Jedna od najvećih tragedija sovjetske mornarice
Priča o podmornici K-278 Komsomolec jedna je od najdramatičnijih epizoda Hladnog rata. Ova sovjetska podmornica, napravljena od titanijumske legure, postavila je 1984. godine rekord u najvećoj dubini zaronjavanja vojne podmornice, dostigavši više od 1.000 metara.
Međutim, samo pet godina kasnije, ovaj tehnički trijumf pretvorio se u tragediju kada je podmornica potonula u Norveškom moru nakon nekontrolisanog požara. U nesreći je život izgubilo 42 od ukupno 69 članova posade, što je šokiralo sovjetsku javnost i ukazalo na ozbiljne bezbednosne izazove s kojima se suočavala mornarica SSSR-a. Komsomolec je postao simbol visoke cene vojne nadmoći ispod morskih dubina.
Komsomolec – čudo tehnologije koje je postalo tragedija
Podmornica K-278 Komsomolec bila je deo klase Mike i imala je unutrašnji trup izrađen od titanijuma, što joj je omogućilo da zaroni dublje od bilo koje druge vojne podmornice tog vremena. Sovjetski inženjeri su podmornice tretirali kao podvodne verzije visokoperformansnih borbenih aviona – dizajnirane da nadmaše konkurenciju.
I dok su sovjetske podmornice često bile brže i sposobne za veće dubine od američkih, imale su ozbiljne nedostatke: bile su bučne i podložne nesrećama zbog slabije zaštite. Američke podmornice su ih lakše otkrivale, što je predstavljalo ozbiljan strateški problem.
Razvoj Komsomoleca započeo je 1970-ih, a podmornica je porinuta u junu 1983. godine. Već naredne godine, pod vođstvom kapetana Jurija Zelenskog, postavila je rekord, zaroniši na dubinu od 1.020 metara u Norveškom moru – dubinu koju čak ni moderne američke podmornice klase Los Angeles i Virginia ne mogu dostići.
Osim impresivne konstrukcije, Komsomolec je bio moćno naoružan. Imao je šest torpednih cevi kalibra 533 mm, a mogao je da lansira superkavitacione torpede VA-111 Shkval brzinom od 200 čvorova. Takođe je bio sposoban da nosi protivpodmorničke rakete RPK-2 Vyuga, koje su mogle biti opremljene nuklearnim bojevim glavama.
Katastrofa u Norveškom moru
Aprila 1989. godine, Komsomolec je krenuo u svoju prvu borbenu misiju pod komandom kapetana Jevgenija Vanina. Međutim, to je ujedno bila i njegova poslednja misija.
Sedmog aprila, dok je bio na dubini od 386 metara, u zadnjem delu podmornice izbio je požar zbog električnog kratkog spoja. Iako je kapetan Vanin pokušao da izoluju požar, on se brzo proširio, uzrokujući ozbiljna oštećenja. U pokušaju da spasi posadu, naredio je hitno izranjanje na površinu.
Dok su se mornari evakuisali, kapetan i još pet oficira ostali su na brodu u pokušaju da ga spasu. Kada je Komsomolec počeo brzo da tone, oni su se smestili u kapsulu za evakuaciju. Međutim, mehanički kvar doveo je do eksplozivne dekompresije, usmrtivši dvoje članova posade, dok su još dvojica, uključujući i kapetana, izgubili svest. Samo jedan mornar iz kapsule uspeo je da preživi.
Iako su sovjetske vlasti primile hitne pozive, operacija spasavanja je bila haotična. Prvi brod stigao je tek sat i dvadeset minuta kasnije, ali za mnoge je već bilo prekasno – 23 mornara preminula su od hipotermije u ledenim vodama Norveškog mora.
Ukupno je 42 od 69 članova posade izgubilo život, što je izazvalo šok i negodovanje u Sovjetskom Savezu. Istraga koja je trajala devet godina završena je bez pronalaska odgovornih.
Nasleđe Komsomoleca
Podmornica K-278 Komsomolec danas leži na dnu Norveškog mora, na dubini od 1.680 metara. Na svom poslednjem putovanju nosila je i dve nuklearne bojeve glave, što je godinama izazivalo zabrinutost među skandinavskim zemljama zbog potencijalnog radioaktivnog zagađenja.
Devedesetih godina sprovedene su operacije zatvaranja pukotina na olupini kako bi se sprečile dalje curenja radijacije. Iako je situacija pod kontrolom, Komsomolec i dalje ostaje podvodni podsetnik na opasnosti Hladnog rata i cenu vojne dominacije u morskih dubinama.
Ova priča nas podseća koliko je Hladni rat bio surov – Komsomolec je postavio tehničke rekorde, ali je nesreća razotkrila slabosti sovjetskog podmorničkog programa i tragičnu cenu tehnoloških eksperimenata u vojnoj industriji.
Rusi su do kraja XX veka izgubili pet atomskih podmornica a pet od 18 incidenata odigralo se baš u Barencovom moru. O istorijatu ostalih sovjetskih i ruskih atomskih podmornica možete pročitati ovde.
