Lavrov skicira uslove Rusije za sporazum s Kijevom: neutralnost, garancije i „teška“ teritorijalna agenda

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u novom TV intervju izjavio da bi grupa država — uključujući stalne članice SB UN — mogla da garantuje bezbednost Ukrajine u okviru mogućeg mirovnog aranžmana. U njegovom okviru, Ukrajina bi bila stalno neutralna, van svakog vojnog bloka, bez nuklearnog naoružanja i bez razmeštaja stranih trupa. Poenta nije nova, ali je poruka jasna: Moskva želi ugovorno zaključanu arhitekturu bezbednosti za Ukrajinu, uz formalizovane obaveze garantnih sila.

Ovaj predlog nadovezuje se na ranije, neuspešne runde u Istanbulu 2022, kada se razgovaralo o „permanentnoj neutralnosti“ uz garancije pet stalnih članica Saveta bezbednosti (SAD, Rusija, Kina, Francuska, UK) i još nekoliko država. Lavrov sada dodaje da bi Nemačka i Turska takođe mogle da uđu u „krug garanata“. U prevodu: traži se široka, multinacionalna kišobran-struktura koja bi ukrajinsku bezbednost učinila održivom bez NATO članske karte.

Šta konkretno traži Moskva?

Prema izvorima koje su opisivali i međunarodni mediji, ruski paket danas izgleda ovako:

• Teritorijalno: Ukrajina bi se odrekla celokupnog Donbasa (Donjeck + Lugansk). Kao „kompenzacija“, Moskva bi zaustavila operacije duž aktuelne linije fronta na Zaporožju i Hersonu i, po nekim signalima, vratila manje delove oblasti Harkov, Sumi i Dnjipropetrovsk pod kontrolu Kijeva.
• Bezbednosno-političko: Nema NATO za Ukrajinu (ni de facto ni de jure), nema stranih baza ni trupa, uz zakonski obavezujuće garancije da se alijansa neće širiti ka istoku preko Ukrajine.
• Status oružanih snaga: Neutralnost bi bila praćena limitima ukrajinske vojske definisanim međunarodnim sporazumom.

U poređenju s maksimalističkim zahtevima iz 2024. (kada se tražila i puna potvrda ruskog suvereniteta nad Donjeckom, Luganskom, Hersonom i Zaporožjem), ovaj paket deluje „mekše“ u formi, ali suštinski ostaje tvrd: Donbas i NATO su crvene linije.

Gde se tu uklapa Vašington – „aktivna diplomatija“ bez američkih trupa

Potpredsednik SAD Džej Di Vens (JD Vance) javno je poručio da SAD neće slati trupe u Ukrajinu da „siluju mir“, ali da će Vašington nastaviti aktivnu diplomatiju i ekonomski pritisak kako bi strane gurale ka dogovoru. Pominje i sekundarne tarife i druge finansijsko-trgovinske poluge koje otežavaju rusku energetsku monetizaciju. Ukratko: štapovi ostaju, ali bez američkih vojnika na terenu.

Istovremeno, Bela kuća sve glasnije govori o bezbednosnim garancijama Ukrajini — ne nužno NATO članstvu, već „NATO-like“ kišobranom: kombinacija evropskog prisustva na terenu i američke vazdušne podrške/kišobrana, uz strogo definisana pravila angažovanja. To bi bio politički kompromis između ukrajinskog cilja (odbrana suvereniteta) i ruskog zahteva (bez NATO-a).

Zelenski traži „pravedan mir“ i igra na polju simbolike

Na Dan nezavisnosti, predsednik Volodimir Zelenski šalje poruku „pravednog mira“: Ukrajina, kaže, neće pristati na rešenja koja potcenjuju njenu suverenost. U istom dahu, naglašava da je rat nepouzdan teren pun eskalacija — od ruskih udara po civilnoj infrastrukturi do ukrajinskih napada na skladišta goriva i aerodrome u dubini ruske teritorije. Posebno osetljiva epizoda bio je požar na nuklearnoj elektrani u Kursku nakon napada dronovima: brzo ugašen, bez žrtava, ali dovoljan da IAEA ponovo pozove obe strane na maksimalnu uzdržanost oko nuklearnih postrojenja.

U političkoj simbolici, Zelenski nastavlja da spaja porodično sećanje i državnu politiku: više puta je evocirao priču o dedi, veteranu Crvene armije, kao moralni temelj stava da Donbas nije „žeton“. Taj narativ ima unutrašnju mobilizacionu i spoljnu komunikacionu funkciju: kod kuće štiti legitimitet vlasti, napolju gradi emotivni okvir za partnere koji traže kompromis.

Kanadska i američka nota: pomoć, orden i poruka „uspećemo“

Obeležavanje Dana nezavisnosti u Kijevu prošlo je uz prisustvo kanadskog premijera i najavu paketa dronova, municije i oklopnih vozila u vrednosti preko milijardu kanadskih dolara. Američki izaslanik Kit Kelog odlikovan je Ordenom za zasluge, a zahvalnost SAD-u propratio je i pismo Donalda Trampa sa porukom da SAD veruju u budućnost Ukrajine kao nezavisne države. Kelog je Zelenskom doslovno rekao: „Učinićemo da uspe.“

Poruka saveznika je dvoslojna: nema američkih čizama na terenu, ali ima finansija, tehnike, obuke, obaveštajnog kišobrana i političke podrške — sve to osmišljeno da podstakne pregovore i smanji apetite za dalju eskalaciju.

