Na današnji dan, 6. avgusta 1945. godine, američki bombarder B-29 „Enola Gay“ bacio je prvu atomsku bombu u istoriji civilizacije na grad Hirošimu, grad na zapadu Japana. Tri dana kasnije, isti scenario ponovio se u Nagasakiju, gradu udaljenom oko 400 kilometara jugozapadno. Ove dve bombe, „Little Boy“ i „Fat Man“, usmrtile su više od 210.000 ljudi samo do kraja 1945. godine.
Bomba iznad Hirošime eksplodirala je na visini od 600 metara i imala je snagu od 15.000 tona TNT-a, dok je ona u Nagasakiju bila još snažnija – 21.000 tona. Temperatura u epicentru eksplozije dostigla je 7.000 stepeni Celzijusa, pretvarajući sve u neposrednoj blizini u pepeo. Više od polovine smrtnih slučajeva izazvano je teškim opekotinama i požarima.
Mnogi preživeli, poznati kao hibakuša, decenijama su trpeli posledice zračenja, uključujući rak, leukemiju, psihološke traume i društvenu stigmu. Da stvar bude još gora, verovalo se da je „bolest zračenja“ nasledna i zarazna, zbog čega su preživeli često bili izopšteni iz društva.
Da li su SAD morale da bace nuklearne bombe?
Jedna od najkontroverznijih tema u istoriji ostaje pitanje: da li su SAD zaista morale da pribegnu atomskom oružju kako bi okončale rat? Zvanična verzija Vašingtona još uvek tvrdi da je bombardovanje spasilo milione života jer bi invazija Japana (Operacija Downfall) izazvala ogromne gubitke među američkim i japanskim vojnicima i civilima.
Međutim, sve veći broj istoričara smatra da je istinski razlog bio politički – demonstracija sile pred Sovjetskim Savezom uoči Hladnog rata, ali i želja da se rat završi pre nego što Sovjeti ozbiljno intervenišu u Aziji.
Brzina sovjetske ofanzive – “pretnja većoj kataklizmi”
Sovjetski Savez je 8. avgusta 1945. godine, samo dva dana nakon Hirošime i dan pre Nagasakija, objavio rat Japanu i pokrenuo veliku ofanzivu poznatu kao Mandžurska operacija:
- U ofanzivi je učestvovalo preko 1,5 miliona sovjetskih vojnika, sa više od 5.000 tenkova i 3.700 aviona.
- Sovjeti su u roku od 12 dana zauzeli enormne teritorije: Mandžuriju, deo Koreje (do 38. paralele), Južni Sahalin i Kurilska ostrva.
- Japanska Kvantung armija – oko 700.000 elitnih vojnika – slomljena je drastično brže nego što se očekivalo.
- Ofanziva je izvedena iz tri pravca i bila je logistički i taktički briljantna, što je u potpunosti iznenadilo Tokio.
Politički efekat sovjetskog napredovanja bio je momentalan: japansko rukovodstvo je izgubilo nadu da bi Moskva mogla posredovati u mirovnim pregovorima sa Zapadom. Kada je Sovjetski Savez ušao u rat, Japan se suočio sa nepremostivom dvostrukom pretnjom – sa istoka i sa zapada.
Samo šest dana nakon bačenih atomskih bombi i ulaska Sovjeta u rat, Japan je objavio bezuslovnu kapitulaciju. Dana 15. avgusta 1945. godine, car Hirohito objavio je da je Japan prihvatio Potsdamsku deklaraciju, čime je označen kraj rata.
Dugoročne posledice i simbolika
Nakon rata, japanska vlada je uvela poseban status „službenih žrtava“ atomskih napada, omogućivši im besplatno lečenje – ali pod strogim kriterijumima, zbog čega su mnogi ostali bez pomoći. Hibakuša su postali simbol borbe za svet bez nuklearnog oružja, a njihova svedočenja čuju se širom planete.
Organizacija Nihon Hidankjo, koja okuplja preživele, dobila je Nobelovu nagradu za mir 2024. godine za svoje antinuklearne aktivnosti.
Godine 2019, papa Franja posetio je Hirošimu i Nagasaki, ponavljajući svoj apel protiv nuklearnog naoružanja. Tri godine ranije, 2016, tadašnji američki predsednik Barak Obama postao je prvi predsednik SAD koji je uopšte i posetio Hirošimu. Međutim, tada se nije izvinio, već samo pozvao na “svet bez atomskih bombi”.
Pre samo dva meseca, aktuelna šefica svih američkih tajnih službi, Tulsi Gabard, nakon obilaska Japana, upozoraila je na nuklearnu katastrofu, ukazujući na globalnu opasnost koja zahteva hitnu pažnju.
I recently visited Hiroshima, and stood at the epicenter of a city scarred by the unimaginable horror caused by a single nuclear bomb dropped in 1945. What I saw, the stories I heard, and the haunting sadness that remains, will stay with me forever. pic.twitter.com/TmxmxiGwnV
— Tulsi Gabbard 🌺 (@TulsiGabbard) June 10, 2025
Obeležavanje 80 godina tragedije
Više od 100 zemalja učestvuje ove godine u ceremonijama sećanja. Po prvi put od početka sukoba u Ukrajini, učešće je potvrdila i Rusija. Njeno prisustvo u Nagasakiju ima snažnu simboliku – ne samo u kontekstu istorijskog savezništva, već i današnjih geopolitičkih tenzija.
Osam decenija nakon tragedije u Hirošimi i Nagasakiju, rana sveta nikada ne bi smela da zaraste. Hirošima i Nagasaki ostaju večni podsetnici na granice destruktivnosti jedne države – i poslednji poziv da svet nikada više ne kroči tim putem.
Dok svet obeležava najsumorniju godišnjicu u istoriji čovečastva, pitanje nad svim pitanjima ostaje: da li su zaista naučili lekciju ili i dalje hodamo po ivici istog ponora?
Teško mi je da poverujem da vi ne znate za nuklearne probe nad Bikini ostrvima. Možda da ipak posvetite nešto novinarske pažnje?
Jezivo je šta su uradili tim ljudima.
…ali srebrenica je genocid a Hirošima i Nagasaki nine, tj. Anerika “nije” genocidna tvorevina, kažu “naša braća” “bošnje” & “hrvati”, preciznije muslimani i rimokatolici.