Kina je iznenadila vojnu javnost objavljivanjem retkog dvominutnog video snimka svog hipersoničnog protivbrodskog krstarećeg projektila DF-100, oružja koje je zapadna vojna analitika već prozvala „hipersoničnom smrću“ američkih nosača aviona.
Snimak, koji je emitovan prošle nedelje kao deo najnovije epizode dokumentarnog serijala o kineskoj vojsci, prikazuje vežbu posade raketnog sistema DF-100. Scenario vežbe uključuje elektronski napad neprijatelja putem ometanja signala u celom frekventnom spektru, nakon čega posada brzo uspostavlja žičanu komunikacionu mrežu i lansira rakete DF-100 ka ciljevima.
画面打码！东风-100巡航导弹发射画面罕见公开。Censored footage! Rarely seen footage of the launch of the DF-100 cruise missile has been released. pic.twitter.com/7GSNICuLkH
— 雁过留声 (@szygls) August 4, 2025
Zanimljivo je da raketa polazi iz urbanog okruženja, što ukazuje na visoku mobilnost i fleksibilnost sistema, koji može da deluje iz različitih tipova terena.
Prvi put javno prikazan na vojnoj paradi 2019. godine, DF-100 je tek sada dobio detaljniji video materijal. Prethodni snimak iz 2019. trajao je svega dve sekunde, što je onemogućilo ozbiljniju analizu sistema.
Na Zhuhai Air Show-u 2024. otkriveno je da DF-100 ima domet između 3.000 i 4.000 kilometara i maksimalnu brzinu od 4 Maha, što ga svrstava u hipersoničnu kategoriju (ali ne i u hiper-hipersoničnu). Projektil je optimizovan za probijanje sofisticiranih protivvazdušnih sistema, ima izuzetnu preciznost i kratak vreme pripreme za lansiranje.
Sa dometom od 4.000 km, DF-100 može ugroziti brodove širom Indo-Pacifika, uključujući Tajvan, Japan, kao i ključne američke vojne baze poput one na Guamu. Upravo zbog toga, mnogi analitičari smatraju da je DF-100 jedan od najvećih izazova za američku mornaricu u poslednjih nekoliko decenija.
Prema procenama vojnih stručnjaka, DF-100 je deo šire kineske strategije A2/AD (Anti-Access/Area Denial), kojom Peking želi da onemogući američkim snagama slobodno delovanje u Zapadnom Pacifiku. Ova strategija, uz hipersonične rakete, uključuje i modernu podmorničku flotu, sisteme protivosmatranja i satelitske mreže za navođenje.
DF-100 naspram američkog Aegis odbrambenog sistema
Američka mornarica se oslanja na Aegis borbeni sistem i presretače tipa SM-6 i SM-3 za zaštitu nosača aviona i flote od projektila. Aegis koristi kombinaciju radara SPY-1/SPY-6 i vođenih raketa za praćenje i uništavanje ciljeva u realnom vremenu.
Međutim, DF-100, zahvaljujući hipersoničnoj brzini, niskom radarskom odrazu i potencijalno promenljivoj putanji leta, može da probije odbranu ili da drastično skrati vreme reakcije presretača. Čak i ako Aegis uspe da otkrije DF-100, vreme od identifikacije do lansiranja protivmera meri se u sekundama, što značajno povećava rizik od proboja.
Pored toga, DF-100 je deo šire kineske A2/AD strategije (Anti-Access/Area Denial), koja kombinuje hipersonične rakete, podmornice i napredne izviđačke satelite kako bi onemogućila američkim snagama slobodno kretanje u Zapadnom Pacifiku.
Kako DF-100 menja američku pomorsku doktrinu
Pojava DF-100 primorava američku mornaricu da menja koncept operacija nosača aviona u Indo-Pacifiku. Tradicionalno, udarne grupe nosača aviona (Carrier Strike Groups – CSG) delovale su unutar 1.000–1.500 km od neprijateljske obale, što im je omogućavalo da F/A-18 i F-35C avioni izvršavaju misije bez dopune goriva u vazduhu.
Sa dometom DF-100 od 4.000 km, američki nosači bi morali da ostanu daleko van zone efikasnog udara aviona sa nosača, što bi značilo ili veći oslonac na avione-tankere ili upotrebu bespilotnih letelica velikog dometa. To direktno smanjuje sposobnost mornarice da brzo projektuje moć u kriznim žarištima, posebno oko Tajvana i Južnokineskog mora.
Američki stratezi sada razmatraju:
- Raspršivanje flote kako bi se smanjila ranjivost.
- Razvoj protivhipersoničnih presretača nove generacije.
- Jačanje podmorničkih snaga koje DF-100 ne može lako da detektuje ili neutralizuje.
Hipotetički sukob: DF-100 protiv američkog nosača aviona
Zamislimo scenario: američki nosač aviona USS Gerald R. Ford deluje u Zapadnom Pacifiku. Satelitski sistem za nadzor i izviđanje kineske vojske detektuje njegovu poziciju i šalje podatke preko vojne mreže do mobilne baterije DF-100 na obali.
Posada brzo izvršava pripreme za lansiranje. Nekoliko projektila DF-100 poleće gotovo simultano, leteći brzinom preko 4 maha, na visini i putanji osmišljenoj da zbuni i zaobiđe radar Aegis sistema.
Aegis detektuje pretnju, lansira SM-6 presretače, ali zbog minimalnog vremena reakcije i sposobnosti DF-100 da menja kurs tokom leta, samo deo projektila biva uništen. Oni koji prođu kroz odbranu pogađaju eskortne brodove ili sam nosač, izazivajući ogromnu štetu i stavljajući celu udarnu grupu van borbe.
Ovakav scenario, iako hipotetičan, objašnjava zašto američka mornarica ulaže milijarde dolara u razvoj laserskog oružja, elektromagnetnih topova i presretača nove generacije – jer tradicionalni raketni sistemi odbrane možda više nisu dovoljni.
Smrt za kaubojske kante.