Dok se prašina još nije slegla posle upada ruskih dronova u poljski vazdušni prostor, retorika sa obe strane se zaoštrava. Kremlj poručuje da je NATO „de facto“ u ratu sa Rusijom, evropske prestonice raspravljaju o novim oblicima zaštite istočnog krila, a neki političari ponovo vade iz fioke ideju o zoni zabrane letenja nad zapadnom Ukrajinom.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da je Alijansa faktički uvučena u sukob kroz obimnu, direktnu i indirektnu podršku Kijevu. „To je očigledno i ne treba nam dodatna potvrda“, rekao je Peskov, naglašavajući da Moskva takvu realnost već uračunava u svoje procene rizika. Ova izjava je preneta u više međunarodnih izveštaja.
Samo koji sat ranije, bivši predsednik Rusije i sadašnji zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev upozorio je da bi obaranje ruskih dronova ili uspostavljanje zone zabrane letenja nad Ukrajinom od strane NATO-a predstavljalo objavu rata. Poruku je objavio na Telegramu, a takođe su je preneli brojni NATO mediji.
Brisel razlog za novu rundu tenzija vidi u noći 9/10. septembra, kada je, kako navode, više od 20 ruskih dronova ušlo u poljski vazdušni prostor. Varšava je podigla borbena dežurstva i aktivirala član 4 Severnoatlantskog ugovora (konsultacije saveznika o bezbednosnoj pretnji). Kao odgovor, NATO je pokrenuo novu misiju pojačane zaštite istočnog krila pod nazivom Eastern Sentry: raspoređuju se dodatna sredstva za protivdronovsku i PVO odbranu, uključujući avione, senzore i posade.
Važno je naglasiti da su, prema dostupnim opisima događaja, u obaranju dronova učestvovale i zapadne borbene (među njima i F-35), dok su nemački Patriot sistemi u Poljskoj navodno bili u visokom stepenu pripravnosti. Ovaj incident je prvi od početka rata u kojem neka članica NATO-a tvrdi da je oborila ruske letelice u sopstvenom vazdušnom prostoru.
Rumunija je takođe prijavila upad ruskog drona u njen vazdušni prostor i pozvala ruskog ambasadora Vladimira Lipajeva na razgovor. Moskva je odbacila optužbe, a ruski diplomata je incident nazvao „provokacijom“ koja dolazi iz Ukrajine.
U Evropi su se odmah otvorile debate o tome da li (i kako) proširiti zaštitu NATO-a na zapadnu Ukrajinu — u vidu presretanja dronova i raketa pre nego što prelete granice Alijanse, dakle na ukrajinskoj teriotriji. Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je podsetio da se o zoni zabrane letenja razgovaralo još prošle godine i da bi obaranje „neprijateljskih objekata“ iznad Ukrajine moglo preventivno da štiti stanovništvo članica NATO-a od pada krhotina.
Moskva takve ideje tumači kao korak ka direktnoj konfrontaciji. Medvedev je jasno poručio da bi obaranje ruskih letelica van teritorije NATO-a značilo rat Rusije i Alijanse.
Formalno, NATO nema trupe u Ukrajini i izbegava direktan ulazak u rat; podrška ide kroz naoružanje, obuku, sve moguće obaveštajne podatke i enormne finansije. Ali, kako se širi spektar „indirektne“ pomoći i raste tempo ruskih udara blizu granica članica, granica između odvraćanja i učešća postaje sve tanja. U tom međuprostoru nastaje i „Eastern Sentry“ — pokušaj da se pošalje poruka Moskvi da će granice Alijanse biti branjene, ali i signal članicama da prihvate više rizika u zoni tik uz Ukrajinu.
Dakle, incident u Poljskoj i novi raspored NATO snaga kroz Eastern Sentry pomerili su iglu ka većem riziku na istočnom krilu. Moskva poručuje da bi obaranje njenih letelica nad Ukrajinom značilo rat, NATO odgovara da će braniti sopstvene granice i po potrebi gađati pretnje koje dolaze spolja. Koliko je prostora ostalo između te dve poruke, pokazaće naredne nedelje.
„Dron-incident“
Zvanični izvori koje je lako proveriti (poljska vlada/NATO) nisu objavili tehničke detalje o svakoj oborenoj letelici—dakle nema javno potvrđenog popisa: tipovi, da li su imali bojevu glavu, koliko goriva, sl. U prvim saopštenjima Varšava je naglasila da je „oko 20 ruskih dronova“ povredilo poljski vazdušni prostor i da su „oni koji su predstavljali neposrednu pretnju“ oboreni u sklopu operacije pojačane budnosti (Eastern Sentry), nakon čega je aktiviran i čl. 4 NATO-ugovora (konsultacije). Nisu naveli da li su svi bili naoružani, niti tipove.
U tekstovima zapadnih vojnih medija (The War Zone) navodi se da su najveći deo letelica presrele savezničke borbene patrole (uključujući holandske F-35), ali ni tu nema javno potvrđenih podataka o tome koji primerci su imali bojeve glave, a koji ne.
Među fotografijama “oborenih” dronova pojavili su se i oni koji deluju loše inscenirani i ne deluju kao da mogu da posluže kao dokaz ozbiljnog incidenta. Primera radi, dron spušten na krov farme zečeva, kao i dron ostavljen pored kuće oštećene u oluji 2 meseca ranije, više govore o narativu nego o bilo kakvoj pretnji.
Samo budåla moze verovati da je Rusija poslala te dronove. Tako je biko i sa Hersonsku branu, pa izađe da su je Ukrajinci uništili, takođe sa Nord Stream, svi su govorili da su je Rusi sami uništili i pored činjenice da im je bilo jasno da Rusija može samo ventil da zatvori, izašli Ukrajinci. Napad na Černobilj, napad na Zaporšku nuklearku, projektil koji je ubio dvoje u Poljskoj i td.