Nisu Angloamerikanci, uz pomoć saveznika, samo doturali oružje, opremu i obučavali afganistanske ustanike, kako smo opisali baveći se projektima Stablo Platana, i drugim. Njihove specijalne, probrane jedinice, direktno su učestvovale u tajnoj operaciji protiv sovjetskog Kontingenta.
Operacija je tekla pod odgovornošću ministarstava odbrane SAD i Velike Britanije, tokom prvih godina rata. Zašto je ovako nazvana? Poznat je Faradejev kavez (Faraday cage) koji predstavlja prostor zaštićen od struje nekim provodljivim materijalom, pa je simbolika jasna.
Faradej je poznat kao metodičan, plodan izumitelj koji se držao načela To work, to finish, to publish (raditi, završiti, objaviti), pa je i to mogući motiv za naziv operacije.
U početku rata specijalne službe SAD (CIA) i Engleske (SAS) u sklopu sprovođenja tajne operacije Faradej u priroritete su ubrojali sledeće zadatke:
- Osnivanje centara (kampova) za obuku u Evropi i SAD, ali i u najbližim državama Afganistana, najpre Pakistanu.
- Priprema i prebacivanje američkih i engleskih diverzanata iz sastava elitnih specijalnih jedinica radi izviđanja i diverzija na teritoriji Demokratske Republike Afganistan, što bliže naseljenim mestima.
- Organizacija dostave oružja, municije i eksploziva.
- Obuka afganistanskih mudžahedina u diverzantskoj taktici i borbi.
Za ispunjenje ove operacije trebalo je izgraditi infrastrukturu i kompletirati centre za obuku. Najkraće rečeno, trebalo je formirati s ledine nove baze spremne za najsloženije zadatke jer su naspram sebe imali iskusne borce regularnih trupa i probrane sovjetske snage.
Kontrolu nad diverzantskim aktivnostima u pozadini OKSVA (Ограниченный контингент советских войск в Афганистане – ograničeni kontingent sovjetske vojske u Afganistanu, kako je službeno nazivana ova borbena grupacija) sprovodio je Robert Gejts (Robert Michael Gates, tada već iskusni, 48. godišnji oficir CIA). On je posle Afganistana napravio i lepu karijeru. Od 1991-1993. godine bio je direktor CIA, a od 2006-2011. godine i ministar odbrane SAD.
Redovne dostave svih potreba za formiranje i jačanje afganistanske opozicije organizovano je preko međuvidovske obaveštajne organizacije Pakistana (Inter-Services Intelligence-ISI), kako smo već opisali u tekstu o operaciji Stablo platana. Za ukupnost i koordinaciju ovih zadataka bile su odgovorne jedinice SAS i pripradnici Američke odbrambene obaveštajne agencije (Defence Intelligence Agency – DIA) kojom je tada komandovao general-potpukovnik USAF Judžin Tajg (Eugene F. Tighe).
On je direktno bio potčinjen direktoru CIA Viljemu Kejsiju (William Joseph Casey). Pripreme za vreme rata sprovođene su i u specijalnim centrima u Saveznoj Republici Nemačkoj. Tu su pripremani specijalisti za predstavnike starosedelaca Afganistana i saradnike ISI. One su trajaele prosečno mesec i po dana.
Organi Državne bezbednosti Demokratske Republike Afganistana (Khadamat-e Aetla’at-e Dawlati, KHAD) saopštili su već krajem januara 1981. godine da je u Pakistanu otkrivena firma Monte Fanco Scandinabia Est registrovana u Lihtenštajnu. Preko nje je u Pakistan stiglo pet instruktora iz SAD i Velike Britanije koji su učestvovali u direktnoj borbenoj obuci.
Radi ostvarivanja svih ciljeva, ali i kontraobaveštajne zaštite, u operaciji su angažovane i privatne vojne kompanije s kojima su direktno sarađivali Britanci: Služba Kilo-Alfa (Kilo Alpha Services) koju je predvodio nekadašnji komandant jednog od odreda SAS, major Ariš Tertlom; angažovana je i jedinca Holding Dž. Dona (Holding John Donne) pod rukovodstvom nekadašnjeg kontraobaveštajca SAS Harklolda. najveća jedinica bila je Služba Kini Mini (na svahiliju – zmija u travi) za koju su bili nadležni major Dejvid Voker (David Woker, specijalista iz Južne Amerike), Endrju Najtingejl (Andrew Nightingale iz obaveštajnog odeljenja SAD) i detektiv Rej Taker (specijalista Skotland Jarda za arapsko područje).
Hanibale,
Evo približno preciznog odgovora i na to pitanje. Sve akcije su rađene s maksimalno bezbednosnom profilaksom, kako se tada ne bi dodatno pokvarili odnosi sa SSSR.
Sovjeti su registrovali sledeće žrtve trećih zemalja tokom ovog rata:
-U jednoj od prvi akcija likvidirano je 27 muslimanskih militanata iz arapskih država.
-Engleski državljanin Stuart Bodman poginuo je u akciji, no to su Englezi mnogo kasnije negirali tvrdeći da je živ i da radi na nekom skladištu u Engleskoj.
-Noću 19. na 20. IX 1985. u zasedi je poginuo građanin SAD Čarls Tornton. Status nepriznat, bez obzira na lična dokumenta.
-Decembra 1987. u reonu Hosta ubijen je jedan američki instruktor. Predstavnik vlade SAD prihvatio je da je to mogao biti američki državljanin, ali kao privanto lice.
-Ukupno su obaveštajci 40. armije otkrili 44 agenta SAD, Pakistana, Francuske i drugih zemalja.
CIA ne priznaje nikakve gubitke, a moguće je da ih nije bilo, ili da ih je bilo veoma malo. Svakako, još uvek su ti materijali pod pečatom. Da ih je bilo, Sovjeti bi to umeli da razglase.
Da li je iko od ovih specijalaca pao Rusima u ruke i kakvi su im bili gubici u Avganistanu?