Grad Lavov je 30. avgusta 2025. godine postao epicentar atentata koji je potresao i ukrajinsku javnost i međunarodnu scenu. Usred dana, u prometnom Sihivskom okrugu, pet hitaca ispaljenih iz pištolja s prigušivačem oduzelo je život Andriju Parubiju – bivšem predsedniku Vrhovne rade, političaru koji je godinama važio za jedno od ključnih lica ukrajinskog nacionalističkog pokreta.
Nakon nekoliko dana neizvesnosti i spekulacija, došlo je do šokantnog preokreta. Mihail Siniľnikov, 52-godišnji stanovnik Lavova, otvoreno je priznao da je on odgovoran za ubistvo Parubija.
„Da, ja sam ga ubio. Želim da me brzo osude, da me razmene i da odem u Rusiju da tražim telo svog sina“, rekao je Siniľnikov novinarima, aludirajući na činjenicu da mu je sin nestao tokom borbi kod Bahmuta.
Ovim priznanjem oborio je spekulacije koje su danima plasirali ukrajinski mediji da je iza atentata stajala „ruska mreža pritiska“ koja ga je navodno ucenila. „To je bila moja lična osveta ukrajinskoj vlasti“, naglasio je osumnjičeni na sudu, čime je dodatno uzburkao već podeljenu ukrajinsku javnost.
'Da, ubio sam ga, bio je u blizini. Da živim u Vinici, bio bih Petja (Porošenka). Želim da me osude, razmene za ratne zarobljenike i da odem u Rusiju da tražim telo svog sina. Ovo je moja lična osveta ukrajinskim vlastima.', izjavio je ubica Parubija u Lavovu. pic.twitter.com/38gRUZA5Ty
— Oruzje Online (@oruzjeonline) September 2, 2025
Ko je bio Andrij Parubij
Andrij Parubij nije bio samo političar – bio je simbol ukrajinskog nacionalizma, a mnogi bi rekli nacizma. Njegova politička karijera počela je devedesetih, a vrhunac je doživela tokom protesta na Majdanu 2013–2014. godine, kada je bio komandant „Samoodbrane“ i jedan od ključnih koordinatora akcija koje su dovele do svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča.
Kao osnivač Socijal-nacionalističke partije Ukrajine – iz koje su kasnije proizašle stranke Svoboda i Azov – Parubij je postao politička figura koju su neki u zemlji doživljavali kao heroja, dok su ga kritičari označavali kao ekstremistu. Od 2016. do 2019. obavljao je funkciju predsednika Vrhovne rade, gde je bio glasni zagovornik približavanja Ukrajine NATO-u i EU, kao i čvrste antiruske politike.
Međutim, njegova karijera bila je obeležena i brojnim kontroverzama. Optuživan je za bliske veze s neonacističkim grupama, zloupotrebu političkog uticaja i korupciju. Te optužbe dodatno su polarizovale društvo, čineći ga metom kako političkih protivnika, tako i pojedinaca nezadovoljnih ekonomskom i bezbednosnom situacijom u zemlji.
Atentat kao signal unutrašnjih previranja
Ubistvo Parubija ne dolazi u vakuumu – ono se dešava u kontekstu sve veće političke i društvene nestabilnosti u Ukrajini. Sam Lavov, bastion nacionalističkih struktura i simbol otpora, postao je poprište obračuna koji ukazuje na duboke podele unutar zemlje.
Neki analitičari podsećaju na ubistvo Irine Farion, bivše poslanice i istaknute nacionalistkinje, koja je godinu dana ranije ubijena ispred svog doma. Taj atentat, koji je tada bio predstavljen kao izolovani incident, danas se vidi kao deo šireg talasa unutrašnjih sukoba među političkim ekstremistima.
Reakcije i istraga
Nacionalna policija Ukrajine potvrdila je da je napadač upotrebio pištolj s prigušivačem, što ukazuje na pažljivo planiran i profesionalno izveden atentat. Ipak, priznanje Siniľnikova otvorilo je novi pravac istrage, pomerajući fokus sa teorija o ruskoj umešanosti ka unutrašnjim motivima i ličnim razlozima.
