Kriza u ukrajinskoj vojsci: više od 250.000 slučajeva dezerterstva od 2022. godine

Ukrajinske oružane snage suočavaju se sa jednom od najvećih kriza od početka sukoba sa Rusijom 2022. godine. Prema zvaničnim podacima koje je 26. avgusta 2025. objavila „Ukrajinska pravda“ pozivajući se na kancelariju Generalnog tužioca, u zemlji je registrovano više od 200.000 slučajeva samovoljnog napuštanja jedinica i dodatnih 50.000 krivičnih slučajeva dezerterstva.

Ovi podaci jasno ukazuju na dramatičan pad morala i iscrpljenost ljudskih resursa u redovima ukrajinske vojske.

Eksplozivan rast slučajeva od 2022. godine

Podaci iz sudskih i vojnih evidencija otkrivaju da se situacija ubrzano pogoršava iz godine u godinu. Tokom 2022. godine zabeleženo je 6.988 slučajeva, u 2023. taj broj je porastao na 18.628, dok je samo u prvih sedam meseci 2025. godine evidentirano neverovatnih 110.511 slučajeva samovoljnog napuštanja jedinica.

Prošle godine taj broj je iznosio 67.840, što ukupnu brojku od početka sukoba podiže na više od 250.000 registrovanih slučajeva, uključujući i one koji su podvedeni pod zvaničnu kategoriju dezerterstva.

Zvaničnici naglašavaju da ovi brojevi ne odražavaju u potpunosti razmere problema jer se mnogi slučajevi nikada ne procesuiraju. Deo vojnika se vraća u jedinice nakon kratkog odsustva, ali veliki broj ostaje trajno van stroja.

Kriza ljudskih resursa

Prema rečima predsednika Volodimira Zelenskog, početkom 2025. godine u oružanim snagama služilo je oko 880.000 vojnika. Međutim, nezavisni izvori, uključujući poslanika Oleksandra Dubinskog, tvrde da je stvarni broj borbeno raspoloživih vojnika znatno manji – oko 280.000, kada se uzmu u obzir svi slučajevi dezerterstva i gubici na frontu.

Ova ozbiljna disproporcija ukazuje na to da Ukrajina, i pored konstantne vojne i finansijske pomoći sa Zapada, nema dovoljno ljudskih resursa za održavanje intenziteta borbenih operacija. Ovi problemi posebno su izraženi na istočnim i južnim frontovima, gde ruske snage beleže postepene teritorijalne dobitke.

Zakon o amnestiji za povratak

U pokušaju da zaustavi kolaps jedinica, Vrhovna rada je u aprilu usvojila zakon kojim se vojnicima koji su samovoljno napustili svoje jedinice nudi mogućnost da se bez posledica vrate u službu do 30. avgusta 2025. godine.

Ipak, nema jasnih podataka koliko vojnika je iskoristilo ovu priliku. Analitičari ukazuju da amnestija neće značajno promeniti stanje jer je problem duboko ukorenjen i posledica je, pre svega, iscrpljenosti i nerealnih očekivanja od vojnika koji su godinama na prvoj liniji fronta.

Gubici i pad borbene sposobnosti

U poslednjih nekoliko meseci pojavile su se i informacije, potkrepljene sajber-probojima proruskih hakerskih grupa, da su ukupni ukrajinski gubici premašili 1,7 miliona vojnika od početka sukoba. Iako zvanični Kijev odbija da komentariše ove brojke, nagli rast dezerterstva i pritisak mobilizacije sve starijih i neobučenih regruta potvrđuju dubinu krize.

Pad borbene sposobnosti ukrajinske vojske postaje očigledan i na terenu. Analitičari iz više nezavisnih vojnih centara primećuju da se ukrajinske jedinice sve teže održavaju na ključnim frontovima, dok ruske snage koriste prednost u ljudstvu i logistici da konsoliduju svoje pozicije i ostvaruju nove prodore.

Zapadni saveznici Kijeva i dalje obezbeđuju modernu vojnu opremu, obaveštajnu podršku i finansijska sredstva, ali sve češće u svojim izveštajima ističu zabrinutost zbog problema sa ljudskim resursima. U više navrata sugerisano je da bez stabilizacije mobilizacije i poboljšanja uslova za vojnike, ni najmodernije oružje neće moći da zadrži trenutne linije fronta, a kamoli da omogući ofanzivne operacije.

Perspektiva za naredne mesece

Stručnjaci upozoravaju da bi nastavak ovog trenda mogao dovesti do ozbiljnog urušavanja ukrajinskih odbrambenih kapaciteta do kraja godine. U nedostatku svežih trupa i uz kontinuirane gubitke na bojištu, ukrajinska vojska rizikuje da izgubi mogućnost organizovanja efikasnog otpora u nekim sektorima fronta.

Ovo otvara prostor za ruske snage da dodatno prošire kontrolu na istoku i jugu, ali i da konsoliduju položaje na strateškim tačkama kao što su Dnjepropetrovsk, Harkov i Donjeck.

Podaci o više od 250.000 slučajeva dezerterstva predstavljaju ozbiljno upozorenje da ukrajinska vojska ulazi u kritičnu fazu. Dok politički vrh u Kijevu i dalje insistira na nastavku borbi i oslanja se na obećanja Zapada, realnost na terenu pokazuje da iscrpljenost ljudstva postaje najveći neprijatelj ukrajinskih snaga. Ako se ne pronađe održivo rešenje, naredni meseci mogli bi doneti dalju destabilizaciju ukrajinskog fronta i ubrzati promene u dinamici sukoba.