Britanska tajna služba: Ruska krstareća rakete velikog dometa H-101 postala dvostruko opasnija

Ruska krstareća raketa dugog dometa H-101 (eng. Kh-101) dobila je dodatnu bojevu glavu. Nakon modernizacije, masa bojeve glave ove precizno navođene municije, koja se koristi od aviona strateške avijacije Tu-160M i Tu-95MSM, povećana je na 800 kg.

Serija fotografija koje sada kruže društvenim mrežama prikazuje olupinu projektila H-101 na polju u Ukrajini. Jedna bojeva glava se može videti unutar tela projektila, dok se druga nalazi pored nje.

Ukrajinsko specijalizovano izdanje tvrdi da će nova verzija rakete H-101 (AS-23 KODIAK po klasifikaciji NATO-a) biti još efikasnija u poražavanju infrastrukturnih objekata na ukrajinskoj teritoriji, međutim nova modifikacija raketa je „verovatno prepolovila njihov domet“.

Druga bojeva glava je dizajnirana za povećano razaranje mete fragmentacijom, što će je učiniti efikasnijom protiv neutvrđenih ciljeva, tvrdi se u izveštaju. Međutim, masa bojeve glave od 800 kg biće dovoljna da uništi utvrđene objekte na neprijateljskoj teritoriji, uključujući velika industrijska preduzeća i elektrane.

Autori publikacije sugerišu da zbog povećane mase raketa ima manji domet leta, ali je i dalje sposobna da stigne do bilo koje tačke na teritoriji Ukrajine.

Podsetimo, domet leta rakete H-101 u njenoj osnovnoj modifikaciji sa masom bojeve glave od 400 kg iznosi do 5,5 hiljada kilometara. Tako H-101 lansirana sa zapadnih granica Rusije može da stigne čak i do britanske prestonice.

Moguće da je ovo prvi čvrsti dokaz o modifikovanoj H-101 sa drugom bojevom glavom. Prva tvrdnja da je takvo oružje koristila ruska vojska pojavila se krajem marta 2024. godine, a mi smo već o tome pisali.

Tada se tvrdilo da je jedna od raketa oborena, otkrivajući dve bojeve glave, ukupne težine od oko 1.760 kilograma, u poređenju sa oko 1.000 kilograma za jednu bojevu glavu u standardnom projektilu H-101.

Druga bojeva glava sadržavala je čelične fragmente. Punjenje fragmentacijom bi oružje učinilo efikasnijim protiv osoblja i lakših ciljeva, a istovremeno bi povećalo smrtonosni domet ili štetu od eksplozije. Takođe bi moglo biti korisno, čak i ako je tačnost ograničenija.

Prema izveštajima, ruski konstruktori raketa vazduh-vazduh dugog dometa pokušali su da modifikuju svoje sisteme iz tri razloga tokom sukoba:

• da povećaju njihovu mogućnost preživljavanja,
• za povećanje njihove efikasnosti,
• da brzom modifikacijom iskoriste rezerve starijih projektila.

Treba naglasiti da se radi o sasvim drugačijem rešenju u odnosu na tipove dvostrukih bojevih glava koje se nalaze u nekim zapadnim krstarećim raketama, gde se prekursorsko punjenje koristi za prodor u očvršćene strukture, a zatim glavno punjenje koje detonira nakon pogađanja cilja.

Rusko rešenje je mnogo grublje i namenjeno je samo povećanju efekata područja, ali to ne znači da neće biti efikasno iznad zemlje.

Imajući ovo u vidu, odluka da se H-101 modifikuje na ovaj način ima smisla za Rusiju, pod uslovom da ne utiče na letne kvalitete rakete.

Mamci na H-101

Još jedna karakteristika rakete H-101, koja je postala očigledna od početka ove godine, jeste njena sposobnost da u letu oslobađa rakete-mamce. H-101 koristi ovu sposobnost u Ukrajini još od 2023. godine, iako se podrazumeva da je neka vrsta samoodbrambene funkcije uvek bila prisutna u ovim raketama.

Takođe je bilo izveštaja o tome da je Rusija postavila novu podvarijantu H-101 opremljenu protiv merama, poznatu kao Produs 504AP. Prema ovim izveštajima, revidirane protivmere imaju za cilj da ometaju neprijateljske rakete zemlja-vazduh, što bi moglo da sugeriše dispenzere napunjene plevom.

H-55 mamci

Druge modifikacije krstarećih raketa koje se lansiraju iz vazduha, a posebno njihovih bojevih glava, ranije su prijavljene za H-55, poznat u NATO-u kao AS-15 Kent.

Krajem 2022. godine pojavili su se izveštaji da su H-55 imale svoje normalne nuklearne bojeve glave u potpunosti uklonjene i da su korišćene nenaoružane. Kao takvi, njihova vrednost bi bila kao mamci, koji vrše dodatni pritisak na protivvazdušnu odbranu Ukrajine i obezbeđuju lažne mete, povećavajući verovatnoću da ih prave rakete i dronovi promaše.

Čak i stariji od H-55 je H-22 (AS-4 Kitchen), supersonična krstareća raketa sa primarnom protiv-brodskom ulogom. Korišćena je protiv kopnenih ciljeva u Ukrajini, a opremljena je i kasetnim bojevim glavama.

Prednosti H-22 uključuju nadzvučnu brzinu i krajnji skok iznad cilja, što ga čini veoma teškim za presretanje. Međutim, rakete su takođe neprecizne prema kopnenim ciljevima, faktor koji bi donekle ublažila bojeva glava kasetne municije.

Svi ovi primeri odražavaju želju Rusije da prilagodi svoje nasleđe oružja iz sovjetskog doba kako bi bolje odgovaralo zahtevima svog rata u Ukrajini. Oni takođe otkrivaju ograničenja dostupnosti pogodnijih projektila.

Ostaje da se vidi da li će dvostruka bojeva glava H-101 postati redovnija karakteristika ruskih udara na ukrajinske ciljeve.

Ukoliko se pokaže održivim rešenjem, njena dodatna destruktivna moć biće loša vest za Ukrajinu, a zapad će još jednom to iskoristiti u PR svrhe, te naglasiti potrebu Kijeva za sve efikasnijim sistemima protivvazdušne odbrane za suprotstavljanje ovim pretnjama.

Podsetimo, kako je i sam Zelenski rekao, Ukrajini je potrebno minimum 25 PVO sistema Patriot da bi odbranili zemlju, inače 1,7 puta veću od Nemačke. Sa druge strane, za sada ne mogu da nabave ni 7 Patriota, koje je zahtevao njihov ministar spoljnih poslova Kuleba.

Izrael, zemlja veličine Vojvodine, planira da postepeno ukine upotrebu raketnih sistema zemlja-vazduh Patriot, koji su decenijama služili kao oslonac njihove protivvazdušne odbrane.