Iranski mediji izvestili su da je ruski sistem protivvazdušne odbrane dugog dometa S-400 dopremljen u Iran radi testiranja u operativnim uslovima u blizini grada Isfahan. U testiranju su navodno učestvovali svi glavni elementi sistema: radar za rano otkrivanje 91N6E, radar za navođenje 92N6E, komandno-upravljačka jedinica i mobilni lanseri raketa.
Ova vest je izazvala brojne spekulacije, jer nije jasno da li je reč o početku zvanične isporuke Iranu ili samo privremenoj demonstraciji sposobnosti ruskog sistema. Vest je preneo i BRICS njuz 28. jula 2025. godine.
Iako su iranski zvaničnici ranije tvrdili da je domaći sistem Bavar 373 dovoljno sposoban da zameni ruske sisteme, poslednji događaji i taktički izazovi tokom sukoba sa Izraelom bacili su sumnju na tu tvrdnju.
Bavar 373 vs S-400: Mit ili realnost?
Iran je dugi niz godina ulagao napore u razvoj domaćih PVO sistema, pri čemu je Bavar 373 predstavljan kao pandan ruskom S-300 ili čak S-400. Tokom izraelskih napada od 13. do 24. juna, iranski izvori tvrdili su da je Bavar 373 oborio tri izraelska F-35I aviona pete generacije. Međutim, šira analiza ukazuje da iranska PVO mreža nije uspela da spreči veliku većinu izraelskih napada, što je izazvalo zabrinutost u vojno-političkim krugovima Teherana.
Zbog sporosti u domaćoj proizvodnji i sve očitijih slabosti postojećih sistema, Teheran se verovatno odlučio na testiranje stranih rešenja. Ako je odluka o nabavci S-400 doneta neposredno nakon junske eskalacije, sistem koji je sada prisutan u Iranu najverovatnije koristi rusko osoblje, s obzirom na to da nije bilo vremena za preobuku iranskih posada.
Međutim, Iran je od 2016. godine u upotrebi imao sistem S-300PMU-2, koji je direktni prethodnik S-400. To znači da teoretski postojeće posade mogu biti relativno brzo osposobljene za upravljanje novim sistemom, što dodatno pojačava spekulacije o ubrzanoj nabavci.
Kineski HQ-9B u igri: Iran igra na obe strane?
Početkom jula pojavili su se i izveštaji da je Kina isporučala Iranu PVO sisteme HQ-9B, koji se smatraju kineskom verzijom S-400. Iako još uvek nema potvrda zvaničnih isporuka, moguće je da Teheran testira oba sistema kako bi izabrao najoptimalnije rešenje.
Sličan pristup primenio je i Alžir, koji već godinama koristi oba sistema u komplementarnim ulogama. Ipak, Rusija se trenutno suočava s izazovima u izvozu S-400 zbog rata u Ukrajini i prioriteta sopstvene odbrane. Isporuke Indiji su već odložene, dok su nove količine upućene Belorusiji.
Ranljivost Irana bez modernih aviona
Čak i ako Iran zaista dobije S-400 i HQ-9B, njegova sposobnost da se odupre sofisticiranim vazduhoplovnim pretnjama Izraela i SAD ostaje ograničena. Teheran ne poseduje savremene lovce, kao ni avione za rano upozorenje (AEW&C), što ograničava efikasnost bilo kog PVO sistema.
Iako je još 2022. najavljeno da je Iran naručio ruske Su-35, ti avioni još nisu isporučeni. Nabavka kineskih J-10C ili J-16 zahtevala bi godine obuke, što PVO sistemima kao što su S-400 pruža znatnu prednost jer se posade za njih mogu znatno brže osposobiti.
Ukoliko se potvrdi da je S-400 stigao u Iran u cilju zvanične nabavke, to će označiti radikalnu promenu iranske vojne doktrine. Teheran bi time priznao slabost domaćih sistema i prepoznao potrebu za integracijom stranih tehnologija kako bi se suočio sa rastućim pretnjama iz Izraela i Sjedinjenih Država.
Očekuje se da će naredni meseci doneti dodatne informacije o mogućim ugovorima i vojnoj saradnji Rusije i Irana, dok Zapad s pažnjom prati ovu novu osu vojno-tehničke saradnje u najosetljivijem bezbednosnom regionu sveta.
Jeste stigao, međutim ništa od S400 ukoliko sa tu igračku ne upravljaju sami Rusi.
Ma lazu.