SEDAM SATI DO APOKALIPSE: Najveća vojna vežba u istoriji zbog koje su SAD pokrenule Ratove zvezda!

Da oružane snage i službe bezbednosti imaju svoju logiku i planove, nezavisno od političara i naroda kome treba da služe, pisali smo u tekstu operacija Rajan. Ta operacija iznedrila je  najveće strateške vežbe u istoriji, pod simboličnim naslovom Štit 82 (Щит-82).

Reč je o školsko-vežbovnim  aktivnostima svih vidova i rodova oružanih snaga Sovjetskog Saveza i država Varšavskog ugovora, s posebnim akcentom na nuklearno-kosmičkoj komponenti i predupređivanju kopnenog prodora.

Kako je tekla ta operacija možemo se približno uveriti u tekstu koji sledi. Koliko je koštalo u novcu to niko ne zna, ali se zna koliko je koštalo u geopolitičkom smislu reči: manevri su bili toliko obimni i s takvom porukom, da su ih na Zapadu nazvali sedmočasovni nuklearni rat (Seven-hour Nuclear War). Pri tom su mislili samo na one, udarne postupke vezane za angažovanje Raketnih snaga strateške namene.

S tom vežbom stiglo je nešto mnogo opasnije – eskalacija. Posle samo pola godine tadašnji predsednik SAD Ronald Regan promovisao je doktrinu Strateške odbrambene inicijative (SDI – Strategic Defense Initiative), poznatu i kao Ratovi zvezda. Sovjeti su terali zeca, a isterali lisicu, sa svim onim što je posle toga sledilo, uključujući pad Berlinskog zida, razdruživanje SSSR, itd. 

Vežba je održana od 14. juna do 30. septembra 1982. godine na celoj teritoriji Sovjetskog Saveza i država VU. Trajala je tri i po meseca. Posle održane vežbe, prvog oktobra u Burgasu, poznatom crnomorskom letovalištu u Bugarskoj, održana je parada jedinica koje su učestvovale u završnim fazama. Prvobitni plan Generalštaba podrazumevao je uvežbavanje dejstva u uslovima munjevitog termonuklearnog rata. Vežba je bila podeljena u dve faze, teritorijalno, predmetno i vremenski: 

1. Pretpljeni razorni nuklearni udar.
2. Dejstva oružanih snaga posle udara. 

Scenario vežbe

Kao svaka vežba i ova je imala teorijsku pretpostavku, tzv. legendu ili temu. Ona je glasila (parafraziramo): Od strane SAD neprekidno se vrše provokacije raznog tipa uz zaoštravanje diplomatskih odnosa s državama VU. Pokušaji diplomatije da normalizuje odnose nisu uspeli. U Centralnoj Evropi dogodili su se sukobi oružanih snaga NATO i VU. Predsednik Regan naredio je potpuna i masovna dejstva protiv SSSR. Rukovodstvo SSSR na to odgovara preventivnim nuklearnim udarom. 

Plan sprovođenja aktivnosti

Pri uslovima brze promene situacije neophodno je naneti prvi, uništavajući udar po teritoriji SAD i državama NATO. Da bi se za to bilo spremno, potrebno je da u vežbama učestvuju svi činioci nuklearne trijade OS SSSR. Generalštab je planirao:

1. Prvi put u istoriji bio bi lansiran bojevi komplet iz raketne podmornice strateške namene. Plotun bi se sastojao od 16 raketa. Dve rakete bi bile lansirane iz ledenih oblasti Severnog ledenog okeana, a dve iz akvatorije Ohotskog mora (ove operacije nazvane su Begemot 1 i Begemot 2). Intervali lansiranja bi bili manji od 20 sekundi, kako bi se zasitila protivnička odbrana. 

2. Strateški bombarderi ispali li bi (plotunski) krilate rakete vazdušne namene (16-24 rakete).

3. Iz 14 silosa interkontinentalnih raketa u RSFSR, USSR i KazSSR lansirati 14 raketa na komandu koja bi bila emitovana iz komandne rakete 15A11 sistema Perimetar (o njemu smo već pisali). 

4. Izvršiti odbijanje masovnog raketnog napada verovatnog protivnika pomoću dežurnog antiraketnog sistema prstena odbrane Moskve, s poligona ”Sari-Šagan”.

5. Lansiranje satelita različite namene:  

• Dva fotoizviđačka satelita Zenit -6U.
• Jedan navigacioni satelit sistema Parus.
• Satelit radio-tehničkog izviđanja Celina-D.
• Satelit za rano upozorenje o raketnom napadu, Oko.
• Tri satelita GPS Sitema GLONAS. 
• Kosmički brod Sajuz T s dva kosmonauta.
• Satelit-meta IS-M Lira i satelit presretač IS-P Uran.

Lansiranje većeg broja satelita trebalo je da popuni gubitke uslovno uništenih satelita od strane protivnika, ali i da ojača grupu sovjetskih kosmičkih sredstava. Ukupno je planirano da se za 24 sata lansira do 70 raketa (!).

Vežbe Raketnih snaga strateške namene

Kopnene snage svih rodova već su imale iskustva s nuklearnim ratovanjem, odnosno vežbama koje su podrazumevale atomski napad. To su bile vežbe unutar teritorije SSSR i članica VU, bez pretpostavki masovnog napada, preventivnog odgovora, itd (Generalna proba Trećeg svetskog rata – sedamdeset godina od jedne takve vežbe). Ovde su stvari bile mnogo ozbiljnije, jer je aktiviran i najelitniji, futuristički rod OS. 

