Zabava ludaka ili samoubica? Ruski rulet

Sintagma ruski rulet (Ру́сская руле́тка, ili gusarski rulet) nema nikakve veze ni s ruskom politikom, pa ni mentalitetom. Ovakav način rešavanja problema pojavio se na raznim stranama sveta, čak pre nego u Rusiji.

Međutim, literatura, sticaj okolnosti i neke slučajnosti, dovele su do toga da ova samoubilačka ”zabava” ponese upravo taj pridev. Pošto smo se već bavili duelima, navedimo i to da ruski rulet može biti i predmet dvoboja, odnosno način razrešenja spora.

Međutim, u svojoj suštini to je ekstremna hazardska igra. U oba slučaja, reč je o postupku s veoma visokim rizikom i gotovo izvesnim smrtonosnim završetkom. 

Svi znaju kako to izgleda (nadamo se, samo iz opisa ili gledanja filmova), no da podsetimo: prazan doboš revolvera napuni se jednim metkom, vrlo retko s više. Potom se zavrti nekoliko puta da učesnici ne bi znali gde se nalazi metak (meci), a gde ne.

Posle toga, po dogovorenom, ili nasumično, kockom odabranom redu, prinose cev revolvera na slepoočnicu (vrlo retko u usta jer bi u tom slučaju mogli videti koje su komore prazne); pritisne se obarač (okidač) revolvera i – to je to.

Ako je učesnik imao sreće, komora je bila prazna pa se igra nastavlja. I obratno. Deluje crnohumorno, ali radi čistoće prostorije, učesnici obično omotaju maramu oko glave kako se delovi mozga i lobanje ne bi raspršili  po prostoriji.

U običnim, harzarderskim igrama gde nije reč o životu, već o novcu, koristi se replika revolvera, igračka (”kapislar”). Ako opali, opklade idu u druge ruke. Na taj način ne ”troše” se učesnici, pa igra može i da potraje dok ima para. 

Ova sintagma često se primenjuje u metaforičnom, prenosnom smislu da bi se opisali postupci s vrlo neizvesnim, visokorizičnim ishodom. Time se u ratu, politici pa i u sociologiji, mogu opisati i nerazumni potezi, ali i hrabrost koja se graniči s besmislenošću i mazohizmom. U svakom slučaju, ništa pohvalno u odnosu na rizike kakvi su blefiranje, lukavstvo, iznenadni napad manjim snagama i slične pojave. 

Postupak je postao poznat kao ruski rulet zahvaljujući vrlo maštovitim i izvanrednim ruskim piscima koji su u tančine opisivali takve događaje. Najpoznatija takva scena opisana je u romanu ” Junak našega doba” (Герой нашего времени) Mihaila Jurjeviča Ljermontova. U odeljku koji je naslovljen kao ”Fatalista”, koristi se jednometni pištolj na kremen, a pri tom niko ne zna da li je on napunjen, ili ne.

Poznato je da su pištolji na kremen tog vremena bili vrlo nepouzdani, pa je i to povećavalo šansu za preživljavanje. Mehanizam za okidanje mogao je da slaže iz mnogo razloga. Postoji više verzija, pa i legendi koje objašnjavaju pojavu i popularnost (!) ove igre; većina je vezana s Ruskom imperijom, njenim vojnicima i oficirima. Jedna zvuči čak i patološki, jer tvrdi da su ruski oficiri to igrali po sopstvenoj želji, kako bi zadivili okolinu svojom hrabrošću.

Poslednjih godina kruži i najnovija verzija o ruskom ruletu, koja nije ničim dokazana, pa je stoga postala omiljena kod teoretičara zavere i laika željnih senzacionalizma. Neki internet-znalac čiji identitet  nije utvrđen, tvrdio je da je u pitanju spektakularan, ali siguran trik.

