F-22 Raptor: Da li je reč o još jednom slavnom promašaju, izvikanom avionu, ili USAF igra neku svoju igru?

Najskuplji promašaj ili još jedna medijska zamka? Izvori na koje se pozivamo su različiti, ali je suština ista: očekuje se otpis najskupljeg lovačkog aviona na svetu, odnosno čuvanje na najskupljem i najvećem ”groblju” aviona na svetu – ”Dejvis – Monten” u blizini Tusona, Arizona (Davis–Monthan Air Force Base, Tucson). 

Tamo se već nalazi oko 4.400 aviona i 40 kosmičkih brodova, približne vrednosti 35 milijardi dolara. Ovaj višak može da bude ilustracija lošeg procenjivanja situacije i potreba, preteranog opreza ili straha.

U svakom slučaju, reklo bi se da Amerikanci imaju para za bacanje. Ovi avioni nisu bačeni, ali je jasno da bi se na njihov povratak u letno stanju takođe potrošio ogroman novac.

”F-22 Raptor” je prvi lovački borbeni avion pete generacije. Prvi put je poleteo 29. IX 1990 (pre trideset i četiri godine), a Barak Obama je potpisao 28. X 2009. godine obustavu sredstava za dalju proizvodnju. Poslednji od ukupno 195 ”Raptora” proizveden je drugog maja 2012. godine. 

Nezavisno od toga što Amerikanci povremeno plaše svoje protivnike dajući mitska svojstva ovom avionu (između ostalog, nisu ga izvezli ni najvernijim saveznicima), pogledajmo kako stvarno stoje stvari s ovom ”pticom grabljivicom”. Kada se pojavio, svakako je predstavljao moćno sredstvo trke u naoružanju i medijskog rata.

Prema sve češće spominjanom scenariju, ovaj 34. godišnjak biće otpisan. Uz već spominjanu mogućnost da je u pitanju medijska igra, ostaje činjenica: ako Kongres ne podrži njegove dalje modernizacije i finansiranje, eto njega da se pridruži kolegama na spomenutom ”groblju aviona”, odnosno stajanci s koje više, po svoj prilici ne bi poleteo.

Trebalo bi da se dogodi konvencionalni sukob svetskih razmera da bi se bar neki od tih aviona (u međuvremenu beznadežno zastarelih), vratili u službu (U nedostatku bolje ideje od pukog stajanja na zemlji, pojavile su se ideje da ti avioni, posebno ”F4 Fantom II”, mogu biti korišćeni kao dronovi). Kongresmeni su i dalje za to da on ostane u službi, ali komanda USAF već godinama pritiska Kongres u želji da ih otpišu.

Zašto su toliko uporni? Pri tom, oni ne bi da otpišu 32 aparata kao prošle godine, već sve koji su preostali! Najskuplje lovce, koji su za sve vreme borbenog staža odneli jednu vazdušnu pobedu i to nad kineskim balonom, prema planovima USAF trebalo bi otpisati i poslati u rashod.   

Ovaj potez komande ima, na prvi pogled, logike. Kako su se ovi lovci pretvorili u budžetsku rupu bez dna? USAF sigurno ima objašnjenje za to. Svaki sat leta ovog aviona košta 44.296 $. Održavanje nije najzahtevnije (30 radnih sati na jedan sat leta) jer je bilo i prohtevnijih aviona: ”F-104” tražio je 50 sati održavanja za jedan sat leta.

USAF želi manju i jevtiniju letilicu, nešto što može da parira u brzini reakcije i ceni održavanja ruskim i kineskim avionima, pravim, robusnim radnim konjima. Proizvođači su obećali da će usavršiti neke sklopove tako da se troši samo 19 sati održavanja na jedan sat leta, ali i to košta – a pri tom nije dalo obećani rezultat.

Ono što najviše brine komandu USAF jeste to da piloti nikad nisu došli u priliku da ispitaju njegove stvarne mogućnosti. Simbolično rečeno – pokazivali su mišiće na sajmovima, paradama i drugim mestima gde nije bilo mogućnsti za veliku štetu. Istina, on je od 2014. učestvovao u akcijama iznad Sirije, ali pri tom nije odmeravao snage s protivničkim lovcima, već se bavio bombardrskim misijama, izviđanjem i navođenjem.

Prilikom sirijske kampanje ruski lovci ”Su-30SM” ulazili su nakratko u vazdušni prostor Turske, da bi ”Raptori” zašli u VaP Sirije, posle čega su provokacije prestale. ”Raptor” je bombardovao radionice narkotika u Afganistanu i – to bi bilo to.  američki general Houk Karlajls (Herbert Jay “Hawk” Carlisle) svedočio je da je tokom samo jedne misije u Siriji ovaj avion pet puta menjao i izvršavao razne zadatke, pri čemu je za 11 sati leta sedam puta dopunjavan u vazduhu.

