Zemlja koja instalirana na vrelom području Levanta i izvazvala smesta seriju ratova, zna kako da se ponaša kad joj neko čuva leđa. Uz veštačku podelu Palestine, sve drugo ovih dana stiže na naplatu, a to će potrajati jer su računi veliki. Pri tom se osnivači pozivaju na istorijska i biblijska prava.
Jedna od veoma retkih knjigica koja se bavi raspravom o istorijskom pravu (na koje se mnogi, s razlogom ili bez razloga pozivaju) zove se ”Prirodno pravo i istorijsko pravo”, Johana Jakoba Bahovena. Na 35 stranica (po definiciji UNESCO to i nije knjiga, već brošura), čitamo poznate filosofeme koje ne predstavljaju datirano Istorijsko pravo, kako ga pravna nauka beleži.
Dok posmatramo napade Izraela koje smo podveli od sintagmu Može nam se …kad nam dozvole, evo još jedne od operacija koja je obeležila početne godine izraelske drskosti. Reč je o napadu na bejrutski aerodrom (operacija Poklon, The Operation Gift, hebr. tšura) osvetničkog tipa, odgovor na arapski teroristički akt.
Izraelci su se odrekli poruke iz Novog zaveta – ko tebe kamenom, ti njega hlebom (Matej 5, 38-39) i primenili drugačiju taktiku – ko tebe kamenom – ti njega kamenčinom. Tako su, uostalom, radili i rade od nastanka svoje države do danas. Prekomerna upotreba sile nije bila više pitanje vojničke taktike, već klasične osvete pod političkom (i vojnom) zaštitom moćnih saveznika.
Da li je to uspelo kao taktika odvraćanja, prosudite sami. I ovde važi pravilo da batina ima dva kraja – i da oba biju.
Arapi su, ogorčeni zbog debakla u Šestodnevnom ratu, počeli s terorističkim akcijama. Palestinski borci su 22. jula 1968. godine oteli avion kompanije El-Al erlajnz (El-Al Airlines)na relaciji Rim-Tel Aviv i naterali pilota da sleti na alžirski aerodrom. Svi putnici su oslobođeni, osim 35 Izraelaca. Vlada Izraela našla se u mat-poziciji pa je morala iz zatvora da pusti teororiste kao zamenu za putnike i posadu.
Sledećeg dana Arapi su pustili izraelske žene i decu, zadržavši 12 muškaraca i članova posade. Oni su oslobođeni tek posle mesec dana. Tako je NFOP (Narodni front za oslobođenje Palestine, Al-Jabha ash-Shaʿbiyya li-Taḥrīr Filasṭīn) postao prva organizacija na svetu koja je započela s otmicama aviona radi ucene neke vlade. U Izraelu je zavladalo ogorčenje i bes. Međutim, politički i vojni vrh nije sedeo skrštenih ruku, ali nije ni srljao. Počeli su sa planiranjem odmazde. U tome su glavnu reč vodili oficiri Odbrambenih snaga Izraela.
Izraelci nisu morali dugo čekati na priliku da provere svoje planove. Na atinski aerodrom sleteo je 26. decembra 1968. godine avion Er Fransa iz Bejruta. U njemu su bila dva Palestinca (Maher Husein Jamani i Mahmud Mohamad Isa). Uspeli su da prenesu pored kontrole kalašnikove, 63 ručne bombe i rezervne okvire (!). Na pisti se nalazio boing 707-358B izraelske kompanije El AL erlajnz koji je na letu LY253 prevozio putnike na relaciji Tel Aviv-Atina-Pariz-Njujork.
Teroristi su seli u aerodromski autobus s 37 putnika i 11 članova posade koji ih je povezao od aerodromske zgrade do aviona; neprimetno su se na u gužvi na pisti izdvojili i sakrili iza sevisnih tehničkih vozila. Kada je avion krenuo prema poletno-sletnoj pisti oni su sa šest metara rastojanja otvorili vatru po trupu, dok je jedan od njih bacio pod krilo aviona nekoliko bombi.
Jedan od metaka ubio je na mestu pedesetogodišnjeg mornaričkog inžinjera iz Haife Leona Širdana, a od eksplozije bombe zapalio se jedan od motora. Vatra je počela da se širi, pa je stjuardesa Hani Šapira otvorila evakuacioni izlaz. Kad se pojavila na vratim zahvatio ju je rafal, pa joj je jedan metak razneo bedro, a drugi je prošao kroz pluća. Deo putnika koji se spasao od požara poiskakao je na betonsku pistu, ali su svi ostali živi.
Dejstvo po avionu trajalo je još dvadesetak minuta, pri čemu su terotisti potrošili gotovo svu municiju. Tek onda su grčki policajci savladali teoriste koji su na vreme odbacili oružje, ali su se fizički oduprli privođenju. Osuđeni su u martu 1970. godine na 17 godina zatvora. U zatvoru se nisu mnogo zadržali. Već u decembru pušteni su na slobodu kada je šest terorista otelo grčki avion kompanije Olimpik ervejz (Olympic Airways) i uslovilo puštanje talaca razmenom.
