Karibi na ivici rata: SAD gomilaju snage kod Venecuele, Karakas poručuje – ‘Spremni smo za sve scenarije’

Napetosti između Sjedinjenih Američkih Država i Venecuele dostigle su tačku ključanja. Preko noći, Karipsko more ponovo se našlo u fokusu svetske javnosti, jer Vašington ubrzano gomila ratne brodove, avione i trupe u regionu, dok Karakas odgovara mobilizacijom vojske i zapaljivom retorikom koja nagoveštava da bi svaki napad mogao izazvati otvoreni sukob.

Ova situacija, koju mnogi analitičari već nazivaju „karipskom krizom 21. veka“, otvara brojna pitanja o američkim ciljevima, ulozi Venecuele u globalnoj geopolitici i potencijalnim posledicama za Latinsku Ameriku i šire.

Američka flota na pragu Venecuele

Prema obaveštajnim podacima i izveštajima sa terena, u akvatoriji Karipskog mora primećen je do sada najjači američki vojni kontingent u poslednjih nekoliko godina. U centralnom i istočnom delu Kariba operišu razarači USS Jason Dunham i USS Gravely, dok je raketni krstarica USS Lake Erie nakon prolaska kroz Panamski kanal sada stacionirana u jugozapadnom delu mora. Fregata USS Minneapolis-Saint Paul patrolira blizu obala, a razarač USS Sampson primećen je u Panami, verovatno na putu ka Karibima.

Posebno zabrinjava prisustvo amfibijske grupe koju predvodi univerzalni desantni brod USS Iwo Jima, uz dva desantna dok-broda USS San Antonio i USS Fort Lauderdale. Na tim plovilima nalazi se više od 4.500 američkih vojnika, među kojima je oko 2.200 marinaca, što jasno ukazuje da se radi o operaciji visokog rizika i potencijalne spremnosti za intervenciju.

Avioni, dronovi i podmornice – potpuno okruženje

Pored mornarice, u regionu je značajno pojačana i američka vazduhoplovna komponenta. Na vojnu bazu u Portoriku prebačen je P-8A Poseidon, najmoderniji protivpodmornički avion američke mornarice. Takođe su uočeni dronovi MQ-9 Reaper, opremljeni elektronskim sistemima AN/ALQ-131 za ometanje neprijateljskih radara. Na aerodromu u Kurasau stacioniran je P-3B Orion, dok su transportni avioni C-130J Super Hercules primećeni u više misija između američkih baza i kolumbijskog grada Kukuta, koji se nalazi neposredno uz granicu sa Venecuelom.

Prisutnost izviđačkog aviona RC-135 dodatno pojačava zabrinutost, jer ovaj tip letelice koristi najsavremenije sisteme za elektronsku špijunažu i može da mapira sve ključne komunikacione i odbrambene tačke na teritoriji Venecuele.

Sve ove aktivnosti ukazuju da Vašington pažljivo priprema teren, a raspored snaga jasno pokazuje da se ne radi o demonstraciji sile, već o sistematskom pozicioniranju koje bi u slučaju eskalacije moglo da preraste u direktnu vojnu operaciju.

Karakas odgovara mobilizacijom

U Karakasu, poruke su jasne i odlučne. Venecuelanski ministar odbrane, general Vladimir Padrino Lopez, izjavio je da su Nacionalne Bolivarske Oružane Snage spremne da odgovore na svaku agresiju:
„Ako se usudite da kročite na našu teritoriju, borićemo se svim sredstvima koja su nam na raspolaganju“, poručio je Padrino, optužujući SAD da pokušavaju da izazovu unutrašnji haos i uruše političko rukovodstvo predsednika Nikolasa Madura.

Prema njegovim rečima, vojska je već pojačala patrole duž morskih granica i u vazdušnom prostoru, a Bolivarska narodna milicija, koja broji više od 500.000 pripadnika, mobilisana je u skladu s predsednikovim naređenjem.

Pored toga, dodatnih 15.000 vojnika raspoređeno je u zapadnim regionima zemlje radi borbe protiv narko-kartela, dok su specijalne jedinice uništile više od 30 objekata povezanih s krijumčarenjem droge. Zvanična linija Karakasa jasno stavlja do znanja da se spremnost za odbranu kombinuje s unutrašnjom stabilizacijom i jačanjem kontrole nad ključnim regionima.