To je objašnjeno time što kod nekih revolvera, ako udarač nije zapet, bubanj može slobodno da se rotira. To će reći – ako je bubanj odlično podmazan, pod dejstvom gravitacije deo koji je teži (zahvaljujući metku), skliznuće u donji položaj, pa će komora naspram cevi uvek biti prazna. Pored toga što je ovu ”teoriju” praksa opovrgla mnogim raznesenim mozgovima, poznavaoci oružja odlično znaju da nemaju svi revolveri bubanj koji se slobodno okreće.

To se posebno odnosi na najomiljeniji revolver koji je korišćen u ruskom ruletu – ”Nagan 1895”, osnovni revolver ruske vojske. Njegov bubanj se zaustavlja u borbenom položaju kada udarač nije napet. Prema tome, težina metka neće doprineti rotaciji bubnja, pa ova teorija o sigurnoj igri otpada.  

Pored svih literarnih opisa, prvi put se u dnevnoj štampi ovaj pojam pojavljuje tek 30. januara 1937. godine. Izvesni Žorž Surdez (Georges Surdez) u tekstu ”Ruski rulet”, koji je objavljen u američkom časopisu ”Collier’s Weekly”, spominje ovaj događaj.

Do saznanja je došao tako što je intervjuisao izvesnog narednika iz francuske Legije stranaca. Taj narednik opisao je svoja iskustva jer se sa ovakvom ”zabavom” upoznao preko legionara ruskog porekla. Koliko je novinar bio objektivan, a koliko maštovit, možemo samo da pretpostavimo, ali jeste činjenica da je on prvi u novinama spomenuo tu sintagmu. 

Šta kaže matematika?

Matematika izučava teorije verovatnoće. To je grana koja se bavi izučavanjem slučajnih fenomena. Shodno tome, tačnost njenog proračuna može se kretati od nule do stoprocentnog rezultata. To će  svaki matematičar lako objasniti.

Teorijski, ako revolver ima šest komora, a napunjen je jednim metkom, verovatnoća da opali prvi metak jeste jedan prema šest, odnosno 16,666%. Ta verovatnoća povećava se svakim sledećim potezom, tako da će jednog trenutka, kada se burence okrene i do šeste komore, revolver opaliti. U tom slučaju, ako bi učesnik igre stigao do šestog hica, to bi automatski značilo sigurnu smrt. 

Kako igra ne bi postala dosadna (izvinite na zluradoj opasci) i da se ne bi brzo potrošli igrači, po pravilu se pristupa ponovnom rotiranju bubnja. Sudija ili ”igrač” može proizvoljan broj puta da zavrti bubanj. Time, praktično, vraća verovatnoću na početni položaj (1:6). 

U matematičkom smislu reči, to je najpošteniji način, ali ni to ne garantuje da će već prvi metak demantovati tu verovatnoću. O moralnom i razumnom aspektu tog ”ferpleja” ne vredi raspravljati.

Ruski rulet kroz umetničke forme

Pored toga što se pojavljuje u literaturi, mada znatno ređe nego što se pretpostavlja, vrlo značajno mesto ruski rulet zauzima u filmovima. Svakako najpoznatiji prizori koje retko ko može da zaboravi jesu oni iz filma ”Lovac na jelene”. Sigurni smo da se pri pomenu ruskog ruleta mnogi sete upravo tog filma. Šta nam taj film još otkriva?

Jedan od učesnika (Nik), očigledno umno poremećen posle jedne takve igre pod prisilom Vijetnamaca, ostaje u Sajgonu, nastavlja s ruskim ruletom i postaje mitski popularan po tome što ga ”metak neće”. Međutim, na očigled svog sugrađanina i zemljaka koji je došao da ga izvuče iz tog pakla (iz  radničkog naselja u blizini Pitsburga u kome žive radnici ruskog porekla!) on gine u jednoj igri.

Osim što se taj film našao na vrlo visokom mestu rang liste filmova o Vijetnamu (na mnogim listama je prvi), scenaristi su kritikovani jer niko nikada nije dokazao da su se Vijetnamci na taj način iživljavali nad zarobljenicima. Bilo to tačno ili ne, umetnička sloboda je za sva vremena u kolektivnu svest gledališta širom sveta ucrtala taj jedinstveni događaj. 

