 maha (~3.000 km/h), pri čemu je brzina temperaturno ograničena (dugotrajno letenje blizu maksimalne brzine opterećuje motor/trup). Pri niskom letu tipična brzina je 1.500 km/h. Ovi parametri ga čine pogodnim za duga presretanja, brza zatvaranja i rad sa moćnim radarom.

Pored toga, deo zapadnih medija odmah je spekulisao da su u pitanju MiG-31K (verzija sposobna da nosi „Kindžal“), ali zvanične potvrde o konfiguraciji u ovom konkretnom slučaju nema; NATO izvori za sada na propuštaju da navode da su „sposobni“ da nose takvo oružje, ipak, ne i da su ga konkretno nosili sada. U izveštavanju je zato ispravno praviti razliku između sposobnosti platforme i stvarnog borbenog naoružanja u konkretnom letu.

Koliko brzo MiG-31 može da preleti Estoniju?

Ako uporedimo dimenzije omalene Estonije sa performansama MiG-31, dobijamo dobar osećaj za „geometriju“ incidenata:

• Estonija meri oko 350 km istok-zapad i oko 240 km sever-jug.  
• Na velikoj visini i pri ~3.000 km/h (2,8 maha), prelet od 350 km traje oko 7 minuta; 240 km – nešto ispod 5 minuta.
• Na tipičnoj supersoničnoj krstarećoj brzini oko 2.500 km/h, to je oko 8,4 min (istok-zapad) i oko 5,8 min (sever-jug).
• Pri niskom letu (oko 1.500 km/h), to je oko 14 min (istok-zapad) i oko 9,6 min (sever-jug).  

U praksi, vreme „od granice do granice“ nekad bude duže: avion mora da ubrzava/usporava, menja profil visine, izvodi manipulacije kursom i računa na presretanje. Zato sirova matematika ilustruje potencijal, ali ne određuje realno vreme borbenog leta.

Za Estoniju, tri MiG-31 nisu isto što i jedan transportni ili patrolni avion. U zbiru sa prethodnim kršenjima, a posebno posle poljske sapunice sa dronovima. Iz Talina je odmah poručeno i da i oni sada razmatraju konsultacije po članu 4 NATO-a.

S druge strane, ruske reakcije iz prethodnih saopštenja poručuje da su zapadni navodi često „demonizacija“ i politički motivisane optužbe koje se savršeno uklapaju u širu propagandu Brisela da “Moskva planira invaziju na Evropu”.

Šta naš čeka narednih dana?

Diplomatski koraci Brisela, EU, NATO. Očekuje se formalna protestna nota (već uručena) i koordinacija u okviru unije i pakta (EU/NATO). Podsetimo, u EU se paralelno vode razgovori o novim sankcijama prema Moskvi, čak 19. po redu.

Operativna pojačanja EU/NATO: verovatna su dodatna rotiranja lovaca 5. generacije (F-35) i evropskih tipova (Rafale, Eurofighter), oštriji režimi za neidentifikovane letove i tvrđi ROE u blizini nacionalnog vazdušnog prostora.

Propaganda: posle poljske histerije s dronovima, Brisel i NATO će naglašavati da narušavanja – bilo avionima, bilo bespilotnim sredstvima – imaju konkretne operativne posledice (odbrambene posture, vežbe, sankcije), a o tome ćemo čitati u svim mejnstrim medijima danima pa i nedeljama.