Nakon Drugog svetskog rata, potreba za naprednom tehnologijom mlaznih lovaca postala je prioritet. U uzletu avio-industrije tokom 1960-ih, švedski inženjeri su zamislili revolucionarni avion – Saab J35 Draken.
Ovaj dvostruko delta krilati lovac bio je pionirski poduhvat, a njegovo stvaranje postalo je legendarna priča o inovaciji i inženjerskoj odvažnosti.
Razvoj Saab J35 Draken
Švedsko ratno vazduhoplovstvo je tražilo višenamenski lovac koji bi mogao da presreće neprijateljske bombardere na velikim visinama i izvede operacije u svim vremenskim uslovima.
Osim toga, avion je morao biti sposoban za delovanje sa javnih puteva, što je bila strategija švedskog Ministarstva odbrane tokom Hladnog rata kao zaštita od nuklearne pretnje.
Tako je nastao Saab J35 Draken – „nordijski zmaj“.
Za razliku od američkog Lockheed F-104 Starfightera, koji je imao potpuno drugačiju filozofiju dizajna, Draken je bio zamišljen kao višenamenski lovac sa inovativnom dvostruko delta konfiguracijom krila. U to vreme, ovaj dizajn nije bio testiran i nosio je mnoge rizike, ali su švedski inženjeri verovali da je to pravo rešenje. Ova konfiguracija omogućavala je veliku unutrašnju zapreminu za gorivo i dodatnu čvrstoću strukture, ali je imala i svoje mane – poput povećanog otpora vazduha pri velikim brzinama.
Bez savremenih računarskih simulacija, razvoj aviona bio je dugotrajan proces. Švedska kompanija Saab najpre je napravila mali eksperimentalni model Saab 210 „Little Dragon“, koji je 1952. godine prvi put poleteo iznad Stokholma i potvrdio potencijal inovativnog dizajna.
Tehničke karakteristike J35 Draken
Saab J35 Draken je bio među prvim evropskim avionima sposobnim da probije brzinu zvuka Mach 2. Njegov turbomlazni motor sa naknadnim sagorevanjem omogućavao je neverovatne brzinske sposobnosti, dok je kokpit pružao širok pregled za pilota. Opremljen je naprednim radarom i sistemima za upravljanje vatrom, što ga je činilo izuzetnim za svoje vreme.
Njegovo primarno naoružanje činile su četiri rakete AIM-9 Sidewinder, a mogao je da nosi i dodatne rakete, bombe i mitraljeze kalibra 30 mm.
Ne tako lak početak
Početak operativne upotrebe J35 Draken nije bio jednostavan. Dvostruko delta krilo, iako inovativno, bilo je izuzetno nestabilno pri određenim brzinama, što je sletanje činilo izuzetno rizičnim.
Piloti su morali ručno da stabilizuju avion prilikom prilaska pisti, što je zahtevalo izuzetnu veštinu i preciznost.
Ali upravo ova nestabilnost dovela je do jednog od najneverovatnijih otkrića u istoriji avijacije – Kobra manevra.
Kako je otkriven Kobra manevar?
Tokom testiranja, švedski piloti su primetili da se J35 Draken pri određenim manevrima naglo prevrće u stanje super-stola (super stall), pri čemu nos aviona naglo odlazi naviše.
Kako bi sprečili nekontrolisani pad, piloti su naučili da brzo smanje ugao napada i koriste avion kao svojevrsnu vazdušnu kočnicu.
Ovo je zapravo bila prva demonstracija sada već čuvenog Kobra manevra, koji će kasnije postati zaštitni znak ruskih aviona Suhoj Su-27 i MiG-29.
Nasleđe Saab J35 Draken aviona
J35 Draken nije bio samo visinski presretač, već se pokazao i kao moćan lovac za blisku borbu. Njegova izuzetna manevarska sposobnost omogućavala je da se nosi sa većinom savremenih lovaca tog doba.
Poboljšana verzija J35B imala je snažniji motor, unapređeni sistem naknadnog sagorevanja i bio je integrisan sa švedskim sistemom vazdušne odbrane STRIL 60.
Iako danas Kobra manevar asociramo sa modernim borbenim avionima, priča o njemu zapravo počinje sa nordijskim zmajem – Saab J35 Drakenom – avionom koji je slučajno otkrio ovaj revolucionarni potez i zauvek promenio avijaciju.
Ovo je klasicni kobra manevar, nesto sto veliki broj aviina moze da izvede, ali je potrebno perfektno proracunati pre svega brzinu i napadni ugao, Amerikanci su ovo uspevali sa F15 i F16, ali su avioni ili padali ili jedva uspevali da se izvuku. Ovaj manevar nema nikakvu bitnu funkciju osim sto moze da posluzi kao vazdusna kocnica. Ono sto izvode Ruski piloti, takozvana Pugacovljeva kobra ili super kobra, je vec potpuno druga prica.. Da ne duzim, dovoljno je pogledati snimak ili, kao sto sam licno imao prilike da vidim (SU 30), uzivo.