Ruski rulet pojavljuje se i u kompjuterskim igrama, od kojih je najpoznatija sekvenca iz igre ”Call of Duty: Black Ops”, kada sovjetski oficir tera američke zarobljenike u Vijetnamu da igraju tu igru. Očigledno je da je osnovni motiv iskorišćen upravo iz filma ”Lovac na jelene”.

Ko je imao u rukama jedno od izdanja ”Darvinove nagrade” (poznatog književno-novinarskog serijala koji se bavi nabrajanjem slučajeva proređivanja ljudske vrste usled neverovatne gluposti ili nepromišljenosti ”junaka” nekog događaja), mogao je da se uveri da se u tim izdanjima našlo mesta i za ruski rulet. Štaviše, život kao najbolji scenarista značajno je dopunio ”pravila” ove igre. Ona su, naravno, nastala kao proizvod neverovatne gluposti pojedinaca. 

Izvesni kanadski Meksikanac Rodžer Ramirez (33 godine) opkladio se s prijateljem da sme da igra ruski rulet. Uz podrazumevajući rizik i verovatnoću koju smo već opisali, dotični je izvesnost ishoda potpuno isključio jer se koristio pištoljem ”Bereta 92”. Bio je to pun pogodak. Bukvalno.

Čak se na društvenoj mreži ”Fejsbuk” sve do maja 2013. godine u aplikaciji ”Social Roulette” moglo metodom koji potpuno podseća na ovaj kojim se mi bavimo, blokirati neki od učesnika trajno. Administracija je, naravno, to ukinula kada je shvatila da sama sebi puca u glavu na taj način.  

Bliski rođaci ruskog ruleta

Nije ruski rulet jedini način da čovek dobrovoljno prekrati sebi život ili dovede sebe u situaciju da ga rizikuje. Američki dvoboj je čak prethodio ruskom ruletu. Iz čega se on sastojao? Nije se pucalo!  Nije to onaj dvoboj na ulici čiji opis smo vam obećali.

Ispred dva ”igrača” nalazile su se dve pilule, od kojih je jedna bila napunjena otrovom. Metodom žreba birana je pilula, a pošto bi bila progutana, posle nekoliko sekundi znalo bi se ko je izvukao kraću slamku. Razlog za ovakav način razračunavanja?

Ponekad nije bila čak ni svađa, već bi se dva čoveka, potencijalne samoubice, rešila na takav korak. Ko preživi, možda će mu to biti lekcija da izlaz iz životnih problema nađe na drugi način. 

U derivate ruskog ruleta spada i ”Meksička situacija” (Mexican standoff, Tablas mexicanas). O čemu je reč? O situaciji koja se na Divljem zapadu, ali i u mnogobrojnim ratnim situacijama, relativno često događala. To je trenutak kada nijedan od aktera ne može da pobedi jer svi drže jedan drugog na nišanu, odnosno u ”šahu”.

Broj takvih učesnika je minimalno dva, a može biti i neograničen. Najčešći slučaj je kada su trojica u takvoj situaciji. Za razliku od dvoboja (samo ime mu kaže koliko ih može biti), ako prvi opali, onaj drugi će imati vremena da ga ubije.

Taj pojam korišćen je čak prilikom opisivanja zloglasne Kubanske krize, prikazane u filmu ”13 dana”. Ko god da je ”potegao”, bio bi na gubitku. Takva pat pozicija postoji i u ekonomiji, kada partneri u nekom ugovoru ne mogu da povuku svoja sredstva ili naprave dobit, a da se do ne tiče i ostalih.

Dve najpoznatije scene Meksičke situacije zabeležene su u filmovima ”Dobar, loš, zao” (u završnom obračunu) i u ”Spasаvanju redova Rajana” (kada se slučajnim urušavanjem zida Amerikanci i Nemci nađu na gotovs jedni naspram drugih). Kako pravila Holivuda nalažu, Amerikanci su zapucali prvi i pobedili.