Kako se pilot osećao za to vreme, možemo pretpostaviti. Bavili smo se delom njihovih muka u tekstu ”Krajnja nužda”. Istina je da se mnogo koplja lomilo oko ovog lovca. Još 2012. godine, kada je prestala njegova proizvodnja, u jednom poznatom stručnom časopisu (”National Interest”) kao deo medijske kampanje pisano je kako je superkompjuter Pentagona izračunao da jedan ”F-22” može da obori do 140 lovaca generacije 4 – 4+ tokom sukoba.

Pri tom su se pozivali na simuliranje borbi protiv ”F-15” i ”F-16”. Realno, bilo bi čudo da obori i deset aviona, pod uslovom da u njima sede piloti s malim naletom. Očigledno je s ovim avionom pošlo nešto naopako kada se niko nije usudio da ga pošalje u direktan vazdušni duel.

Da li je to bilo deo pritiska proizvođača ili komande USAF? Nešto slično vidimo sada, u toku SVO, kada se super-tenkovi ”Zapada” povlače iz borbe na insistiranje donatora i čuvaju na sigurnim mestima za neku presudnu bitku.

Ovo nije proizvoljno nagađanje o mogućnostima ”Raptora”. Bio je dovoljno puta na raznim aero-mitinzima i spektaklima. Piloti ”Rafala”, ”Evrofajtera”, ”Su-30MKI”, ”Su-35S”, mogli su da vide nevidljivog na delu i da sami procene njegove mogućnosti. Posle nekoliko mitinga brzo se iz opisa ovog aviona izgubio pridev ”nevidljivi” i počela je da se koristi sintagma ”teško uočljivi lovac”.

Majstori medijskog rata, reklameri ovog aviona, toliko su preterali u njegovom hvaljenju da su prešli na drugu stranu: preširoka i snažna kampanja zaplašivanja eventualnog protivnika izrodila se u suprotno – za USAF je postala najveća opasnost da izgubi makar jedan jedini primerak ”F-22”.  

Pošto je let avionom, kao što znamo, veštački izazvano stanje kod čoveka, nije bilo potrebe da se njegovi nedostaci iskažu samo kroz borbu, jer su gubici ovog aviona po raznim osnovama veoma značajni. 

Podaci su iz američkih izvora, nema mnogo razloga da im ne verujemo. U SAD postoje mnoge građanske organizacije antimilitantnog tipa od kojih je teško sakriti bilo šta, a posebno ne gubitke koji se plaćaju sredstvima poreskih obveznika.

Do 2022. godine 32 ”Raptora” imalo je nesreću klase ”A” (udes aviona sa smrtnim posledicama, gubitak aviona ili šteta veća od dva i po miliona dolara). Trajno je izgubljeno šest aviona u 50 nesreća klase ”B” (ozbiljne povrede i štete od pola miliona do dva i po miliona). Generalno, oko 4% od ukupno proizvedenih. Nije mnogo?

Nije, ako ne uzmemo u obzir da jedan aparat košta gotovo 150 milona dolara, a ukoliko računate ”R&D” (research and development, istraživanje i razvoj) onda cena doseže i do 350 miliona dolara. Ovde je i aritmetika dovoljna: prostim množenjem dobija se cena štete od 900 do 2.100 miliona dolara, bez operativnih troškova! Gledajući računicu, jasno je da je ovaj avion najveća opasnost – za budžet.

Međutim, ni to nije glavni problem! Čim je izašao iz sale, ovom avionu je bila potrebna modernizacija, jer su već tada počeli da se pojavljuju programi veštačke inteligencije i mrežnocentrične kontrole. Sve u svemu, ”F-22” koji je nastao u osvit nove tehnologije, danas je, bez velikih ulaganja, teško integrisati u savremeni sistem kontrole i koordinacije vazdušnih borbi.

”Raptor” jeste izvanredna letelica, međutim, postavlja se pitanje: da li ona može odgovoriti izazovima novih tehnologija kao što su kontrola BPL ili navođenje projektila preko satelita? Šta ako ne može da koristi sistem za taktičku razmenu podataka ”Link 16”? Ušteda ga je lišila optičkog lokatora i mogućnosti korišćenja IC sektora.

Kao nikad ranije, svi avioni, pa i on, traže modernizaciju. Ako govorimo o potpunoj zameni avionike, odnosno kompletne avioelektronike na avionu, a posebno bord kompjutera, onda je to neophodni nivo modernizacije koja ovom avionu treba. Drugo je pitanje koliko će to još podići cenu i šta će se dogoditi ako, u međuvremenu, dođe do novih unapređenja tokom modernizacije.

