Od 27 raketa „Iskander“ ispaljenih ka Kijevu noćas – nijedna nije stigla do cilja: kako je to moguće?

U noći između 8. i 9. juna, ruska vojska je, prema dostupnim informacijama, ispalila čak 27 balističkih raketa 9M723 iz sistema OTRK „Iskander-M“ na Kijev, ali nijedna nije stigla do glavnog grada Ukrajine. Na to je ukazao ukrajinski vojni analitičar Aleksandar Kovalenko.

Razlog? Nije bilo pravih raketa – u pitanju su, tvrdi Kovalenko, simulacije lansiranja, uključujući one generisane sredstvima elektronskog ratovanja (REB).

Prema njegovim rečima, ruske snage su pokušale da zbune ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, izazivajući njeno preopterećenje simuliranim napadom. Time su pokušali da masovnim lansiranjem “lažnih ciljeva” prikriju prolaz drugih realnih sredstava za napad. Ukrajinski PVO sistem je, kako navodi, radio na ivici svojih mogućnosti tokom tog intervala.

Kovalenko takođe ističe da je indikativno to što Rusija, iako poseduje kapacitet za lansiranje tolikog broja pravih balističkih raketa, nije iskoristila tu opciju, već se odlučila za simulaciju.

U poslednje vreme, ruske jedinice izvode precizne napade na konkretne vojne i industrijske ciljeve, upozorava ekspert. On smatra da bi slične visoko-koncentrisane napade Moskva mogla uskoro da sprovodi u kontinuitetu. Odbranu protiv takvih napada trenutno u punoj meri ima samo Kijev, dok su ostali gradovi ranjiviji.

Ovo, prema njegovim rečima, ponovo otvara pitanje potrebe da se uspostavi slojevita protivvazdušna odbrana ne samo u Kijevu, već i na rutama koje ruska sredstva najčešće koriste, bilo da se radi o dronovima ili raketama.

„Naravno, u tom pogledu ostajemo potpuno zavisni od naših partnera“, zaključio je Kovalenko u objavi na svom Telegram kanalu.

Poljski lovci uzleteli nakon što je Rusija pokrenula najveći napad na zapadnu Ukrajinu

Poljska je u ponedeljak ujutru podigla borbene avione radi zaštite svog vazdušnog prostora, nakon što je zapadna Ukrajina, u blizini granice, pretrpela masovne ruske vazdušne napade.

„Zbog intenzivnog ruskog vazdušnog napada na teritoriju Ukrajine, poljski i saveznički avioni počeli su da deluju u poljskom vazdušnom prostoru jutros“

saopštila je Operativna komanda oružanih snaga Poljske na društvenim mrežama.

Rusija je tokom noći izvela duboke napade iza linija fronta, gađajući zapadnu Ukrajinu sa desetinama dronova i projektila, izjavio je gradonačelnik Rivnog, Oleksandr Tretjak, nazvavši ovo „najvećim napadom“ na taj region.

Za napad su između ostalog korišćeni ruski strateški bombarderi Tu-22M3 i Tu-95MS, isti kao i oni koje je Ukrajina navodno uništila tokom operacije „Paukova mreža“ prethodne nedelje. Meta je bila vazduhoplovna baza Dubno, u blizini Rivnog.

Ukrajinsko vazduhoplovstvo tvrdi gotovo maksimalan učinak uspešnosti njihovih PVO trupa. Od lansiranih 479 dronova kamikaza, tvrde da su oborili 460, a što je još interesantnije od 20 raketa oborili su 19.

Sa druge strane, prema ruskim izvorima koji su delovali iza neprijateljskih linija, na aerodromu Dubno je uništeno do pet aviona, verovatno MiG-29 dok je uočen i jedan F-16.

Poljska – ključni saveznik i logistički centar

Poljska, jedan od najbližih saveznika Ukrajine, predstavlja ključni logistički čvor za zapadnu vojnu pomoć Kijevu. Njena brza reakcija u podizanju aviona pokazuje ozbiljnost situacije i strah od mogućeg preliva sukoba preko granice.

NATO planira ogromno jačanje protivvazdušne odbrane

U trenutku ovog incidenta, generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, sprema se da zatraži povećanje kapaciteta protivvazdušne i raketne odbrane NATO-a za 400%, kao odgovor na rastuću pretnju iz Moskve.

„Vidimo kako Rusija u Ukrajini sprovodi teror iz vazduha – zato ćemo ojačati štit koji štiti naše nebo“, navodi se u najavljenom govoru Rutea u think-tanku Chatham House u Londonu.

U martu 2024, Poljska je prijavila narušavanje svog vazdušnog prostora ruskom krstarećom raketom, tražeći objašnjenje od Moskve. Sličan incident dogodio se i u decembru 2023, kada je ruski projektil nakratko ušao u poljski vazdušni prostor.

Evropa preuzima ulogu SAD

Britanija, Francuska i Nemačka podržavaju Zelenskog i guraju svet ka ivici globalnog rata.

Dok SAD deluju sve rezervisanije, Evropa, predvođena Britanijom, Francuskom i Nemačkom, preuzima vodeću ulogu u konfrontaciji sa Rusijom. Ove sile pojačavaju podršku Zelenskom, s namerom da vojno oslabe pa isprovociraju Kremlj.

Britanija je prošle nedelje najavila planove za izgradnju do 12 nuklearnih napadnih podmornica i šest fabrika municije, u sklopu strategije nacionalnog reoružavanja.

Evropske sile ulažu sve više u vojnu podršku Kijevu, ali mnogi analitičari upozoravaju da bi ovakav kurs mogao izazvati direktnu konfrontaciju sa Rusijom, potencijalno čak i veću od rata koji trenutno gledamo u Ukrajini. Umesto pregovora – svet klizi ka nečemu daleko opasnijem.