• S poligona Kapustin Jar 18. juna u 06.00 sati lansirana je raketa srednjeg dometa Pionir. Posle 15 minuta b/g rakete uspešno je uništila cilj u reonu poligona Emba u Kazahstanu.     

• Iz akvatorije Barencovog mora raketna strateška podmornica K-92 (projekt 667 BD) iz podvodnog položaja lansirala je raketu R-29M2. Bojeva glava uništila je cilj na poligonu Kura, Kamčatka.

• Iz silosa 131 kosmodroma Bajkonur lansirane su dve interkontinentalne balističke rakete UR-100 (NATO kod SS-11 mod.1 Sego, drvoseča). Reč je o MIRV raketi. Njene bojeve glave (makete iste mase kao prave b/g) uspešno su presretnute dvema protivraketama A-350R Galoš. One su lansirane s poligona Sari Šagan u Kazahstanu. Po drugim izvorima, ove rakete uništile su dve druge balističke rakete: Pionir, lansiranu s Kapustinog Jara i R-29M2, koja je lansirana iz strateške atomske podmornice Severne flote.

• U 11.04 sati s Bajkonura lansirana je raketa-nosač Ciklon 2 noseći satelit-presretač Kosmos 1379. Na drugom krugu on je trebalo da presretne satelit-metu Kosmos 1375 (IS-M Lira) koji je lansiran šestog juna kao imitator američkog satelita. Nema potvrde da je ovo presretanje bilo uspešno.

• U 11.58 sati s kosmodroma Pliseck lansirana je raketa – nosač Kosmos 3M s navigacionim satelitom Kosmos 1380 (klase Parus). Satelit je stigao u neplaniranu orbitu i 27. juna izgoreo je u nižim slojevima atmosfere.

• U 13 sati s kosmodroma Bajkonur lansirana je raketa nosač Sajuz U koja je odnela u orbitu fotoizviđački satelit Kosmos 1381 (tip Zenit -6).

Za sedam sati, zbog čega su na Zapadu i nazvali ovu operaciju Sedmočasovni atomski rat, pored gore navednih, lansirano je nekoliko krilatih raketa s aviona Tu-95 i novih Tu-160 koji tada još nisu bili zvanično u naoružanju. S brodova Ratne mornarice takođe je lansirano više operativno-taktičkih i PVO raketa.

Neki eksperti smatraju da su mnogobrojna raketna lansiranja prikrivali pravu nameru SSSR – da između školskih lansiranja nanesu prvi udar. Na taj način Regan je dobio alibi da proglasi svoju Stratešku odbrambenu inicijativu, posle koje je sproveo sličnu operaciju Able Archer 83 (iskusni strelac). 

Uprkos činjenici da je reč o kratkotrajnoj vežbi Raketnih snaga, analiza pokazuje, na osnovu kasnijih lasiranja, da su svi planovi Generalštaba uspešno ispunjeni. Sa liste za jun lansirani su:

• Dva satelita za fotoizviđanje Zenit 6U (drugog juna Kosmos 1373, 18. juna Kosmos 1381).

• Satelit meta (šestog juna Kosmos 1375) i satelit presretač (18. juna Kosmos 1379).

• Satelit za radio-izviđanje i prisluškivanje Celina D (desetog juna, Kosmos 1378).

• Navigacioni satelit sistema Parus (18. juna Kosmos 1380. Pošto je lansiranje bilo neuspešno, sedmog jula lansiran je rezervni satelit KA, Kosmos 1386).

• U orbitu je 24. juna bio lansiran Sajuz T-b s međunarodnom posadom. Umesto dva, poletela su tri kosmonauta.

• Satelit Oko iz sistema ranog upozorenja lansiran je 25. juna, pod brojem Kosmos 1282.

Desantni manevri

Na obali Crnog mora izvedeni su u vrlo složenim meteorološkim uslovima manevri masovnog desanta. U njemu su učestvovali pripadnici 810. Samostalne brigade mornaričke pešadije, vojska Crnomorske flote i sastav 96. motostreljačkog puka OS Bugarske. U prvom ešelonu bili su sovjetski vojnici.

Drugi ešelon, koji se sastojao iz srednjih i malih desantnih brodova, desantirao je osnovni sastav 96. puka i delove bugarske 16. motostreljačke divizije. Ukupno je učestvovalo oko 2.500 vojnika. 

Vazdušni desant izveli su borci 217. i 300. padobranskog puka 98. gardijske vazdušno-desantne divizije. S njima su dejstvovali i pripadnici prvog padobransko-desantnog bataljona 39. samostalne desantno-jurišne brigade. Zajedno s pripadnicima 217. puka učestvovali su i borci jedinice Kondor, Oružanih snaga Poljske.

Vežba je vođena pod nadzorom ministra odbrane, maršala Ustinova. On je komandantu VDV generalu D.S. Suhorukovu predložio da odloži desant usled lošeg vremena. Komandant je demonstrirao odlučnost i prihvatio na sebe odgovornost da dovrši operaciju. Desant je prošao uspešno.

Istina je da se vojska drži krilatice Suvorova – više znoja u miru, manje krvi u ratu. Međutim, ova vežba je bila tek prvi stepenik u gordim posrtanjima koja su usledila i dovela do poznatih događaja. Nije izvesno da bi političari drugačije uradili, ali je sigurno da je istorijska šansa da se krene drugačijim putem propala zbog jastrebova u vrhovima obeju zemalja.