Držati ga stalno u hangaru i dodavati kako šta novo stigne? Pri tom postoji još jedan faktor – protivrečnost dve prednosti na suprotnim stranama. Dok Amerikanci favorizuju stelt karakteristike kod aviona držeći se svoje borbene taktike, druga strana razvija supermanevrabilnost.

Do sada se pokazalo da je ova druga osobina daleko dragocenija i upotrebljivija od ”nevidljivosti” za koju moraju da se steknu posebni uslovi, dok supermanevrabilnost aviona nikada nije višak i uvek može da se iskoristi. U svim uslovima.

Razumljivo je što je vrh USAF tako uporan da se otrese ovog ”potrošača”, ali zašto ga tako zdušno brane političari?

U Kongresu su se opredelili za neverovatan budžet. Gotovo 68.000 000 000 $ (može se napisati i 68 milijardi, ali ovde nule služe kao grafička ilustracija koliko je to mnogo novca) izdvojeno je za ovaj avion. Potrošeno je toliko novca bez očekivanog rezultata.

Avion nije sposoban za glavne zadatke, a to je da štiti interese SAD, a ne samo da impresionira i plaši. Amerikancima nije strano da troše enormna sredstva na neizvesne projekte (setimo se samo ”B-2” o kome smo pisali), pa troškovi oko ”F-22” još izgledaju normalno.

Endrju Hanter, izvršni direktor za nabavku pri USAF naveo je da održavanje flote od 130 starijih ”F-22” košta kao i kupovina približno istog broja ”F-35”. Sledeća planirana modernizacija (ako do nje dođe) koštaće devet milijardi dolara, ali ni to nije sve. Za ”Raptor” se interesuju još samo proizvođači kako bi izvukli još neki dolar na nadogradnjama.

Usled toga, od 2009. godine vodi se tihi rat između Kongresa i USAF. Kongres pokušava da natera USAF da koristi sredstvo na koje je utrošeno toliko mnogo novca do sada, a Vazduhoplovstvo se tome opire jer je dobilo avione za 68 milijardi dolara koji ne odgovaraju uslovima savremenog ratovanja.

Mnogi stručnjaci predviđaju da ovaj avion može zateći sudbina ”nevidljivog” aviona ”F-117”, pa da čak i nadmaši njegov rekord u kratkoći zadržavanja u stroju. To što 32 aviona iz prve serije sigurno odlaze na utilizaciju, više niko i ne spominje. Čak je i serija ”Blok B” koja se sastoji od 51 letelice neizvesna i može joj se dogoditi da pređe u red aviona za obuku.  

Pri tom se treba setiti da je nekoliko aviona u bazi Tindal na Floridi uništio uragan ”Majkl” 2018. godine. Kako se to dogodilo? Vrlo skupim nemarom! Dve desetine ”F-22” iz ”bloka 20” su, uprkos najavama meteorologa, ostavljeni pod betonskim nadstrešicama. Šteta na njima iznosi oko šest milijardi dolara. Za takav skandal nije odgovarao niko.

Računovodstvena komora SAD koja je nezavisno telo i izveštava direktno Kongres SAD baveći se samo finansijskim revizijama, pokazala je u svom izveštaju da je od 163 aviona koja su na spisku u trupi, samo 18 potpuno borbeno spremni! U kom stepenu su ostali spremni je državna tajna, naravno.

Kada je ovaj izveštaj stigao pred Kongresmene oni su morali da shvate da pred sobom imaju, simbolično govoreći, dva aviona: Jedan na papiru najbolji na svetu, stelt, spreman da reši svaki zadatak; drugi je onaj iz stvarnog života trupe, spreman da napravi velike rupe u budžetu.

Premaz za stelt mu je ranjiv, osetljiv je na olujnu kišu, zbog malog kapaciteta rezervoara zavisi od flote tankera. Ima problem u otkrivanju ciljeva i interakcijom sa mrežama ”Link 16” i ”Link 17”.

Taj problem je delimično rešen u ”Bloku 35”, ali je i tu postavljeno pitanje cene i efikasnosti. U svakom slučaju, borba između pragmatičnih generala USAF i kongresmena, od kojih je sigurno značajan broj na strani vojno-industrijskog kompleksa, nastavlja se.

Da li će to umanjiti renome najveće vazduhoplovne sile na svetu? Po svoj prilici neće. I do sada smo gledali situacije u kojima Amerikanci svoje preskupe letilice šalju samo u siguran VaP, tamo gde se neće brukati.