U senci gigantskih sukoba i vojnih operacija, prožetih obaveštajnim igrama, tekla veoma značajna misija, uporedo s atomskim programom Menhetn (Manhattan Project). On je zvanično započet 13. VIII 1942. godine u mestu Ouk Ridž (Oak Ridge – Hrastov greben) u državi Tenesi, uz učešće američkih, kanadskih, britanskih i nemačkih stručnjaka. U ovu operaciju bilo je uključeno 20 naučno-istraživačkih centara širom SAD i Kanade (gde su se nalazila dva centra).
Pored toga što su uspeli da dođu do željenog cilja, demonstrirali su i kontraobaveštajni podvig: ova operacije bila tako dobro bezbednosno osmišljena, da mnogi iz najvišeg vojnog i državnog vrha SAD nisu znali za nju.
U tu složenu, gotovo grandioznu kontraobaveštajnu misiju, bila je uključena i jedna obaveštajna – Misija Alsos. Saveznički obaveštajci su širom Evrope prikupljali informacije o analognom nemačkom programu. Razloga za brigu svakako su imali jer su Nemci tokom svih ratnih godina bez prekida iznenađivali svet svojim izumima i tehničkim dostignućima.
Prva misija nije bila uspešna, ali je zato druga bila van svih očekivanja. Rukovodilac obaveštajne grupe bio je Boris Peš (Boris Theodore Pash, Бори́с Фёдорович Пашковский; rođen i umro u Kaliforniji, ponosan na svoje rusko poreklo). On je bio oficir vojne obaveštajne službe koji se nametnuo tokom aktivnih provera i ispitivanja Roberta Openhajmera (Julius Robert Oppenheimer) jednog od naučnika koji se smatra ocem atomske bombe.
Pošto je polje interesovanja obaveštajaca bilo potpuno novo, te nisu imali ni sa čim da uporede svoja dostignuća, pa ni da razumeju šta tačno traže i da li će prepoznati to što su pronašli, u grupi se kao naučni rukovodilac našao Semjuel Abraham Gaudsmit (Samuel Abraham Goudsmit, rođeni Holanđanin, naturalizovani Amerikanac, teorijski fizičar).
U poređenju s operacijom Spajalica, lovom na glave i projekte, operacija Alsos bila je najveća ikada po obimu dokumenata o nemačkom atomskom programu. Rukovodioci ove operacije bili su Boris Peš, general Lesli Grovs (Leslie Richard Groves, vojni rukovodilac programa Menhetn) i navedeni Gaudsmit.
Tok operacije
Alsos 1
Pripadnici Misije Alsos su 16. XII 1943. godine stigli u Napulj. Najpre se Peš u Tarantu sastao s oficirima Ratne mornarice Italije koji su nešto znali o nemačkim istraživanjima. Od njih je saznao da sami Italijani ništa nisu ni pokušavali u oblasti eksplozivnih naprava zasnovanim na atomskoj energiji. U Napulju su uspeli da da dođu do majora Marija Kasperea koji je nekoliko godina bio ataše Ratnog vazduhoplovstva Italije u Rimu. On je prebačen u stan misije u Napolju i s njim su američki obaveštajci imali nekoliko dugih razgovora.
Bilo je sve više jasno da Nemačka razvija potpuno novo i veoma moćno oružje. Italijanski major bio je razgovorljiv, pa je spomenuo da je poznata nemačka i svetska korporacija IG Farben (Interessen-Gemeinschaft Farbenindustrie AG, sa sedištem u Franfurtu) radila na proizvodnji teške vode u Norveškoj. Toj operaciji treba posvetiti poseban tekst. Nezavisno od stalnih ratnih napora da se nemačka moć slomi na svakom koraku i spreči u namerama, misija je radila po svom planu.
U toku prvog dela operacije mogla da sakupi nikakve dokaze da li su Nemci uspeli u iskopavanju rude radioaktivnog materijala, ili su stvorili nešto sasvim novo. Početkom 1944. godine, 22. februara, grupa se vratila u Vašington, bez mnogo podataka, ali uz mnogo sumnji i pitanja, koja su često mnogo važniji u tom poslu.
Alsos 2
Vrlo brzo je doneta odluka da se formira druga grupa, s mnogo većim ovlašćenjima, mobilnošću i brzinom. Nije bilo vremena za duge razgovore i pretpostavke jer ni Nemci, svakako, nisu stajali u mestu; situacija na frontovima bila je sve gora po njih, a Hitler je povremeno najavljivao novo, do tada neviđeno oružje. U sastav ove grupe ušli su naučnici čiji je zadatak bio da identifikuju obaveštajno interesantne ljude iz ove oblasti i da izbegnu stranputice. Na čelu naučnog dela grupe bio je Gaudsmit.
U maju je Peš došao u London, a 25. maja Gaudsmit je zvanično imenovan za naučnog rukovodioca misije. Šestog jula on je odleteo u Englesku. Odatle je napisao niz pisama koje je uputio u Vašington. On je tačno znao šta traži, a to je bila dozvola za odlazak u Francusku. Da bi uspeo u svojoj misiji, bile su mu potrebne fotografije Frederika Žolija Kirija (Jean Frédéric Joliot-Curie), kućna adresa Houtermansa (Friedrich Georg Houtermans, pruski Nemac, izuzetno interesantna ličnost koja je radila u Saveznoj Republici Nemačkoj, SSSR i Švajcarskoj) i podaci o njegovim švajcarskim rođacima.