Šta zapravo znači „garancija bezbednosti“ bez NATO-a?

Ako NATO ostaje tabu, postavlja se pitanje: kako izgleda pragmatičan paket garancija?
Evo tri realistična modula koja se već spominju u diplomatiji:

1. Mreža garanata (SAD, UK, Francuska, Nemačka, Turska, možda Italija/Poljska):
   • Ograničen broj trupa EU/NATO država u zapadnoj/centralnoj Ukrajini kao „tripwire“ bez ulaska u borbene zone;
   • Američka vazdušna podrška (PVO integracija, AWACS, ISR), ali bez direktnog ulaska u borbu.
2. Tehničke garancije sa vremenskim okvirom:
   • Dugoročni ugovori o PVO, municiji i rezervnim delovima,
   • Zajednički operativni centar za koordinaciju obaveštajnih i sajber-odbrambenih mera,
   • Klauzule o „brzim pojačanjima“ u slučaju kršenja primirja.
3. Demilitarizovani/monitoring koridori:
   • Uloga međunarodnih misija (OSCE++ format ili novi hibrid) sa senzorima, inspekcijama i „tampon“ pravilima;
   • Strogi protokoli za tesne prelete, raketne ispaljivanja i UAV zone uz „crvene telefone“ za incidentne deeskalacije.

Sve tri komponente ciljaju isto: ukloniti logiku iznenađenja i smanjiti korist od kršenja. Ali problem ostaje — teritorijalni paket. „Neutralna Ukrajina“ bez NATO-a je pregovarljiva; Donbas je politički najtvrdje jezgro.

Donbas kao „otrovna pilula“

Za Moskvu, Donbas je uslov suštine: i rat je tu počeo i strateška dubina se tu brani. Za Kijev, Donbas je simbol otpora i krivice troška: hiljade poginulih, godine rovova, gradske tvrđave i fortifikacije. Nije slučajno da analitičari to nazivaju „otrovnom pilulom“: i kada ga progutaš, posledice traju. Ako Kijev formalno preda Donbas, domaća legitimnost vlasti postaje krhka; ako odbije i pregovori propadnu, opasnost od daljeg ruskog napredovanja ostaje.

Upravo zato Vašington sve češće govori o „bezbednosnom paketu“ koji bi politički neutralisao gubitak teritorije: garancije + industrijska obnova + dugoročni ugovori za PVO i municiju. Za Moskvu, to je prihvatljivo samo ako garancije ne liče na NATO i ne omogućavaju „maskiranu“ integraciju Ukrajine u zapadnu vojnu arhitekturu.

Tri realna scenarija (u narednih 6–12 meseci)

1) „Tanak“ sporazum o zamrzavanju linija
Privremeni prekid vatre + monitoring + ograničene garancije (bez NATO-a), uz odloženu raspravu o finalnom statusu.
Rizik: relativno krhko, opasnost od „salami“ eskalacija dronovima i artiljerijom.

2) „Srednji“ paket
Neutralna Ukrajina + šira mreža garanata (SAD/EU/Turska) + jasniji režim PVO i vazdušnog nadzora; teritorijalno: Donbas de facto uz Rusiju, bez formalnog priznanja.
Rizik: politički bolan za Kijev; Moskva dobija ključni cilj, ali Zapad ugrađuje „osigurače“ za budućnost.

3) „Nema dogovora“ + nastavak iscrpljivanja
Vođenje rata kroz cikluse iscrpljivanja, uz povremene kontakte i lokalne tihe aranžmane (razmene, bezbedni koridori, nuklearne „crvene linije“).
Rizik: dug trošak za sve strane, strategijska magla bez jasnog ishoda.

Šta sve može da pođe po zlu

• Verifikacija i sprovođenje: ko meri, ko presuđuje, ko kažnjava? Bez jasnog mehanizma posledica, garancije su papir.
• Unutrašnja politika u Kijevu i Moskvi: svaku fleksibilnost kažnjavaju „tvrde“ struje.
• Nuklearni faktor i energetika: incidenati poput Kurska brzo dižu paniku i zatvaraju prozore diplomatije.
• Evropska kohezija: garancije traže realnu vojnu i finansijsku cenu; bez konsenzusa, paket je slab.

„Mapa puta“ postoji, ali je uska

Lavrov je dao konture: neutralna Ukrajina, bez NATO-a, bez stranih trupa, sa garancijama velikih i regionalnih sila, i uz rešenje Donbasa po ruskom modelu. Vašington nudi aktivnu diplomatiju bez trupa, uz mogućnost ozbiljnih garancija koje nisu formalni NATO. Kijev traži „pravedan mir“, ali zna da je Donbas politički jezgro svake odluke.

Hoće li sve to kliknuti? Samo ako garancije budu tvrde u primeni, a teritorijalno rešenje politički probavljivo kod kuće — u Kijevu i Moskvi. U suprotnom, sledeći meseci će ličiti na dosadašnje: pregovori u krug, sa ratom koji odlučuje dinamiku.