Potpuno autonomni borbeni lovci mogli bi ući u operativnu upotrebu za svega nekoliko godina, a ne tek za decenije, tvrde stručnjaci iz evropske kompanije Helsing, koja razvija napredne vojne sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji.
Kako ističu, njihova platforma veštačke inteligencije (AI) Centaur već je uspešno upravljala švedskim lovcem Gripen E tokom dva probna leta iznad Baltičkog mora. Iako je tokom testiranja u kokpitu bio prisutan i pilot-ljudski „backup“, AI sistem je imao punu kontrolu nad letelicom.
Veštačka inteligencija koja „proleće“ kroz iskustvo
Inženjeri iz Helsinga naglašavaju da Centaur daleko nadmašuje ljudske pilote u akumulaciji iskustva, jer zahvaljujući mašinskom učenju i simulacijama uspeva da dostigne ekvivalent od čak milion sati naleta za svega 72 sata obuke u virtuelnim uslovima.
U toku probnih letova jedan Gripen E, pod potpunom kontrolom AI sistema Centaur, izvodio je borbene manevre u scenariju BVR (izvan vizuelnog dometa) dok je drugi Gripen, kojim je upravljao pilot-ljudsko protivnik, simulirao neprijatelja.
Ljudski pilot u „Gripenu sa veštačkom inteligencijom“ bio je spreman da u svakom trenutku preuzme komandu, ali tokom testiranja to nije bilo potrebno.
Šta veštačka inteligencija radi u borbi?
Kada se na komandi uključi Centaur, on preuzima potpunu kontrolu nad avionom:
- planira i izvodi napredne borbene manevre u BVR uslovima,
- konstantno obrađuje podatke sa svih senzora aviona,
- optimizuje reakcije u skladu sa taktikom protivnika i prijetnjama.
Helsing tvrdi da sistem otvara vrata potpuno novoj eri saradnje čoveka i mašine u avio-borbama, jer omogućava učenje sa podrškom u realnom vremenu (reinforcement learning) i brzu prilagodljivost u borbenim situacijama.
Početak nove ere
Prema projekcijama, ova tehnologija bi u narednim godinama mogla biti uvedena u redovne operativne misije, transformišući način na koji države planiraju upotrebu borbene avijacije i unapređujući efikasnost flota bez oslanjanja na ljudske pilote u najrizičnijim misijama.