Danas, kada znamo koliko su temeljne kontrole na aerodromima (skeniranje putnika, rendgeni, dvostruke i trostruke provere spiskova putnika) ovaj događaj deluje neverovatno, ali tako je bilo.
Odmah posle tog napada plan operacije odmazde je promenjen. Predloženo je da se na bejrutskom aerodromu unište avioni arapskih kompanija, kako bi vladu Libana naterali da odustane od savezništva s teroristima i Narodnim pokretom koji se nalazio na njenoj teritoriji.
Angažovani su delovi jedinice posebne namene Sairet Canhanim (חטיבת הצנחנים – brigada padobranaca) i Sairet Matkal (jedinica 262 u sastavu AMANA, Uprave Obaveštajne službe Oružanih snaga Izraela). Združena jedinica nalazila se u vazduhoplovnoj bazi Ramat David, a za komandanta je određen brigadni general Rafael Eitan (kasnije 11. načelnik Generalštaba i ministar u vladi Izraela).
Teritorija bejrutskog aerodroma podeljena je na tri sektora, a na svakom je trebalo da deluje grupa od 20-22 borca.
Zadatak nije bio jednostavan: naneti maksimalnu štetu arapskim kompanijama, i po svaku cenu izbeći oštećivanje aviona drugih kompanija. U operaciji su korišćena značajna sredstva:
- Helikopteri: ukupno 15 aparata – jedna SA 341 gazela, šest transportnih SA 321 Super frelon i osam helikoptera Bel 205.
- Šest borbenih aviona (dva jurišnika A-4 skajhok i četiri lovca votur).
- Šest pomoćnih aviona.
- Četiri raketna čamca klase saar.
- Dva torpedna čamca.
- Nekoliko motornih desantnih čamaca (za slučaj da se diverzanti moraju povlačiti s obale, ili bi se morale spasavati posade oborenih letilica).
Akcija
Helikopteri s udarnom grupom poleteli su u 20.37 sati 28. decembra. Posle samo 40 minuta oni su stigli na cilj i desantirali su napad. Drugi helikopteri napravili su dimnu zavesu. Pri tom su izručili posebno konstruisane eksere po pisti i pristupnim putevima na aerodromu kako bi sprečili libanske snage da im priđu.
Nekoliko puta su s helikoptera dejstvovali po automobilima koji su pokušali da prodru na teritoriju aerodroma. Desant nije naišao ni na kakav otpor na licu mesta. Brzo i prisebno minirali su i uništili arapske avione. Već u 21.47 sati povukli su se bez jedne jedine žrtve, ni sa izraelske ni s libanske strane.
Plan Izraelaca je u potpunosti uspeo. Uništeno je više od pola flote libanskih komercijalnih aviona – ukupno 13 (12 prema prvim izveštajima zapadnih agencija). Svi oni su pripadali kompanijama Midl ist erlajns (Middle East Airlines) i Er Liban (Air Lebanon). Jedan avion je bio miniran, ali neuspešno.
Usput su se izraelski komandosi potrudili da naprave što veću štetu: uništena su požarna i tehnička vozila, kao i jedan vojni kamion. Šteta je iznosila tadašnja 42 do 44 miliona dolara. Ukupna šteta, prema proceni Libanaca, iznosila je oko 50 miliona dolara. Deo štete naplaćen je od osiguravajućih društava. U znak solidarnosti, Jordan, Kuvajt i Maroko su pod povoljnim uslovima libanskoj vladi iznajmili određeni broj aviona.
Kada su već Izraelci bili na sigurnom, libanska armija (koja je brojala oko 15.000 boraca) podignuta je do pune borbene gotovosti, raspoređujući oklopna vozila i snage po strateškim tačkama Berjuta. Neko se setio da pogleda i u kakvom stanju su skloništa. Ovaj napad, koji je libansku armiju zatekao potpuno nespremnu, izazvao je političku krizu, pa je već posle petnaestak dana, u januaru 1969. godine vlada posmenjivala značajan deo rukovodstva oružanih snaga.
Svet, koji se već navikao na izraelski način rešavanja problema, uključujući i njihovu drskost uz nepoštovanje međunarodnih zakona, reagovao je formalno. Neke države su uvele sankcije (Francuska je najavila prekid vojno-tehničke saradnje s Izraelom). Savet bezbednosti je rezolucijom № 262, urgentno donetom 31. decembra 1968. godine, osudio akciju kao kršenje međunarodnog prava i priznao Libanu pravo na reparacije od strane Izraela.
Da li se to stvarno dogodilo, to niko ne zna, jer je već trajao Rat na iscrpljivanje pa se taj detalj izgubio u masi drugih informacija. Međutim, jedna legenda ostala je da živi i da se prepričava. Ona kaže da je komandant operacije, Rafael, otišao u restoran aerodroma, naručio kafu i platio izraelskim novcem.
Znajući metode i stil obaveštajnih službi Izraela, nikakvo čudo ne bi bilo da je i ova legenda smišljena s jasnom namerom da se i dalje izgrađuje fama o sposobnosti Izraelaca kako umeju da svoje neprijatelje brzo i nemilorsdno odgovore od zlih namera.
Najjaci borci na svijetu.