Američka „bezbednosna hobotnica“ – 30 tajnih službi koje vuku konce iz senke!

Na svetu postoji 195 država članica OUN (193 suverene i dve – posmatrači). Uključujući zavisne teritorije i pokrajine, onda je taj broj 241. Neke od njih nemaju oružane snage (pisali smo o tome u tekstu Država bez vojske – gde to ima?), ali sve, baš sve, imaju snage bezbednosti.

Štaviše, za razliku od Oružanih snaga koje imaju svoje vidove i rodove, ali su jedne i jedinstvene za svaku državu, sa bezbednosnim organima to nije slučaj. Svaka država ih ima više. Na taj način broj službi bezbednosti svakako višestruko nadmašuje broj Oružanih snaga, time i broj država. U tome prednjače najveće države, a posebno one koje sebe smatraju izvorom demokratije, primerom novog svetskog poretka, idealom sloboda, itd (dodajte po svom nahođenju).

Cinik bi rekao da oni sebe u šali nazivaju demokratskim svetionicima, jer pored toliko bezbednosnih službi demokratija je svakako na ovaj ili onaj način ugrožena, ili bar u iskušenju da bude zloupotrebljena. U ovom serijalu bavićemo se bezbednosnim hobotnicama (jer one to i jesu) zemalja koje imaju najrazvijenije službe bezbednosti. 

U zemlji apsolutne demokratije (kako sebe rado nazivaju), Sjedinjenim Američkim Državama, lista raznih službi i agencija je impresivna. 

Na čelu službi bezbednosti nalazi se direktor Nacionalne obaveštajne službe – Director of National Inteligence. On koordinira rad sledećih službi:

• Centralna obaveštajna agencija (Central Intelligence Agency, CIA).
• Ministarstvo odbrane SAD (US Department of Defence, DOD).
• Odbrambena obaveštajna agencija (Defence Intelligence Agency, DIA).
• Nacionalna agencija za bezbednost (Nationa Security Agency, NSA).
• Nacionalna agencija za geoprostorne obaveštajne podatke (National Geospatial-Intelligence Agency, NGA). 
• Nacionalni izviđačko-osmatrački biro (National Reconnaissance Office, NRO)
• Vojno obaveštajno odeljenje (Military Intelligence Corps, MIC).
• Obaveštajno odeljenje Mornaričkog korpusa (Marine Corps Intelligence, MCI).
• Obaveštajno odeljenje Ratne mornarice (Office of Naval Intelligence, ONI). 
• Šesnaesto odeljenje Ratnog vazduhoplovstva zaduženo za sajber ratovanje (Sixteenth Air Force (Air Forces Cyber, 16 AF). 
• Svemirska Delta 18 (National Space Intelligence Center – NSIC, DEL 18).
• Ministarstvo energetike SAD (United States Department of Energy, DOE).
• Biro obaveštajne i kontraobaveštajne službe (Office of Intelligence and Counterintelligence, OICI).
• Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD (United States Department of Homeland Security, DHS).
• Obaveštajna služba Obalske straže (Coast Guard Intelligence, CGI).
• Biro DHS za obaveštajni rad i analize (DHS Office of Intelligence and Analysis, I&A).
• Biro DEA za nacionalno-bezbednosnu službu (DEA Office of National Security Intelligence, ONSI).
• Ministarstvo pravde SAD (US Department of Justice, DOJ).
• Federalni istražni biro (Federal Bureau of Investigation, FBI).
• Obaveštajni odsek FBI (FBI Intelliegence Branch, IB). 
• Vlada SAD (United States Department of State, DOS).
• Biro za obaveštajne poslove i istraživanja (Bureau of Intelligence and Research, INR).
• Ministarstvo finansija SAD (United States Department of the Treasury, USDT).
• Odeljenje za terorizam i finansijske istrage (Office of Terrorism and Financial Intelligence, TFI). 
• Nacionalni obaveštajni svemirski centar (National Space Intelligence Center – NSIC, USSAF ISR Enterprize). Najmlađa ustanova, osnovana 2020. godine. 

Kako funkcioniše ovaj sistem svaki za sebe, sigurno je opšte mesto, ali i tajna, kao što je i opšte mesto – problemi u koordinaciji. Kako se i gde prepliću zakonska ovlašćenja, delokrug rada, finansiranje, eventualne kolizije na terenu, možemo samo da zamislimo (ako imamo bogatu maštu).

U svakom slučaju država kojoj su potrebne tolike bezbednosne službe neka brine o tome. Pri tom smo mi ove službe samo nabrojali. Svaka od njih ima mnoštvo odeljenja, ogranaka, tehničkih službi, svoj način školovanja, regrutovanja i popunjavanja, podzakonska disciplinska akta, nepisana pravila, itd, itd. 

Da to ne bi ostalo samo na rečima i preporuci, postoji dokaz da država zaista brine o koordinaciji ove zamršene i opasne delatnosti koja često izmiče građanskoj kontroli. Da bi postojao kakav-takav uvid u komplikovane odnose, veze i zadatke (pa i rezultate) ovih agencija, Amerikanci su formirali Obaveštajnu zajedinicu.

Potreba za ovakvom organizacijom pokazala se usled entropije u radu, preklapanja i nesporazuma, pa je tadašnji predsednik Ronald Regan izdao Izvršnu naredbu 12333 ( Obaveštajne aktivnosti SAD – United States Intelligence Activities) i potpisao ju je četvrtog decembra 1981. godine. Zakon koji uređuje njen rad kodifikovan je kao Zakon o obaveštajnoj organizaciji (Intelligence Organization Act) iz 1992. godine.

Obaveštajna zajednica SAD (The US Intelligence Community – IC) predstavlja grupu odvojenih obaveštajnih agencija vlade SAD i podređenih organizacija koje rade na sprovođenju obaveštajnih aktivnosti u cilju podržavanja spoljne politike i nacionalne bezbednosti SAD.

U ovoj grupi se nalaze obaveštajne agencije, vojne i građanske obaveštajne i analitičke službe, koje se nalaze na saveznom nivou. Rad Obaveštajne zajednice nadgleda Kancelarija direktora (ODNI). Na njenom čelu je direktor Nacionalne obaveštajne službe (DNI) koji je direktno odgovoran predsedniku SAD. 

Rezultat?

Sve dok SAD nisu ugrožene, poreski obveznici ne brinu mnogo o podacima koji su još 2010. godine izneti u listu ”The Washington Post”. Podaci su zaista fascinantni: u SAD postoji 1.271 vladina organiacija i 2.931 privatna kompanija na oko 10.000 lokacija.

Sve one se bave borbom protiv terorizma, brigom za bezbednost domovine i koordinacijom rada obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi. Broj ljudi koji imaju rang pristupa informacijama prve kategorije iznosi 854.000 zaposlenih (za koje se zna). Tako se štite, ali i uz pomoć tih informacija napadaju SAD. 

I pored ovako impresivne organizacije, događaju se propusti, debakli pa i blamaže, o kojima smo pisali – crno na belo.