Američki ciljevi – borba protiv kartela ili promena režima?

Zvanično, Vašington tvrdi da se radi o „operaciji protiv narko-kartela“. Međutim, analitičari širom sveta, kao i pojedini visoki savetnici u administraciji predsednika Donalda Trampa, smatraju da je pravi cilj destabilizacija Venecuele i potencijalna promena režima.

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, general Majkl Flin, otvoreno je poručio na društvenoj mreži X:

„Vreme je da se Venecuela oslobodi tiranske vlasti Madura. Treba pohvatati vođe kartela i osloboditi narod ove zemlje.“

Ovakve izjave, zajedno sa dvostruko povećanom nagradom za hapšenje predsednika Madura – sada 50 miliona dolara – ukazuju da se operacija „protiv kartela“ koristi kao politički paravan za ostvarenje dugoročnih geostrateških ciljeva SAD u Latinskoj Americi.

Venecuela – energetski dragulj i geopolitički izazov

Venecuela poseduje najveće potvrđene rezerve nafte na svetu, što ovu južnoameričku državu čini ključnim faktorom u globalnim energetskim tokovima. Njena saradnja sa zemljama poput Kine, Rusije i Irana dodatno nervira Vašington, jer predstavlja ozbiljan izazov američkom uticaju u regionu.

Osim energetike, Venecuela ima i strateški značaj zbog svog geografskog položaja – kontrola Karipskog mora i blizina Panamskog kanala čine ovu zemlju vitalnim čvorištem za sve globalne pomorske i trgovinske rute. Upravo zato mnogi stručnjaci upozoravaju da bi svaka vojna operacija SAD u Venecueli mogla da izazove lančanu reakciju, uključujući i direktno uključivanje drugih globalnih sila.

Naša analiza mogućih scenarija

Iako direktni američki napad i dalje deluje malo verovatno, sve veći broj faktora ukazuje da se region približava opasnoj tački. Postoji nekoliko mogućih scenarija razvoja situacije:

1. Demonstracija sile bez direktnog sukoba
   Vašington bi mogao da koristi svoje prisustvo kao sredstvo pritiska, bez prelaska na direktne akcije, kako bi oslabio moral vlade u Karakasu i pojačao unutrašnje nezadovoljstvo.
2. Ograničene vojne operacije
   Ciljane akcije protiv određenih vojnih ili logističkih ciljeva mogle bi da posluže kao signal i priprema terena za eventualnu širu operaciju.
3. Pokušaj unutrašnjeg prevrata
   Kombinacija ekonomskog pritiska, informativnog rata i podrške opozicionim snagama mogla bi da rezultira unutrašnjim haosom i smenom vlasti bez direktne američke invazije.
4. Otvoreni sukob
   Iako najmanje verovatan, scenario direktne vojne intervencije ne može se u potpunosti isključiti, posebno u kontekstu pogrešne procene ili incidenta koji bi izazvao lančanu reakciju.

Sve intenzivnije patroliranje i blisko prisustvo američkih i venecuelanskih snaga povećava rizik od incidenata – od slučajnog susreta patrolnih brodova do obaranja izviđačkih dronova. Takav incident mogao bi da posluži kao okidač za eskalaciju koja bi region gurnula u oružani sukob.

Poruka Vašingtona

Za Vašington, trenutna kriza u Karibima ima višeslojnu poruku. Osim pritiska na Madurov režim, ovim potezima šalje se signal i drugim silama: SAD su spremne da zaštite svoj interes u regionu koji smatraju „dvorištem nacionalne bezbednosti“.

Istovremeno, ovo je i poruka Kini i Rusiji, koje poslednjih godina povećavaju prisustvo u Latinskoj Americi, ulažući u energetiku, telekomunikacije i vojnu saradnju.

Karipsko more se, prvi put posle kubanske krize iz 1962. godine, našlo u centru globalne pažnje. Dok američka flota kruži oko Venecuele, a Karakas mobilizuje svoje snage i miliciju, svet sa strepnjom posmatra razvoj događaja koji bi mogao da promeni političku mapu Latinske Amerike.

U igri su energija, globalni uticaj i kontrola ključnih pomorskih ruta. Kako će se ova kriza razvijati u narednim nedeljama, ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno – svaka pogrešna procena ili impulsivan potez mogao bi da zapali ceo region i uvede svet u novu eru geopolitičke nestabilnosti.