Pogledajmo kakav je položaj Turske na svetskom tržištu oružja danas i kako je ona stigla do respektabilnog proizvođača i partnera, omogućavajući tako sebi relativnu samostalnost na vrlo složenoj geopolitičkoj sceni.
Turci su, pored mnogo grana komercijalne građanske industrije (tekstil, elektronika, nameštaj, građevinarstvo, itd), poslednjih decenija mnogo uložili u razvoj svog vojno-indusrijskog kompleksa.
Državne i privatne kompanije zajedno rade na stvaranju proizvoda koji će zadovoljiti kako sopstvene potrebe, tako i zahtevno svetsko tržište. Trend je takav da će se Turska, prema predviđanjima ekonomista, uskoro naći u prvih deset izvoznika oružja na svetu.
Ovaj uspon započeo je sredinom osamdesetih, tačnije 2003. godine. U to vreme Turska je oko 80% potreba oružanih snaga obezbeđivala uvozom.
Sada, samo dvadeset godina kasnije, ona te potrebe zadovoljava sa 80% sopstvenom proizvodnjom! Prema istraživanjima Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI – Stockholm International Peace Research Institute) ovaj proboj Turske je konstantan, sa predvidivim usponom. Već prošle, 2023. godine ona je bila jedanaesta na svetu.
Kupcima je isporučeno robe u vrednosti od 609 miliona dolara, što je 2,1% ukupne svetske prodaje. Najveći skok omogućen je prodajom bespilotnih letilica koje su se na ratištu dokazale već 2020. godine, pa i ranije.
”SIPRI” takođe prati petogodišnje rezultate izvoza. I taj pokazatelj je povoljan za Tursku. Od 2014-2018. godine Turska se na svetskom tržištu pojavila sa svega 0,7% roba. Već u sledećem periodu (2019-2023) to prisustvo je više nego udvostručeno i iznosi 1,6%. Takav rast može se smatrati stabilnim. On je obezbeđen privlačenjem novih kupaca.
Godine 2010. Turci su izvozili u samo pet država, uglavnom tradicionalnih kupaca. Već 2020. godine taj broj se popeo na trinaest, a prošle, 2023. godine izvoz je obuhvatio 25 zemalja. Spisak se svake godine dopunjava i to kupcima koji nisu ranije poslovali s Turskom. Ima i onih koji su dobili naručena sredstva a još nisu naručili nova.
Vojno-industrijski kompleks
Danas u Turskoj radi nekoliko desetina preduzeća koja su delimično ili u potpunosti ovladala osnovnim oblastima delatnosti, razrade i proizvodnje oružja i prateće opreme. Samostalno, ili u saradnji, turska industrija proizvodi streljačko oružje, artiljeriju, oklopnu tehniku, bespilotne letilice, brodove, itd.
Najvažnija komponenta i pokretač, zamajac ovog kompleksa jeste ”Fond oružanih snaga” (”Türk Silahlı Kuvvetlerini Güçlendirme Vakfı’nın” ili TSKGV), koji odgovara lično predsedniku države. Fond kontroliše rad velikih i srednjih kompanija iz raznih oblasti, vezanih za vojno-industrijski kompleks.
Takođe koordinira rad tih preduzeća, a posreduje i u uzajamnom komuniciranju privrede i vojnog vrha. Najistaknutije kompanije kojima upravlja TSKGV jesu ”Aselsan”, ”Havelsan”, ”Roketsan” i ”Turkish Aerospace Industries -TAI”.
Prve dve bave se razradom i proizvodnjom raznih elektronskih sistema opšte i posebne namene; ”Roketsan” proizvodi različito raketno oružje, a ”TAI” pravi i servisira avione, trudeći se da razvije i samostalne projekte.
Kao poseban sektor vojno-industrijskog kompleksa tretiraju se kompanije koje su osnovane devedesetih godina s učešćem stranih firmi i njihovog kapitala. To su već pomenuta ”TAI”, višenamenska ”Nurol Defense Industry”, proizvođač oklopne tehnike ”Otokar” (koji proizvodi i za građansko tržište autobuse, kamione, prikolice), itd.
U poslednjoj deceniji u ovaj posao uključio se niz novih organizacija koje su formirane od strane krupnog kapitala, a usko su povezane s predsednikom Turske i njegovom administracijom. Najpoznatije su svakako proizvođač BPL ”Baykar”, fabrika ”TÜMOSAN – TÜrk MOtor SANayi”, itd. Nove kompanije žele da se uključe u trku i da konkurišu starijim kompanijama, što sve doprinosi kvalitetu oružarskog kompleksa.
Turska industrija bez velikih ograničenja redovno prima narudžbine od unutrašnjih i spoljnih kupaca, zbog čega i odlično posluje. Samostalne kompanije po obimu izvoza mogu da se ravnopravno takmiče na međunarodnom tržištu oružja s drugim kompanijama vojno-industrijskog kompleksa širom sveta.