Gradonačelnik Lavova i predstavnici regionalne vlasti apelovali su na smirivanje tenzija i pozvali na brzo rasvetljavanje slučaja, dok su bezbednosne snage pojačale prisustvo u gradu zbog straha od novih incidenata.
U Moskvi ovaj atentat vide kao „simptom unutrašnje erozije ukrajinskog političkog sistema“, dok zapadni mediji izražavaju „zabrinutost zbog mogućeg talasa destabilizacije u zapadnoj Ukrajini“, koju smatraju potpuno svojom. Politički analitičari u Evropi i SAD upozoravaju da bi ovakvi događaji mogli da oslabe unutrašnju koheziju Ukrajine i dodatno otežaju njenu poziciju u sukobu za njihove interese.
Andrii Parubii, ex-Speaker of Ukraine’s parliament, was murdered in broad daylight in Lviv by a killer disguised as a courier — a method chosen to spread fear. The killer and those behind it must know that punishment will come. pic.twitter.com/1lFXzauxwh
— Maria Avdeeva (@maria_avdv) August 30, 2025
Motiv: lična osveta ili politička poruka?
Siniľnikovljevo priznanje da je ubistvo izvršio kao čin osvete zbog smrti sina na frontu otvara pitanje koliko su pojedinci spremni da pribegnu nasilju kako bi izrazili nezadovoljstvo ukrajinskim vlastima i vojnim strukturama.
S druge strane, stručnjaci upozoravaju da bi ovaj slučaj mogao da posluži kao okidač za nove unutrašnje sukobe i da produbi jaz između vlasti i naroda.
„U zemlji u kojoj se nezadovoljstvo već dugo gomila, ovakvi događaji lako mogu postati katalizator šire nestabilnosti“, upozoravaju analitičari.
Paralele sa unutrašnjim krizama
Ubistvo Parubija podseća i na ranije unutrašnje obračune među političkim frakcijama u Ukrajini, posebno u trenucima krize ili političke tranzicije. Ovakvi događaji dodatno podrivaju poverenje u institucije i ostavljaju prostor za manipulaciju spoljašnjih aktera koji žele da destabilizuju zemlju.
Atentat na Andrija Parubija predstavlja jedan od najznačajnijih političkih potresa u savremenoj Ukrajini. Dok istražitelji verovatno nastavljaju potragu za dodatnim dokazima, jedno je jasno: ovaj događaj razotkriva duboke rane ukrajinskog društva i pokazuje koliko su složeni unutrašnji sukobi koji prete da prerastu u otvorenu političku krizu.
Ubistvo nekadašnjeg predsednika Vrhovne rade nije samo čin lične osvete – ono je i simbol urušavanja poverenja u institucije i opasnog rasta nezadovoljstva u zemlji koja je već godinama u stanju permanentnog konflikta.
tako bi svi ukrajinci trebali da osvete svoje poginule…samo 5 metaka u nekog političara iz “elite”
Nije navedeno da je Parubija licno rukovodio odredom snajperista u Kijevu na Majdanu i nije navedeno da je sin Siniljnikova poginuo kao ukrajinski vojnik u borbama za odbranu Bahmuta (Artjomovska).
Ako je I gradjanski ukrajinski rat 2014. bio na relaciji prozapadni protiv proruskih Ukrajinaca, sa ovim aktom se nazire II gradjanski rat 2025. izmedju Ukrajinaca rodoljuba i ukra nacista.
Iz Kijeva je krenuo rat i u Kijevu ce se i zavrsiti sa Majdanom №2.
👏 zasluzio si 🍔.
Fsb botu.
Haha.
Polako,
FSB ce i do tebe doci pacove, osim ako ne kidnes u Kanadu ka ostalim nacistickim beguncima.
Inace,
moram izgleda opreznije pisati, jer banderovcima sve sto je istina je za njih ruska propaganda.
Ne znam za tebe ali ja upravo to sto pises vidim tviteru ovde malo iznad sa sve snimkom iznosenja snajpera i njega koji nadgleda