„Fantomi“ udaraju na „Trijumf“: ukrajinski operateri dronova objavili snimak pogotka radara ruskog S-400 na Krimu

Ukrajinske specijalne snage nastavile su napade na rusku protivvazduhoplovnu odbranu u Krimu, u pokušaju da naoruše sposobnost Rusije da kontroliše vazdušni prostor nad svojom teritorijom. Najnoviji napad, izveden u noći 28. avgusta, a ciljao je radar 91N6 koji je deo PVO sistema S-400 „Trjumf“, jednog od najnaprednijih PVO kompleksa na svetu.

Napadom su se pohvalile jedinice Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR) na čelu sa Budanovim, koje su u saopštenju tvrdile da je operacija bila „potpuno uspešna“.

Na noćnom video-snimku, koji su objavili iz GUR-a, vidi se kako dron sa fiksnim krilima prilazi ka desnoj strani mreže antene radara — najosetljivijijeg dela sistema. Zapadni eksperti u svojim medijima tvrde da je radar pogođen i dodaju da je verovatno postao neoperativan, što kompromituje efikasnost raspoređenog sistema S-400 u okolini.

Kako je izveden napad

Operaciju je sprovela elitna jedinica specijalnih snaga „Prymary“, poznata i pod nadimkom „Fantomi“. Koristeći modifikovane kamikaza dronove opremljene satelitskim sistemima za komunikaciju (američki Starlink), ukrajinski operatori uspeli su da izvedu napad na znatnoj udaljenosti, daleko izvan zone konvencionalnog dometa.

Prema analizi zapadnih vojnih stručnjaka, ovakve operacije ne samo da neutralizuju radare i PVO sredstva već i stvaraju takozvane „slepe koridore“ — oblasti bez radarskog pokrivanja, kroz koje ukrajinske bespilotne letelice dugog dometa mogu nesmetano da prodru duboko u teritoriju koju kontrolišu ruske snage.

Kampanja „oslepljivanja“ ruske PVO

Napad na radar 91N6 deo je šire strategije „oslepljivanja“ ruske protivvazdušne odbrane. U proteklim mesecima, ukrajinske snage tvrdile su kako su pogodile više radarskih sistema u Krimu, uključujući radare Nebo-SVU, Podlet-K1 i radar 98L6 „Jenisej“, razvijen između ostalog za sistem S-500.

Ove ciljeve ruska vojska je pokušala da zaštiti postavljanjem tzv. radoms — radio-providnih kupola koje štite radare od vremenskih uslova i delimično od spoljnog dejstva. Međutim, napadi preciznim dronovima pokazali su da ove mere nisu dovoljne.

Rezultati kampanje i „slepi koridori“

Zahvaljujući ovim „slepim tačkama“ u ruskoj PVO, ukrajinske snage su u proteklih nekoliko nedelja izvele niz udara duboko unutar ruskih položaja u Krimu. Na aerodromu Saki tvrde da je navodno pogođeno čak i do šest borbenih aviona, dok su na vojnoj bazi Kirovske oštećeni transportni helikopteri Mi-8 i Mi-26, kao i jurišni Mi-28.

Satelitski snimci i nezavisne analize potvrđuju neka oštećenja na pisti i objektima ovih baza, što ipak ne potvrđuje efikasnost ukrajinske strategije što se tiče pomenutih letelica.

Širi značaj operacije

Pogodak po radaru PVO sistema S-400, čija se ukupna vrednost procenjuje na više od 1,2 milijarde dolara, predstavlja solidan udarac ruskim PVO kapacitetima u toj oblasti. Ovaj napad, kažu zapadni analitičari, ima dvostruki efekat: taktički — jer omogućava nove napade na strateške mete, i psihološki — jer šalje poruku da ni najnapredniji ruski sistemi nisu sigurni pred zapadnom tehnologijom i taktikom. Upravo ovo traži penzionisani NATO general Ben Hodžis svom najnovijem izlaganju za sebi bliske medije.

Takođe, prema navodima izvora iz GUR-a, cilj kampanje je postepeno neutralisanje PVO sistema u Krimu, kako bi se otvorio prostor za, kako navode, “buduće operacije oslobađanja teritorije”, što ukazuje da donosioci odluka u NATO još uvek planiraju da ukrajinske snage povrate ove teritorije.

Ovi napadi imaju i dugoročnu stratešku ulogu jer potkopavaju poverenje ruskih snaga u sopstvenu zaštitu, primoravajući ih na raspodelu resursa za dodatne mere bezbednosti.

Aktivnosti i van Krima

Jedinica „Fantomi“ ne deluje samo na Krimskom poluostrvu. Ukrajinske specijalne snage tvrde da su izvele udare i u Donjeckom regionu, gde su navodno uništile dve lansirne platforme sistema S-300V i par radara Podlet 48Ya6-K1. Ove operacije potvrđuju da na Zapadu i u Ukrajini razvijaju i primenjuju taktiku asimetričnog ratovanja na više frontova istovremeno.

Ovakvi udari ukazuju na sve veću ulogu bespilotnih sistema u modernom ratovanju. Kombinacija zapadnog satelitskog navođenja, dugog dometa i preciznosti omogućava Ukrajini da parira tehnološki superiornijem protivniku. Takođe, činjenica je da udari poput ovog drastično povećavaju rizik po snažnu odmazdu, a koja im u ovom naizvesnom periodu odgovara, kako bi se prikazali kao žrtva.

Kako EU, Britanija i dobar deo struktura u SAD budu forsirale, ovakve operacije postaće još češće i koordinisanije, posebno u svetlu sve većeg razvoja bespilotnih sistema.