U decembru 2023. godine ”SIRPI” je objavio rejting 100 najvećih dobavljača u vojnoj industriji, gde su se našle i četiri turske kompanije. Najbolje plasirana je ”Aselsan” (Askerî Elektronik Sanayi A.Ş. u Ankari), koja je na 60. mestu.
Ona je čak uspela da pretekne slavni nemački gigant ”ThyssenKrup”. Sa stotog na 76. mesto premestio se ”Baykar”, na 83. je ”TAI”, a u stotinu lidera progurala se i ”Roketsan” koja je godinu dana ranije bila van te liste.
Šta sve Turci izvoze?
Veoma je široka ponuda sredstava koje Turska plasira na svetsko tržište oružja – od onih najpoznatijih, do strandardnih koji su malo uočljivi, ali utiču na opšte pokazatelje. Svakako su najpoznatiji izvozni produkt postale BPL kompanije ”Baykar”.
Pored aktivne reklamne kampanje, kada su se prve BPL ”Bayraktar” pojavile na tržištu, najveću reklamu doneo im je sukob Azerbejdžana i Nagorno Karabaha, kada su one značajno uticale na moral poraženih i ishod sukoba.
”TB2” je jedan od izvoznih hitova Turske. Naručilo ga je 16 država i očekuju se i nove porudžbine. Do sada je preko granice otišlo ne manje od 500 BPL ovog tipa, a deo njih stigao je i na teritoriju takozvane države ”Kosovo”.
Velike ambicije Turska ima i na tržištu oklopnih vozila. Od početka prošle decenije izvezla je preko 600 oklopnih automobila ”Kipri”, a porudžbine ne prestaju i proizvodnja linija radi. Ušlo se i u ambiciozan projekat lakog tenka ”Kaplan MT/Harimau” koji se radi po narudžbini Inonezije.
Urađeno je već 18 serijskih tenkova. I druge države su pokazale interes za tu kategoriju tenkova, za koju se mislilo da je nestala sa ratne scene. Turska vojna industrija postavila je pred sebe vrlo ambiciozan zadatak, pa završava radove na perspektivnom glavnom borbenom tenku (MBT) ”Altay”.
Turska armija je, za početak, naručila veliku količinu ovih tenkova, a njoj se pridružila i KoV Katara s ugovorom o namerama kupovine 100 tenkova. Ne isključuje se mogućnost i novih kupaca koji bi da izaberu nešto što nije do sada bilo u ponudi.
Kao država s velikom obalom, brojnim lukama i značajnom flotom, brodogradnja je u Turskoj tradicionalno dobro razvijena i pozicionirana, pa ona sada samo jača svoje pozicije. Stranim naručiocima na izboru stoji nekoliko projekata borbenih brodova porodice ”Milgem”, klasifikovanih kao korvete.
Pakistan je naručio četiri korvete klase ”Milgem Ada” i četiri korvete ”Milgem Babur”. Glavni brodovi su već u floti, a ostali su u raznim fazama izgradnje. Još dve korvete ”Ada” grade se za Ukrajinu. Prvi je već krenuo na plovna ispitivanja, a drugi je još na doku. Očekuje se narudžbina za još dva-tri broda.
Kako do liderskih pozicija?
Na ovaj način, pametno planirajući, gotovo iz drugog, pa i trećeg plana, Turska samostalno, ili uz pomoć odabranih partnera prijateljskih zemalja, postavila je na solidne temelje svoj vojno-industrijski kompleks, ustalila razradu i proizvodnju, a zatim je krenula na strano tržište.
Uspelo joj je da postigne dobre rezultate u izvozu i polako se približava desetorici najvećih prodavaca naoružanja na svetu. Vrlo lako se može dogoditi da uđe u deset vodećih na svetskom tržištu. Dalje predviđati je teško, ali jedno je sigurno: Turci neće odustati od generalno zacrtane politike i nesumnjivo će i sve druge faktore (spoljna i unutrašnja politika) prilagoditi tome da i na ovaj način napuni svoju kasu.
O tome svedoče i brojni naslovi na našem portalu, a to je tek deo ukupnih turskih napora da na svoj način ojača svoje pozicije (”Rumunija će od Turske kupiti preko 1.000 oklopnih vozila COBRA II pogona 4×4 za milijardu dolara”, ‘‘Nešto ranije, od Turske su dobijena Otokar Cobra APC taktička oklopna vozila”, ”Turska svom glavnom savezniku daruje novi Su-25 „Lačin“ – tursku nadograđenu verziju ruskog jurišnika Su-25”, itd).
Svidelo se to nekome ili ne, Turska je pokazala kako se smišljenom, dugoročnom politikom uz pomoć države može postići napredak u nekoj oblasti.
Podsetimo, u tekstu ”Ponovni uspon Otomanskog carstva” bavili smo se, u najkraćem, novom istorijom Turske.
