U jeku intenzivnih borbi sa ukrajinskim i zapadnim snagama, ruske oružane snage ponovo su aktivirale oklopne vozove za podršku jedinicama na prvoj liniji fronta u Donbasu. Vozovi poput „Jenisej” ne samo da snabdevaju trupe, već učestvuju u izviđačkim misijama i obnavljanju železničke infrastrukture pod vatrom.
Prema izveštajima državnih medija, „Jenisej” je prikazan tokom vežbe „borbene koordinacije” u okviru operativne grupe „Centar”. Voz je opremljen ZU-23-2 protivvazdušnim topovima i više teških mitraljeza, čime dobija ozbiljnu borbenu sposobnost – što mu omogućava samoodbranu u zoni neprijateljskih dejstava.
Tokom kretanja voza dejstvuje se po niskoletećim letelicama sa mogućnošću gađanja do 1,5 kilometara. Takođe, protiv lakih oklopnih vozila iz voza se dejstvuje sa mogućnošću gađanja do 2,5 kilometara. Dodatni zadatak oklopnog voza je da garantuje bezbednost vozova koji prevoze različite vrste tereta, osoblja i opreme. Po potrebi, voz može poslužiti i kao pouzdana zaštita za vozove koji prevoze civile.
Iako su oblasti Donbasa do 2014. bile deo ukrajinske državne strukture, železničke mreže su još od sovjetskog perioda integrisane s ruskim sistemom, što omogućava neometane operacije snabdevanja direktno sa teritorije Rusije.
Za razliku od zapadnih armija koje oslanjaju logistiku na vazdušni i pomorski transport, Rusija – u tradiciji Sovjetskog Saveza – intenzivno koristi železnicu za brzu i masovnu dopremu opreme i trupa. Ova praksa ima istorijske korene još iz Drugog svetskog rata, kada su velike količine naoružanja premeštane sa Dalekog istoka ka frontu protiv nacističke Nemačke.
Podsetimo, ruske trupe su ove vozove prikazale još 2022. godine. Izvestija, državna novinska agencija, tada je objavila video snimak na kojem je prikazan oklopni voz po imenu Amur.
Veruje se da Rusija poseduje četiri oklopna voza iz postsovjetskog doba. Međutim, do kasnih 2000-ih, ovi vozovi su uglavnom bili rastavljeni. Tadašnji ministar odbrane Sergej Šojgu odobrio je vraćanje ovih vozova u borbenu upotrebu još 2016. godine.
Danas železnica i dalje igra ključnu ulogu – ne samo u dopremi iz depoa do linije fronta, već i u transportu severnokorejskog naoružanja, na koje se Rusija sve više oslanja. Ove taktike pažljivo prate i analiziraju vojske Kine, Indije i obe Koreje, koje imaju kapacitete za slične operacije u potencijalnim regionalnim sukobima.
Dok većina zapadnih vojnih operacija ima ekspedicioni karakter – u Aziji, Africi i na Bliskom istoku – ruska vojna doktrina se bazira na odbrani teritorije i susednih zona, što čini železničku logistiku i oklopne vozove ne samo korisnim, već i neizostavnim u ratnim uslovima 21. veka.
Jos im fale tihi i prle i ukri mogu da se slikaju