Devetog avgusta 1944. godine misija je prispela u Francusku i smestila se u Nevil, malo mesto na obali Lamanša. Posetili su 24. avgusta kuću Kirija u Parizu, ali njega tamo nije bilo. Na sreću, našli su na na njegovom univerzitetu (Collège de France). Prebačen je u London gde su s njim obaveljeni veoma detaljni razgovori. Kiri je saopštio ohrabrujuću vest da Nemci nisu uspeli da postignu željeni ishod u obradi uranijuma.
Za pola godine misija je došla u posed ogromnog broja informacija. U Parizu je Gaudsmit našao spisak saradnika Carskog univerziteta u Stasburgu. Devetog marta Gaudsmit i pukovnik Kalvert stigli su u glavni grad Belgije. Tamo su ispitali dvojicu oficira i jednog su primili u grupu. Pred kraj rata misija je imala sva potrebna imena i kućne adrese.
Njen posao je okončan u Berlinu završetkom rata; kasnije, u Saveznoj Republici Nemačkoj, stvorena je puna slika o nemačkom atomskom programu. Opšti zaključak bio je da Nemci, na sreću, nisu uspeli u svom naumu i da su bili vrlo daleko od stvaranja atomske bombe.
Spcifičnosti misije
Na grčkom jeziku Alsos znači šuma. U nazivu operacije iskorišćena je i igra rečima: prezime Grovs (Groves) u prevodu s engleskog znači šume. General-major Lesli Grovs, rukovodilac grupe inžinjera u projektu Menhetn, dao je ogroman doprinos u razradi i stvaranju atomske bombe. On je i inicirao misiju Alsos.
Najpre, da bi se uverio da nemačka tehnologija i stručnjaci nisu dospeli u ruke Sovjeta, a zatim da bi sačuvao američki monopol na atomsko oružje. Lider naučnog dela bio je, kao što smo naveli, Semjuel Gaudsmit, a glavni operativac potpukovnik Peš. Oni su uspeli da pronađu mnogo saradnika nemačkog atomskog programa, pa čak i da sačuvaju brojna dokumenta i opremu.
Većina nemačkih atomskih stručnjaka, njih deset, među kojima i Verner Gejzenberg, Oto Han i Karl Fridrih fon Vajczeker, nekoliko meseci nalazili su se u Engleskoj, u sklopu operacije Epsilon. Primenjen je uobičajeni engleski model: oni su nekoliko meseci komotno živeli na jednoj farmi, sve više opušteni, razgovarajući o svemu i svačemu, pa i o neuspelom projektu. Saveznici su i na taj način hteli da se uvere dokle su nemački naučnici stigli u svojim pokušajima. Svi razgovori su snimljeni i transkribovani, pa se danas nalaze u arhivama FBI.
Operacija Alos je bila veoma uspešna! Njen cilj je bio da se Amerikanci uvere dokle su stigli Nemci i oni su to i uradili, pa i mnogo više od toga. Uočili su da je na nemačkoj strani mnogo toga nedostajalo. Novac je odlazio na druge projekte, a nije bilo ni dovoljno osoblja. Jednog trenutka u misiji su se pitali da li Nemci uopšte veruju u taj projekat i mogu li ga, čak i bez ikakvih smetnji, privesti kraju. Odgovor znamo.
Sredstva i ljudi upotrebljeni su na projektima Me-262 i Fau-2. Oba oružja, bez obzira na inovativnost, patila su od mnogo nedostataka i nisu bila efikasna kao što se očekivalo. Do kraja rata, mlazne avione (ako nisu sami padali zbog tehničkih nesavšenosti) obarali su brzi lovci saveznika, a Fau-2 je imala besmisleno veliki krug mogućeg pogotka. I na ovom projektu se pokazalo da Nemcima nisu najveća opasnost bili neprijatelji, već nekompetentni partijski kadrovi koji su svaki čas menjali kapitalne pravce razvoja. Ostalo je, kako se to obično kaže, istorija…
Me-262 je naprotiv pravio krs i lom medju saveznickim formacijama bombardra jer njegova brzins oko 900 km , i topovsko naoruzanje su bili superiorni . Uletao je medju bombarderske formacije kad je hteo . Lovacka pratnja bombardera je retko mogla bilo sta da uradi sem u retkim trenutcima kada im me-262 bas slucajno dodje u nisan i onda ga zaspu s kisom metaka 12.7mm , izresetaju i obore . G. Ivica cenim , mnogo pise i radi dobre teme iz ww2 ali zbog mnogo sirokog zahvata tema cesto ne moze da dopre do pravih informacija i omane u konstatacijama kao u ovom slucaju oko me-262 . Mnogo radi , a ko radi taj i gresi a ko ne radi taj najvise gresi .
Уважени г. Гвоздене,
Хвала што сте обратили пажњу на текст. Циљ текста није био Ме-262, као што сте лепо запазили, већ несразмера и нереалност у плановима Немаца. Тим авионом бавили смо се колега Боројевић и ја темељније у нашом првом енциклопедијом млазних ловачких авиона прве борбене линије.
И овде можемо да пишемо о њему, није проблем. Он јесте био супериоран за бомбардере, али проценат његових техничких отказа, а касније и довитљивост савезничких пилота еродирали су слику о њему.
Свакако је он био чудо за то време, први борбени млазни авион у строју, али није био свемогућ. И овде је највећи непријатељ био Хитлер који је више пута мењао стратешке приоритете – док није постало касно. У том светлу споменуо сам месера. Још једном, хвала на коментару и посвећеној пажњи.